ПИОНИР ХИРУРГИЈЕ СТРЕЉАН БЕЗ СУЂЕЊА: Сурова судбина лекара који је у Ваљеву први обавио операцију срца

Бранко Пузовић

23. 07. 2023. у 19:25

СА врхунским хирургом, др Јованом Мијушковићем, који је између осталог у ваљевској болници 1928. године први пут у Србији обавио операцију на срцу, судбина се сурово поиграла.

ПИОНИР ХИРУРГИЈЕ  СТРЕЉАН БЕЗ СУЂЕЊА: Сурова судбина лекара који је у Ваљеву први обавио операцију срца

Фото: ОБ Ваљево

 Иако је у каријери спасао небројено живота, у јесен 1944. године, по уласку партизана у Београд, крајем Другог светског рата, стрељан је без суђења, уз образложење да је као сарадник окупатора организовао санитетски кордон кроз који су морале да прођу све избеглице које су долазиле у Србију, чиме је чувао немачке војнике од могуће епидемије!

Познавалац историје медицине, професор др Владимир Кривошејев, историчар и културолог из Ваљева, истиче да је Мијушковићев захват био прва операција у Србији и Краљевини Југославији на затвореном - куцајућем срцу, на шта је директно указао професор др Душан Велимировић у свом чланку у међународном часопису "Српски архив за целокупно лекарство". У том часопису, др Мијушковић је крајем 1928. године објавио текст "Један успешни шав на срцу".

Храбри пацијент

- СА успехом ја сам задовољан - забележио је др Мијушковић после операције на срцу у Ваљеву. - Мислим да је ово први успешан случај на срцу у нашој држави. Операцију сам вршио у врло тешким условима. Пацијент је дошао пуних 10 часова после нанете повреде и то без апарата са појачаним притиском који увелико технички олакшава рад и смањује инфекцију. Успех приписујем и брзини са којом сам извршио целу операцију, која није трајала више од 35 минута, а и локалној анестезији коју је овај дечко храбро издржао, а највише пак отпорној снази овог дечка који ми је, и поред перикардитиса, отвореног плеуритиса, пнеумоније, ипак учинио то задовољство да га здравог и веселог прикажем, а то се задовољство ретко у животу пружа.

- Пацијент др Мијушковића био је петнаестогодишњи Драгомир Митровић из ваљевског села Дупљај, који је био рањен хицем из револвера у леву страну грудног коша, а у болницу је примљен десетак часова после тог догађаја - прича Кривошејев. - На основу прегледа рендгеном, установљено је да пројектил није доспео унутар срца, већ се зауставио у срчаној кеси, перикарду. Операција вађења пројектила трајала је 35 минута, у локалној анестезији. Драгомиру је отворен грудни кош, али не и срце. Повреда срчане кесе збринута је са четири шава. Опоравак је био компликован, јер је дошло до упале плућа, али је дечак преболео и из ваљевске болнице пуштен кући као потпуно опорављен.

Фото: Приватна архива

Подвиг др Јована Мијушковића није непознат стручној литератури. У Ваљеву је пре више од три деценије основана Фондација за развој хирургије "Др Јован Мијушковић". Рођени Нишлија, медицину је завршио у Бечу 1914. године, одакле је одмах по почетку Првог светског рата интерниран у заробљенички логор. Лекарску каријеру почео је после рата у Бајиној Башти, Ваљеву и Убу, а 1923. године прешао је у Београд. Специјализирао је општу хирургију, био директор болнице у Ћуприји, потом је прешао у Ваљево, те је у Београду био професор на Медицинском факултету, где је основао катедру за историју медицине.

- Бавио се научно-истраживачким радом, али и политиком, од 1938. године био је народни посланик Јерезе испред Тамнавског среза - каже Кривошејев. - Током Другог светског рата био је шеф хирургије Градске болнице у Београду, а кратко време, током 1941. и 1942. године, и министар здравља и социјалне политике у колаборационистичкој влади Милана Недића. По доласку нове, комунистичке власти стрељан је по кратком поступку, без суђења, уз срамно и неодрживо образложење за тај почињен злочин према др Јовану Мијушковићу. Судски је рехабилитован. Мада, и оснивање фонда с његовим именом у Ваљеву својеврстан је вид рехабилитације.

Медицински стручњаци истичу да је управо оно због чега је др Мијушковић погубљен сачувало Србију од заразних болести које су у окружењу владале током Другог светског рата. Наиме, као министар здравља, наложио је да се на границама Србије успостави санитарни кордон и контроле, ради спречавања опасних заразних болести.

- Организовање санитарних кордона и карантини уобичајене су заштитне мере у различитим ванредним околностима, попут рата, које су одувек имале за циљ да заштите народ - каже Кривошејев. - Санитарни кордон који је као министар организовао др Мијушковић је, између осталог, спречио и ширење велике епидемије пегавог тифуса, која је у пролеће 1942. године харала Босном. Захваљујући раду екипе лекара који су пристигли из Београда, на Тари је тада излечено око 600 заражених, преминуло је 24 оболелих, а епидемија се није раширила по Србији. За такав подвиг, др Мијушковић добио је - метак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

18. 12. 2024. у 17:42

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25

Коментари (8)

СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ПИТАО МАЈКУ ДА ЛИ ЈЕ ХРВАТ ИЛИ СРБИН: Само једном ме је било срамота