ВЕРСКИ ТУРИЗАМ ПОТЕНЦИЈАЛ ОПШТИНЕ ОПОВО: Од пет цркава, чак две су непокретно културно добро од великог значаја
У МАЛОЈ јужнобанатској општини Опово налазе се четири православне и једна римокатоличка црква, које чувају историју и дух тог краја дуже од два века. Оне представљају велики потенцијал за верски туризам, нарочито због чињенице да су чак два храма проглашена за непокретно културно добро од великог значаја.
Фото: Епархија банатска
Најстарији сакрални објекат, који заједно са жупним домом представља и најстарију сачувану грађевину у Опову, је римокатоличка црква Света Елизабета Угарска, која је саграђена 1776. године. Занимљиво је то да је она испрва имала дрвени торањ, који је 1847. замењен новим од чврстог материјала. У самој цркви налазе се 187 година старе оргуље са пет регистара, којима је, међутим, неопходна рестаурација.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Што се тиче православних цркава, занимљиво је то што се чак три зову исто – храм Светог оца Николаја. Налазе се у Опову, Сакулама и Баранди, док је црква у Сефкерину посвећена Сабору светих архангела Михаила и Гаврила.
По свом значају и лепоти иконостаса од свих њих издваја се храм у Опову, који је подигнут 1831. године. Иконостас је пола века касније осликао Стеван Тодоровић, један од водећих српских сликара романтизма. Стручњаци тврде да је то његово најуспешније дело, вероватно зато што га је у потпуности осликао сам, без својих шегрта, који су га иначе често замењивали. Између осталог, црква и због тога има статус непокретног културног добра од великог значаја.
Исти статус има и истоимена црква у селу Сакуле, која је грађена између 1844. и 1846. године. Њу од осталих верских објеката издваја висина торња од чак 40 метара, због чега спада у највише цркве у околини. Иконостас је осликао Константин Пантелић, који је био штићеник митрополита Стратимировића и Лукијана Мушицког, што му је, кажу, донело бројне наруџбине за велике сликарске послове.
Фото: Епархија банатска
Црква у Баранди је на иницијативу мештана изграђена 1814. године у класицистичком стилу. Георгије Поповић осликао је иконостас, који је, међутим, 1930. у потпуности пресликао словеначки сликар Антон Кожела. Један од најстаријих црквених докумената је матична књига из 1779, док се књиге венчаних у тој светињи воде још од 1780. године.
Првобитни православни храм у селу Сефкерин био је саграђен још 1733. године, али је много деценија касније био срушен. Данашња црква, која је посвећена светим архангелима Михаилу и Гаврилу, подигнута је 1813. године. Занимљиво је то да је током Првог светског рата аустроугарска војска скинула и запленила сва три црквена звона, како би од њих направила топове. Већ 1924. постављена су нова звона, која су била изливена у Београду.
Фото: ВН
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)