МИСТЕРИЈЕ ТИМОЧКОГ НОТР ДАМА: Црква Пресвете Богородице у селу Доња Каменица код Књажевца и даље крије тајне које интригирају стручњаке

Свега 15 км од Књажевца, на левој обали Трговишког Тимока, у центру села Доња Каменица налази се је јединствени драгуљ овог краја - црква Пресвете Богородице, једна је од највећих мистерија средњовековне Србије. Аутентична по својој архитектури која је спој романике, готике и средњовековне архитектуре, са две куле звоницима које се налазе на западној фасади, с правом је прозвана и српски Нотр Дам.

foto: J. Ćosin

Године, па чак и век подизања богомоље данас су ствар дискусије. По материјалу, начину градње, али и богатом живопису унутар цркве, историчари сматрају да је изграђена у XIV веку. Њен ктитир је деспот Михајло, али се са сигурношћу не зна чији је он био владар. Бугари су цркцу дуго сматрали својом, јер потиче из времена када су владали овим крајевима, док друга теорија каже да је њен ктитор српски племић.  

Ипак, једно је неспорно. Српски Нотр Дам и после неколико векова, привлачи пажњу не само својом архитектуром, већ и необичним фрескама, од којих су неке јединствене у средњевековном сликарству на нашим просторима. Фреске су осликане бојом византијско плаво, што је прави раритет. Специфично је и то да су лица и очи на фрескама оштећена, изгребана. Једина очувана фреска је приказ Тајне вечере.

Верује да су ова оштећења настала у периоду турске владавине, а затим и након II светског рата, јер се скрнављењем ликова светитеља унижавала вредност самих фресака, а самим тим и верска побожност.

Фреска Свете Петке, Фото Ј. Ћосин

- Богородичина црква у Књажевцу је препозната по јединственој архитектури и по фрескама које су сачуване у самој цркви. Овај сакрални објекат је потекао из 14. века и посвећен је пресветој Богородици по броју представа Богородичиних које се налазе у њој. У погледу саме архитектуре, ово је основа сажетог уписаног крста са куполом, са галеријским простором на западном делу цркве изнад ког се подижу две поменуте куле. Она је грађена ломљеног камена и малтера уз местимичну употрребу цигле, свакако је јединствена јер нема правог угла на самој грађевини, у основи. Испред је постојао дрвени трем који је на жалост срушен, о чему говоре дрвени остаци у темељу. Са друге стране сачувани су циклус Христових страдања, великих празника, Богородичин циклус – објашњава нам  кустос, историчар уметности Завичајног музеја Књажевац Милица Михајловић.

У кулама звоницима на спрату цркве до којег воде узане дрвене мердевине насликана је изузетно ретка фреска Свете Петке обнажених груди као и приказе из живота Светог Николе.

- У доњој зони је циклус светих ратника и свакако три ктииторске композиције које јасно показују да је деспот Михајло заправо био ктитор ове Богородичине цркве – објашњава Милица.

Фото Ј. Ћосин

Археолошка ископавања потврдила су постојање некрополе у близини цркве, која потиче из периода од 14. до 17. века, а оно што се данас чува у Завичајном музеју у Књажевцу је вредан налаз из овог периода.

- Ту је сребрна дијадема са позлатом, која је пронађена око саме цркве и откопао је неких 75 гробова у самом дворишту цркве. За ову цркву везана су бројна питања која се односе на то ко је изградио, осликао, као и када је изграђена.

Из Туристичке организације Књажевац кажу да црква у последње време мами све више туриста, како из Србије, тако ии з суседне Бугарске, али ии з других земаља

- Црква заузима врло значајно место на мапи туристичке понуде општине Књажевац. Једна је од омиљених зауставних тачака посетиоца. Преко пута цркве се налази Туристички инфо центар са сувенирницом у којој посетиоци могу купити неки сувенир или добити информације. За ову цркву везана су бројна питања која се односе на то ко је изградио, осликао, као и када је изграђена.  Црква је реконструисана, након чега је проглашена за споменик културе од посебног значаја – каже за “Новости” Данијела Арсић из ТО Књажевац.

Милица Михајловић, Фото Ј. Ћосин

Византијско плаво

СТИЛ у ком су фреске рађене, познат је као стил ренесансе Палеолога, под чијим утицајем су настала најлепша остварења православног фрескописа. Употреба византијскоплаве боје сведочи о намери ктитора да у Доњој Каменици изгради светињу која ће вековима бити духовно окупљалиште. У средњем веку није било лако, а ни јефтино прибавити природни плави пигмент који је чинио основу ове боје. Богородичина црква у Доњој Каменици бисер је Тимочке епархије, а под заштитом је државе као добро од изузетног значаја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације