ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)
УТЕМЕЉИВАЧУ Катедре судске медицине на београдском Медицинском факултету и Института за судску медицину, професору Миловану Миловановићу (1884-1948), значајном а заборављеном, али и његовој трагичној судбини посвећена је управо отворена поставка у Музеју науке и технике.
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
Изложба "Mortui vivos docen - Кад мртви уче живе: Милан Миловановић и његово доба", настала је у сарадњи са Медицинским факултетом, а аутори су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос, и редовни профеосор Слободан Николић. Чине је ретко виђени експонати из форензичке збирке Института, формиране 1898, миркоскопски препарати, документа, фотографије, оружје, учила, уџбеници, атласи, лични Миловановићеви предмети... Иако сеже у 19. век и бави се прапочецима судске медицине код нас и њеним пионирима, у највећој мери одужује дуг човеку који је, између осталог, и зачетник суицидологије код нас.
Скроман, добростојећи господин
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
ЗНА се да Миловановић није засновао сопствену породицу и да у време смрти није имао блиских сродника ни пријатеља. До касних тридесетих живео је у хотелу "Ексцелзиор", потом у универзитетској згради прекопута хотела, али је често боравио и у Заводу, откривају аутори изложбе:
- Миловановић вероватно никада није био сиромашан, али ни врло богат. Није био политички активан нити се кретао у елитном друштву којем је по свом образовању и положају могао да припада. Можемо да га замислимо као интровертног, тихог, релативно скромног, добростојећег господина...
Рођен је у Неготину, као једанаесто дете Јевросиме и Димитрија Миловановића, средње имућног терзије. Поставка га прати од гимназијског школовања у Зајечару, студија медицине у Бечу (после основних студија, усавршавао се у областима патологије, бактериологије и судске медицине), преко година Првог светског рата до доласка у Београд, на Медицински факултет. Именован је за ванредног професора судске медицине 25. јуна 1923, када је установљен и Судско-медицински завод.
- У Заводу се годишње радило између 350 и 500, понекад и до 700 судскомедицинских и нешто мање патоанатомских обдукција и по неколико хиљада лабораторијских анализа: хистолошких, бактериолошких, серолошких, токсиколошких и других. Дуго су целокупан посао обављали управник Завода, професор Миловановић, и један стално запослени асистент, докторка Јулијана Богићевић - наводе аутори изложбе.
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
Између 1910. и 1947. објавио је 38 стручних и научних радова, од чега 12 на немачком и француском, у иностраним часописима, а 1927. његов рад цитиран је у Хофмановом уџбенику, најважније књиге из судске медицине тог времена. Био је, према сведочењима, и одличан предавач и педагог, строг (студенти га се бојали, али су га и поштивали). Други светски рат затекао га је на Медицинском факултету.
- Нисам никако, ни на један час хтео да изађем из мог завода, јер би се могло догодити да ми бомба сруши завод, а ја да останем жив, а шта ће ми живот, ако ми завод пропадне? Ишао сам са својим заводом и обојица смо остали живи - записао је Миловановић.
Постао је декан 1942, али, како тврде аутори поставке, држао се подаље и од окупационе власти и од колаборациониста. Није потписао Апел српском народу, а 1943. одбио је и да учествује у истраживању Катињског масакра које је организовала влада Трећег рајха.
Према речима аутора, после рата, није осумњичен за сарадњу с окупатором нити прогањан од нове власти, међутим, доживљавао је непријатности од студената: за време предавања узвикивали су комунистичке пароле, називали га ратним деканом, певали партизанске песме. Током 1946. због болести није држао предавања, и већ планирао - самоубиство.
Убио се током викенда, 6. на 7. март 1948. По мотивима и начину, самоубиство установитеља суицидологије, остало је загонетно. Постоје индиције да се отровао, али и приче да се обесио, а по свему судећи није вођена истрага нити је урађена обдукција.
