КАД бих од данас, па докле ми Бог да да поживим, само могла да заборавим тај дан и те дане, била бих најсрећнија. Душа би ми била мирна. Али не могу... Не могу да одагнам из сећања те колоне, несрећу, страдање, јад, очај... Стрепњу, страх, плач деце... Смрт. Ајме, мајко. Не дај Боже никоме да то доживи, то разарање душе, черечење свог народа, док немоћно гледаш и не можеш да помогнеш ни себи ни другима.
ОСЕЋАМ се као да сам у затвору. Био сам хиперактиван, пуно сам радио, дружио се са пријатељима. Сада сам у четири зида, а "пријатељи" су ми телефон и ТВ. Затишје. То ми веома тешко пада.
У ПОДНОЖЈУ планине Белава, на узвишици крај реке Нишаве у пиротском насељу Станичење, налази се најстарија црква у Понишављу подигнута пре готово 700 година.
САМОХРАНОЈ мајци Радмили Михајловић и њеној ћерки Лени, један хумани човек измирио је дуг за струју од 16.000 динара заостао од претходног власника куће у којој њих две сада живе, у Глоговцу код Богатића. Није желео да му се помиње име, само нам је рекао: "Ма, то је ситница" и додао да планира да настави да помаже овој храброј жени и њеној ћерки.
ДО почетка пролећа и "буђења" природе, остало је још времена, али температуре непримерене јануару и пре тога дуга јесен утицали су да неке биљке започну цветање готово месец дана раније и код алергичних на њихов полен, већ сада изазову реакције. Такав случај је ових дана са леском и чемпресима, чији је полен забележен већ крајем јануара.
ТИШИНА која обавија некадашњи концентрациони логор "Црвени крст", данас Меморијални комплекс "12. фебруар" у Нишу делује готово нестварно. На том месту, где су зидови упили последње вапаје невиних, одиграла се једна од најсмелијих епизода отпора у Другом светском рату.
Коментари (1)