ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

М. Краљ

30. 09. 2023. у 18:00

УТЕМЕЉИВАЧУ Катедре судске медицине на београдском Медицинском факултету и Института за судску медицину, професору Миловану Миловановићу (1884-1948), значајном а заборављеном, али и његовој трагичној судбини посвећена је управо отворена поставка у Музеју науке и технике.

ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

Изложба "Mortui vivos docen - Кад мртви уче живе: Милан Миловановић и његово доба", настала је у сарадњи са Медицинским факултетом, а аутори су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос, и редовни профеосор Слободан Николић. Чине је ретко виђени експонати из форензичке збирке Института, формиране 1898, миркоскопски препарати, документа, фотографије, оружје, учила, уџбеници, атласи, лични Миловановићеви предмети... Иако сеже у 19. век и бави се прапочецима судске медицине код нас и њеним пионирима, у највећој мери одужује дуг човеку који је, између осталог, и зачетник суицидологије код нас.

Скроман, добростојећи господин

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

 

ЗНА се да Миловановић није засновао сопствену породицу и да у време смрти није имао блиских сродника ни пријатеља. До касних тридесетих живео је у хотелу "Ексцелзиор", потом у универзитетској згради прекопута хотела, али је често боравио и у Заводу, откривају аутори изложбе:

- Миловановић вероватно никада није био сиромашан, али ни врло богат. Није био политички активан нити се кретао у елитном друштву којем је по свом образовању и положају могао да припада. Можемо да га замислимо као интровертног, тихог, релативно скромног, добростојећег господина...

Рођен је у Неготину, као једанаесто дете Јевросиме и Димитрија Миловановића, средње имућног терзије. Поставка га прати од гимназијског школовања у Зајечару, студија медицине у Бечу (после основних студија, усавршавао се у областима патологије, бактериологије и судске медицине), преко година Првог светског рата до доласка у Београд, на Медицински факултет. Именован је за ванредног професора судске медицине 25. јуна 1923, када је установљен и Судско-медицински завод.

- У Заводу се годишње радило између 350 и 500, понекад и до 700 судскомедицинских и нешто мање патоанатомских обдукција и по неколико хиљада лабораторијских анализа: хистолошких, бактериолошких, серолошких, токсиколошких и других. Дуго су целокупан посао обављали управник Завода, професор Миловановић, и један стално запослени асистент, докторка Јулијана Богићевић - наводе аутори изложбе.

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

Фотографија Завода, са актуелне поставке

Између 1910. и 1947. објавио је 38 стручних и научних радова, од чега 12 на немачком и француском, у иностраним часописима, а 1927. његов рад цитиран је у Хофмановом уџбенику, најважније књиге из судске медицине тог времена. Био је, према сведочењима, и одличан предавач и педагог, строг (студенти га се бојали, али су га и поштивали). Други светски рат затекао га је на Медицинском факултету.

- Нисам никако, ни на један час хтео да изађем из мог завода, јер би се могло догодити да ми бомба сруши завод, а ја да останем жив, а шта ће ми живот, ако ми завод пропадне? Ишао сам са својим заводом и обојица смо остали живи - записао је Миловановић.

Постао је декан 1942, али, како тврде аутори поставке, држао се подаље и од окупационе власти и од колаборациониста. Није потписао Апел српском народу, а 1943. одбио је и да учествује у истраживању Катињског масакра које је организовала влада Трећег рајха.

Према речима аутора, после рата, није осумњичен за сарадњу с окупатором нити прогањан од нове власти, међутим, доживљавао је непријатности од студената: за време предавања узвикивали су комунистичке пароле, називали га ратним деканом, певали партизанске песме. Током 1946. због болести није држао предавања, и већ планирао - самоубиство.

Убио се током викенда, 6. на 7. март 1948. По мотивима и начину, самоубиство установитеља суицидологије, остало је загонетно. Постоје индиције да се отровао, али и приче да се обесио, а по свему судећи није вођена истрага нити је урађена обдукција.

Гроб нема никаквог обележја

ЗА извршиоце тестамента именовао је најближе сараднике Јулијану Богићевић и Русомира Ђорђевића. Покућство, личне ствари, обдукциони прибор и микроскоп, оставио је Заводу. Златнике Ђорђевићу, златни сат Богићевићевој, две трећине новца завештао је за награђивање штампаних радова асистената и доцената Судско-медицинског завода, а трећину оркестру опере Народног позоришта. Навео је и да не жели комеморације, говоре, некрологе, венце... Сахрањен је 10. марта на Новом гробљу. Споменик никада није подигнут, а ни данас на гробу нема никаквог обележја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”