Гроб нема никаквог обележја
ЗА извршиоце тестамента именовао је најближе сараднике Јулијану Богићевић и Русомира Ђорђевића. Покућство, личне ствари, обдукциони прибор и микроскоп, оставио је Заводу. Златнике Ђорђевићу, златни сат Богићевићевој, две трећине новца завештао је за награђивање штампаних радова асистената и доцената Судско-медицинског завода, а трећину оркестру опере Народног позоришта. Навео је и да не жели комеморације, говоре, некрологе, венце... Сахрањен је 10. марта на Новом гробљу. Споменик никада није подигнут, а ни данас на гробу нема никаквог обележја.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДА ЛИ СУ ДЕЦА НАСЛЕДИЛА МУТАЦИЈЕ? Ко живи у забрањеној зони 38 година после чернобиљске катастрофе
ЧЕРНОБИЉ је најгора нуклеарна катастрофа у историји човечанства. Јутро 26. априла 1986. било је почетак трагедије која се одиграла за неколико секунди. Експлозија четвртог реактора електране обасјала је небо пламеном, а након тога се над севером Украјине подигао радиоактивни облак, који је убрзо захватио суседне републике и стигао чак до Шведске.
21. 02. 2025. у 14:11
МИЛИ САМ СЕБЕ УПУЦАО У РУКУ: "Рупа у длану кроз коју може да се гледа, имао сам среће - пиштољ је у том тренутку био пун"
"ИМАО САМ СРЕЋЕ": Мили сам себе упуцао у руку
21. 02. 2025. у 13:55
КРАЈ КВИЗА "ПОТЕРА": Огласила се продукција, одлази у историју - откривено шта се дешава
КО ТО може да победи читав тим Трагача које су у претходних 12 сезона ТВ гледаоци и квиз такмичари добро упознали у квизу Потера?
21. 02. 2025. у 12:13
ЗАШТО ПРАВОСЛАВНИ СВЕШТЕНИЦИ НОСЕ БРАДУ: Симболизује догађај из далеке прошлости - а важан је и начин на који је пуштају
МНОГИ мушкарци данас браду носе као модни детаљ, али за свештенике и монахе Српске православне цркве она је много више од тога и представља одраз традиције дуге вековима.
21. 02. 2025. у 08:34
МНОГИ СЕ ИЗНЕНАДЕ: Колико је Цеца старија од Лидије?
МАЛО КО зна колика је разлика у годинама између Цеце Ражнатовић и Лидије Оцокољић.
21. 02. 2025. у 15:42
ФОЛКЕРКИ УМРЛА МАЈКА Глумила једну од главних рола у Кустуричином хит филму: "Постојиш у свакој сузи, ниси нестала - само си заспала"
ПЕНЗИОНЕРКА из Београда је у остварењу прослављеног редитеља заиграла раме уз раме с Моником Белучи, Слободом Мићаловић и Предрагом Микијем Манојловићем.
21. 02. 2025. у 17:15
ПУТИН ОТКРИО ЗАСТРАШУЈУЋЕ ДЕТАЉЕ О "ОРЕШНИКУ" Бојева глава издржава температуру као на Сунцу
РУСКИ председник Владимир Путин изјавио је да бојеве главе хиперсоничног система "орешник" могу да издрже екстремне температуре, упоредиве са температуром на површини Сунца.
21. 02. 2025. у 14:16
НОВИНАРИМА РЕКЛА САМО ОВУ РЕЧЕНИЦУ: Бивша градоначелница Ниша са лисицама на рукама спроведена у зграду УКП-а у Нишу (ФОТО/ВИДЕО)
БИВША градоначелница Ниша, Драгана Сотировски, која је данас приведена у великој акцији полиције против корупције, са лисицама на рукама доведeна је у зграду Управе криминалистичке полиције у Нишу.
21. 02. 2025. у 13:38
ВЕЉКОВА БИВША - ПОЗНАТА НОВИНАРКА: Узела презиме Ражнатовић, он је оставио након два месеца
ВЕЉКО Ражнатовић годинама је у срећном браку са некадашњом кошаркашицом Богданом са којом је добио и троје деце, но, с времена на време, покрене се прича и о његовим бившим изабраницама.
21. 02. 2025. у 19:34
Најновије из рубрике
ЧЕТИРИ ЈУНАКИЊЕ ИЗ ЛУЧАНА: Маријана, Ивана и Слађана одвајају средства од плата, а Марија од пензије, за пакете хране, кућне хемије...
ЖЕНЕ из Лучана, њих четири, већ годинама су једина или ретка светла тачка у животима многих невољника, болесних, безнадежних и социјално угрожених појединаца, па чак и породица у драгачевском крају. Маријана Маша Дуњић (32), Ивана Томашевић (40), Слађана Рендулић (44) и Марија Мара Ђокић (45), обилазе породице лошијег материјалног стања, носе им пакете хране и производа кућне хемије, а ако у тим породицама има деце, носе им и новогодишње пакетиће, гардеробу и играчке. Обилазе и старе који су остали сами на селима и доносе им лекове и храну. Све то средствима која њих три саме могу да издвоје од плате коју примају у једној фабрици у Лучанима и од Маријине инвалидске пензије, али и од помоћи саме фабрике, као и суграђана и свих људи добре воље, који им искрено помажу.
21. 02. 2025. у 11:00
ТВРЂАВА ЗАПАМТИЛА ВЕЛИКИ РАТ И ЈОШ ВЕЋЕ РАЗАРАЊЕ: Последице бомбардовања и данас видљиве у последњој престоници српске средњовековне државе
ШЕСТ векова Смедеревска тврђава одолева времену и освајачима, највише је страдала у 20. веку, а ране су видљиве и данас.
21. 02. 2025. у 07:15
САД ХОЋЕ И "ЈУГОМ" ДА ОСВОЈЕ КИЛИМАНЏАРО: Пола века откад су "стојадином" стигли на врх Африке, у Крагујевцу планирају нови подухват
ЧУВЕНА експедиција Крагујевац - Килиманџаро, вожена је пре равно пет деценија. Њу је 1975. организовала некадашња Фабрика аутомобила "Заводи Црвена застава" да би доказала да су њена возила квалитетна и издржљива. Јубилеј је обележен у Крагујевцу подсећањем на тај несвакидашњи подухват, али и најавом сличног на који ће овог пута поћи потпуно нови "југићи", на чијем се прототипу ради.
21. 02. 2025. у 07:00
МОЈА ЈЕ ВУЧИЦА ПРОМЕНИЛА ЋУД: Александар из Севца код Штрпца има несвакидашњег љубимца
ПРЕЛЕПА, али често сурова природа на обронцима Шар-планине зна много пута да изненади својом ћудљивошћу. Поготову снежне мећаве и снег који трају више месеци, а понекад готово и током целе године. Зато су овдашње шуме погодне за живот разних звери које баш таква природа обликује. Али свако правило има изузетак па тако и вук може да промени ћуд. Управо о томе најбоље сведочи Александар Паљић из шарпланинског села Севце код Штрпца који има несвакидашњег љубимца - вучицу Миу.
20. 02. 2025. у 11:19
ЧИСТА ПЕТИЦА ИЗ ХУМАНОСТИ: Да би дали крв тешко повређеној Ани Голе, у београдски Завод за трансфузију Семберци стигли у три аутобуса
ТЕШКА саобраћајна несрећа у селу Велика Обарска, код Бијељине, која се догодила у суботу, пола сата пре поноћи, однела је два млада живота, троје младих је повређено, а једна девојка, Ана Голе (19) је после збрињавања у Општој болници "Свети врачеви" у Бијељини, упућена у Клинички центар у Београд, јер има повреде опасне по живот.
20. 02. 2025. у 11:14
Коментари (0)