ПИОНИР ХИРУРГИЈЕ СТРЕЉАН БЕЗ СУЂЕЊА: Сурова судбина лекара који је у Ваљеву први обавио операцију срца
СА врхунским хирургом, др Јованом Мијушковићем, који је између осталог у ваљевској болници 1928. године први пут у Србији обавио операцију на срцу, судбина се сурово поиграла.
Иако је у каријери спасао небројено живота, у јесен 1944. године, по уласку партизана у Београд, крајем Другог светског рата, стрељан је без суђења, уз образложење да је као сарадник окупатора организовао санитетски кордон кроз који су морале да прођу све избеглице које су долазиле у Србију, чиме је чувао немачке војнике од могуће епидемије!
Познавалац историје медицине, професор др Владимир Кривошејев, историчар и културолог из Ваљева, истиче да је Мијушковићев захват био прва операција у Србији и Краљевини Југославији на затвореном - куцајућем срцу, на шта је директно указао професор др Душан Велимировић у свом чланку у међународном часопису "Српски архив за целокупно лекарство". У том часопису, др Мијушковић је крајем 1928. године објавио текст "Један успешни шав на срцу".
Храбри пацијент
- СА успехом ја сам задовољан - забележио је др Мијушковић после операције на срцу у Ваљеву. - Мислим да је ово први успешан случај на срцу у нашој држави. Операцију сам вршио у врло тешким условима. Пацијент је дошао пуних 10 часова после нанете повреде и то без апарата са појачаним притиском који увелико технички олакшава рад и смањује инфекцију. Успех приписујем и брзини са којом сам извршио целу операцију, која није трајала више од 35 минута, а и локалној анестезији коју је овај дечко храбро издржао, а највише пак отпорној снази овог дечка који ми је, и поред перикардитиса, отвореног плеуритиса, пнеумоније, ипак учинио то задовољство да га здравог и веселог прикажем, а то се задовољство ретко у животу пружа.
- Пацијент др Мијушковића био је петнаестогодишњи Драгомир Митровић из ваљевског села Дупљај, који је био рањен хицем из револвера у леву страну грудног коша, а у болницу је примљен десетак часова после тог догађаја - прича Кривошејев. - На основу прегледа рендгеном, установљено је да пројектил није доспео унутар срца, већ се зауставио у срчаној кеси, перикарду. Операција вађења пројектила трајала је 35 минута, у локалној анестезији. Драгомиру је отворен грудни кош, али не и срце. Повреда срчане кесе збринута је са четири шава. Опоравак је био компликован, јер је дошло до упале плућа, али је дечак преболео и из ваљевске болнице пуштен кући као потпуно опорављен.
Подвиг др Јована Мијушковића није непознат стручној литератури. У Ваљеву је пре више од три деценије основана Фондација за развој хирургије "Др Јован Мијушковић". Рођени Нишлија, медицину је завршио у Бечу 1914. године, одакле је одмах по почетку Првог светског рата интерниран у заробљенички логор. Лекарску каријеру почео је после рата у Бајиној Башти, Ваљеву и Убу, а 1923. године прешао је у Београд. Специјализирао је општу хирургију, био директор болнице у Ћуприји, потом је прешао у Ваљево, те је у Београду био професор на Медицинском факултету, где је основао катедру за историју медицине.
- Бавио се научно-истраживачким радом, али и политиком, од 1938. године био је народни посланик Јерезе испред Тамнавског среза - каже Кривошејев. - Током Другог светског рата био је шеф хирургије Градске болнице у Београду, а кратко време, током 1941. и 1942. године, и министар здравља и социјалне политике у колаборационистичкој влади Милана Недића. По доласку нове, комунистичке власти стрељан је по кратком поступку, без суђења, уз срамно и неодрживо образложење за тај почињен злочин према др Јовану Мијушковићу. Судски је рехабилитован. Мада, и оснивање фонда с његовим именом у Ваљеву својеврстан је вид рехабилитације.
Медицински стручњаци истичу да је управо оно због чега је др Мијушковић погубљен сачувало Србију од заразних болести које су у окружењу владале током Другог светског рата. Наиме, као министар здравља, наложио је да се на границама Србије успостави санитарни кордон и контроле, ради спречавања опасних заразних болести.
- Организовање санитарних кордона и карантини уобичајене су заштитне мере у различитим ванредним околностима, попут рата, које су одувек имале за циљ да заштите народ - каже Кривошејев. - Санитарни кордон који је као министар организовао др Мијушковић је, између осталог, спречио и ширење велике епидемије пегавог тифуса, која је у пролеће 1942. године харала Босном. Захваљујући раду екипе лекара који су пристигли из Београда, на Тари је тада излечено око 600 заражених, преминуло је 24 оболелих, а епидемија се није раширила по Србији. За такав подвиг, др Мијушковић добио је - метак.
ПРЕД НАМА СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА У НИЗУ: Сутра је Крстовдан - ове обичаје би требало да испоштујете
СРПСКА православна црква (СПЦ) сутра слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Потом следи Богојављење, па Јовањдан.
17. 01. 2025. у 15:55
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
СМРТ ЗА СРПСКУ НОВУ Преминула мајка популарне фолкерке, она се огласила: "Умрла је у миру"
ПОСЛЕДЊЕ тренутке провела је у Ваљеву, где је иначе и живела.
17. 01. 2025. у 15:45
Коментари (8)