СВЕ "НОВОСТИ" ПРОДАО САМ ЗА МИНУТ-ДВА: Сведочанство Љубиша Ђорић, један од првих наших колпортера

ПРВЕ примерке "Вечерњих новости" продао је пре равно 70 година Љубиша Ђорић Ђора (89), из Александровца, а тај први посао, који је радио као младић од свега 19 лета нашла му је наша велика песникиња Мира Алечковић!

Равно 70 година, Љубиша ујутро прво купи "Вечерње новости", Фото С. Бабовић

- И дан-данас ми је пред очима Палата Албаније, испред ње сам викао: "'Новости', 'Новости', купите 'Вечерње новости'", ал' нисам дуго морао ни да вичем, јер сам их све одмах продао у башти кафане поред Робне куће "Београд" - прича Љубиша данас за своје "Вечерње новости".

Ђорићева филмска прича и веза са "Вечерњим новостима" траје колико и наша кућа - седам деценија. А почела је 10 година пре изласка тог првог броја, који чика Ђора добро памти.

- Рођаци смо са мужем Јелене, тетке по мајци песникиње Мире Алечковић. Јелена је била учитељица у Подујеву. После бомбардовања Београда 1941, Мира, њена мајка Драгица и тетка Јелена, склониле су се код нас у Горње Злегиње - сведочи Љубиша.

- Тада сам имао седам година. Ту смо сви заједно били под истим кровом све до 1943. када су једног дана дошли четници у село... Нас децу и мене су поштедели, а ја сам отрчао да упозорим моје.
Мира је, како каже, успела да побегне, а њени партијски другови су погубљени недалеко од села Горње Злегиње у месту Митрово Поље, испод Жељина.

- После ослобођења Мира је редовно долазила код нас, а ја сам се обрео у Београду те 1953. Био сам болестан, нису могли да ми открију разлог температуре. Лекари су открили да је у питању био кутњак и када су га извадили све је било у реду. Док сам се опорављао живео сам код тетка Драгице. Мира је дошла и предложила ми да радим као продавац новина. Нашла ми је посао. Рекла ми је: "То је лист који почиње да излази за два дана" - сећа се наш саговорник.

Фото архива

Нико тада том новом листу, додаје Ђорић, није прогнозирао тако дуг век.

- Продавао сам једно две недеље и када сам се потпуно опоравио вратио сам се у Крушевац и завршио гимназију. Потом је уследио мој први посао. И свуда, али баш свуда, куповао сам "Вечерње новости". Верујте, чак сам их и у болницу носио, а нисам прескакао ни док сам служио војску у Крагујевцу - уверава нас чика Љубиша.
 

Foto:S.Babović

Он је после гимназије био годину дана на студијама стоматологије, али се вратио у село после смрти мајке, већ удовице, да брине о млађој сестри Верици. Убрзо је нашао посао.

Foto:S.Babović

Ђорина историја је на неки начин историје општине, где је радио готово 30 година, био је и шеф Стамбене управе, комуналне инспекције, инспектор за урбанизам, учествовао у изргадњи прве стамбене зграде у Александровцу и чувене Фонтане вина, формирању првих фудбалских клубова, један од оснивача туристичких организације и једини живи кооснивач славне Жупске бербе!

Foto:S.Babović

После завршеног Правног факултета у Сарајеву 1974. године, прихватио је посао из снова: секретар чувене музичко-дискографске куће "Дискос". Ту је радио све до пензије, до 1994. и обишао је каже све од Љубовије и Ђевђелије. Сарађивао је са највећим југословенским звездама, а неке је, признаје и открио. Последњи сусрет са некима никада неће заборавити.

Foto:S.Babović

- Силвану Арменулић сам испраћао из Александровца пре погибије, ту смо јој били домаћини, ја испред туристичке организације, сећам се као данас да је било, како маше из аута кад су кренули - присећа се чика Љубиша.

Foto:S.Babović

Породица верна нашем листу

ПРОФЕСИОНАЛНА и приватна историја Ђорића, првог колпортера "Вечерњих новости", заслужује и посебну књигу. За наш лист каже да је најпоноснији на ону, личну. Са супругом Миленком, судским референтом, данас ужива у пензионерским данима. Син Стојан и снаја Гордана, заједно са Ђориним унуком, Филипом, воде стоматолошку ординацију. Праунука Сена, Филипова и Ивина ћерка, на свет је дошла пре две године. Чика Љубиша има и унуку Софију која студира енглески језик у Крагујевцу. Сви Ђорићи читају "Вечерње новости".

Foto:S.Babović

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације