КАМЕН ПО КАМЕН, КУЋУ ПРЕНЕО У БАЊАЛУКУ ПОСЛЕ "ОЛУЈЕ": "Ка'су доћерали задњу туру, види фали они љепшије комада - укро јопет лопов"

Рада Шегрт
Рада Шегрт

08. 08. 2023. у 12:22

БАСТАСИ, православно село, село у доњем Ливањском пољу, помало ни царско ни спахијско. Административно припада Грахову, а парохија му је у Ливну. Има струју воду, асфалтни пут, телефонске линије и сателитске сигнале. Куће су „здраве“, од чврстих материјала, спратне и приземне, имају фасаде и купатила. Само нема људи. Отерала их је злогласна „Олује“, па је село готово пусто.

КАМЕН ПО КАМЕН, КУЋУ ПРЕНЕО У БАЊАЛУКУ ПОСЛЕ ОЛУЈЕ: Касу доћерали задњу туру, види фали они љепшије комада - укро јопет лопов

Фото: Р. Шегрт/ Приватна архива

Највише Басташана сада живи у Бањалуци и Кикинди. Баш у граду на Врбасу написана је драгоцена књига о изворном говору Басташана којим су причали они који су тамо живели пре 28 година.

- И ово ћу ти причати па ти слимај слободно - рекла је Басташанка рођена 1923. године.

Она више није са ове стране света, као ни многи који су тамо живели, али је велика срећа па је најученији и најобразованији Басташанин, др Драгомир Козомара, професор Филолошког факултета у Бањалуци, написао драгоцену књигу "Фонетске особине говора Бастаса" чији су издавачи САНУ и Институт за српски језик. Њена вредност је вишеструка, јер није само научно сведочанство о језику, већ доноси и искрене приче Басташана о некадашњем тежачком животу, обичајима, навикама, градњи кућа, просидби и косидби, породичној освети и страдању, али и заводници Ђулији, жени за којом су мушкарци лудели, па се чак и убијали због ње.

Р.Шегрт/ Приватна архива

Кућа у Бастасима порушена у "Олуји", са ње је камен по камен пренео у Бањалуку

Бастаси су страдали два пута: најпре у Другом светском рату, па у "Олуји". Први пут су изгинули младићи, па су мајке и сестре годинама у црнини кукале. Други пут су страдале куће, скоро све су уништене, па и оне породице Козомара. Заселак у којем се налазе сада је потпуно празан, зарастао у коров. Али професор се потрудио да камен са породичног имања живи на другом месту, како га Хрвати из Ливна не би покрали. А били су почели да га односе неколико година после "Олује". О томе је сведочио професоров отац Веселин Весо Козомара.

ОКУПЉАЊЕ ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

ОТКАКО су пре осам година обновили гробље код Шегрта, које је хрватска војска у "Олуји" тенковима уништила, Басташани се у свом селу окупљају једном годишње. До рата у селу је живело 195 мештана, а сада је мање од десет кућа у којима зими гори ватра. Неки засеоци, попут Козомара, Иветића, Ловра и Цвијана, потпуно су празни. У највећем, у Шегртима, половина кућа је обновљена, али се само повремено обилазе. Још је мало оних који живе далеко са жељом да се сахране "тамо ђе су вијек провели".

- Годишње одржимо заједнички помен прецима. Куће нису сви обновили, али споменике јесу. Или су подигли старе или поставили нове. Поново свака породица има обележје на гробљу - казује Милан Шегрт, један од организатора басташког сабора. 

- Јави ми Милорад да гоне камен са доње куће. Прод'о Мајстор покојнок Уроша и свој и наш камен неком из Каблића (село код Ливна, оп. аут.). И зовне Драго Мајстора, он му да број телефона и зовне он ток Хрвата и нема кут - призна. Нудијо он да ђоја откупи камен, да нам направи викендицу за камен тамо... Касније кажу стрпало га у затвор, крао редом. Ето, причају да је и прије одлежо - убијо рођену матер. И шташ ти од тог чојека очекивати - причао је Весо Козомара у избеглиштву у Бања Луци.

А да би сачувао бар нешто од тешко стечене дедовине, на коју није имао намеру да се врати, професор Драгомир Козомара је одлучио да руком клесани камен пребаци у Бањалуку и од њега направи нову кућу. Раздаљина од 200 километара није била велика препрека. Унук је знао да су у њихову "доњу", која је била на понос породице, његови преци, осим камена, узидали иметак, зној и крв жуљевитих руку. Жеља да се на новој адреси осети топлина баш тог камена који је клесала рука честитих предака, очигледно је била велика.

- И јопет се чује с оним лоповом, рачунао да неће више правити петљаније и погоде да за пет хиљада прећера камен у Бањалуку. После друге, треће туре, оде Драго у Бастасе, било му сумљиво, и услика оно што је остало. Ка'су доћерали задњу туру, види да поново фали они љепшије комада - укро јопет лопов. Галамијо он на њега, али неће пас да призна. Али дотекло камена за кућу - причао је отац.  

Доктор Козомара искористио је лично искуство да пренесе како су се у Бастасима некада тешко и дуго правиле камене куће, а о томе и о њиховом страдању искрено, храбро и истинито, сведочио је његов отац Веселин којем је син посветио овај научни рад.

ПРИЧЕ БЕЛЕЖИО ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ

КЊИГА "Фонетске особине говора Бастаса" намењена је стручној јавности, али у тридесетак зналачки одабраних прича Басташани лако могу препознати казивања својих комшија иако имена нису наведена. Веома је драгоцена, јер садржи и друге податке о Бастасима, о којима, иначе, нема много записа. Професор др Драгомир Козомара језик родног села и приче својих Басташана истраживао је и бележио је 25 година. Књигу је посветио оцу, који је преминуо у априлу прошле године и сахрањен је у Бањалуци. 

- Била је дужине четрн'ест, а широка осам метара. Покојни стари правијо је тринаез година. Оклеши по један камен и онда ајде за дугим послом. Прије за оне комаде око врата требало је по ц'јели дан да се један камен обради. И дешавало се да на крају мајстор удари задњи пут чек'ћем и пукне читав камен. Горала два пут - у Другом рату и сат послим овок рата. А овде мука наћи ко ће кућу озидати. Не зна нико то рад'ти, нема овде ти мајстора, још се ради у Далмацији и Херцеговини. Овде нит има камена ни мајстора. И нађе некок Пољака из Прњавора. Не треба душу гријешити добро је озидо, али, брате, не зна клесати - јединствено је сведочанство Веселина Козомара, којем се у Бањалуци све до смрти, сваког јутра, чим изађе из своје "слабе и мале куће коју су куп'ли от Петра" поглед задовољно одмарао на синовљевој кући од камена из Бастаса. Сијала је и љубављу оца и деде Симе Козомаре. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове