Чувају 14 километара документације: У Историјском архиву Београда нема више где "игла да падне" (ФОТО)

ИСТОРИЈСКИ архив Београда дочекао је 9. априла осамдесети рођендан са потпуно попуњеним смештајним капацитетима.

Фото: N.Skenderija

Ова установа тренутно чува архивску грађу и документарни материјал који се протеже на око 14 километара. Простора за нову документацију, скоро да нема. Захтеви запријем нове грађе, нарочито оне која пристиже из предузећа у стечају иликвидацији, готово свакодневно се одбијају.

Тај проблем траје годинама, а чини се да је решење, ипак, на помолу. Разговори са представницима Града Београда су у току, а главни пројекат доградње нове зграде и реконструкције постојеће ушао је у завршну фазу. Тим проширењем Архив би добио преко потребан простор, али и боље услове за рад са корисницима.

- Попуњеност Архива достигла је свој максимум. Остало је можда још стотинак дужних метара, а у току је преузимање документације оснивача Скупштине града Београда - каже мр Драган Гачић, директор Архива за "Новости". - Свакодневно нам се јављају привредна друштва, предузећа и установе. По закону су дужни да нам предају грађу, а наша је обавеза да је преузмемо. Али проблем није само у количини, већ и у природи те грађе. Гасе се фирме и сва њихова документација долази код нас. Тако Архив, иако у свом називу носи реч "историјски", све више постаје привредни.

Фото: N.Skenderija

Као пример наводи некадашње гиганте.

- "Мостоградња" нам се обратила за смештај око 2.500 метара грађе, Београдска индустрија пива донела је око 950, ИМТ око 1.000, "Генералекспорт" више од 1.300 метара. У тој документацији има материјала који мора да се сачува, али и оног који то не завређује. Ипак, закон не прави разлику, наша је обавеза да све преузмемо. Тешко је објаснити стечајним управницима зашто архивска грађа не може, макар привремено, да буде смештена у било ком простору. Град има празне објекте, али тај материјал не може да се смести у хангар без адекватне противпожарне заштите и услова чувања. Зато такве предлоге одбијамо.

Фото: N.Skenderija

Пројекат нове зграде, у који су "Новости" прве имале увид, израдио је ЦИП. По речима директора, очекује се да ће у наредним месецима стићи и грађевинска дозвола.

- Нова зграда ће се градити у непосредној близини постојеће и имаће око 6.000 квадрата - додаје он. - Нови простор неће трајно решити проблем, али ће га привремено ублажити. Добићемо нове депое са клизним орманима, који омогућавају да се на мањем простору смести више грађе. Биће уређен и простор за рад са странкама, конференцијска сала, као и посебан део за легате, којих имамо 32. Наше канцеларије остаће у старој згради, док ће у новом простору бити 12 запослених који ће радити са странкама. Планирана је и реконструкција садашњег здања, које је подигнуто 1973. као прва наменски грађена зграда за архив.

Архив, међутим, има дужу историју од те зграде. Ова установа пуних осам деценија прати и бележи историју Београда.

- Прве идеје о оснивању градског архива налазимо у преписци адвоката др Драгића Јоксимовића и Градског поглаварства Београда из 1938. - каже Зорица Смиловић, архивски саветник. - Тако је настала иницијатива да се две општинске установе културе града Београда - библиотека и музеј и придодата грађа Земунске историјске архиве ставе под један кров. Културни дом је отворен 22. децембра 1940. и налазио се у Улици кнегиње Љубице 1.

Фото: N.Skenderija

Градско Поглаварство Београда је 1939. године донело одлуку да се историјска архива бивше Општине града Земуна, која се до тада налазила у згради Магистрата, пренесе у просторије Културног дома. Планирано је да грађа буде сређена и чувана у засебној просторији. Ово задужење добио је Фотије Станојевић, генерални конзул у пензији, због познавања немачког језика, националне историје, администрације и дипломатије. Одмах је прионуо на посао, молећи да му се као испомоћ додели Јосиф Глик, дотадашњи служитељ-позивар Одељка градског поглаварства у Земуну, који је радећи више година на прикупљању ове грађе био упознат са њеним стањем. Међутим, увидом у стање и количину архивске грађе, која се састојала од 1.512 фасикли и завежања, протокола, регистара и друге грађе, Станојевић је установио да би за њено сређивање и попис требало више година.

- Историјска архива бивше Општине града Земуна припојена је постојећим градским установама, Библиотеци и музеју Општине града Београда, као засебна целина под називом "Земунска историјска архива". Архивска грађа била је смештена у две просторије опремљене дрвеним полицама, а планирано је да најинтересантнији и најзначајнији предмети буду изложени у посебним витринама. Увиђајући значај ове историјске грађе, а у жељи да је спасе од савезничког бомбардовања 1944. Марија Илић Агапова ју је склонила у трезор Народне банке. После Другог светског рата судбина архивске грађе пратила је стање у земљи, архиве су биле у хаосу, а услед незнања архивска документа коришћена су за грејање или прераду. Грађа историјске архиве бивше Општине града Земуна враћена је у старе просторије, али у расутом и потпуно несређеном стању. Заштита ове вредне грађе настале у периоду од 18. до 20. века, чији најстарији документ датира из 1749. године, а коју је сачињавао будући фонд Земунског магистрата, био је непосредан повод за оснивање Историјског архива Београда.

Фото: N.Skenderija

Први управник Архива био је историчар Лазар Ћелап, који је био и једини запослени. Он је са великим ентузијазмом почео да сређује збирку. У почетку је доводио пријатеље и колеге да му помогну, а касније је запослено 45 људи. У зграду Класне лутрије у Васиној улици Архив се сели 1954. и ту остаје до 1973. када се усељава у нову зграду, саграђену по пројекту архитекте Милана Јерковића.

- Легаторство је започето вишегодишњим преузимањем заоставштине Константина Коче Поповића и његове супруге Лепосаве Лепе Перовић - истиче Смиловићева. - Касније су многи научници, писци, дипломате, политичари, уметници, али и обични грађани даривали своју заоставштину. Међу њима су Драгослав Дража Марковић, његова супруга Божидарка Кика Дамљановић, Вицко Крстуловић, Влајко Беговић, Славко Зечевић, Благоје Нешковић, Десанка Мијалковић Стамболић, Новак Новак, Милорад Мишковић, Јелена Шантић, Јован Ђирилов, Богдан Кршић, Вања Краут, Ивица Млађеновић, Драгомир Ацовић, Михајло Марковић, Иво и Мима Кушанић. Последњих година у Архив су стигли легати архитекте Михајла Митровића, Војислава Миловановића и породични фонд Андреја Митровића и Љубинке Трговчевић.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

Локалне новине имају од 1857. године: Вршчани међу првима препознали значај јавне речи (ФОТО)

20. 04. 2026. у 16:50

Репортаже

0 2

"Мама волим те" - Воја (24) је "изговорио" први пут: Захваљујући таблету, младић с аутизмом може да искаже у њему "заробљене" речи (ФОТО)

20. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 4

Свет икона део је мог духовног пута: Сликар Новица Станковић, од Високих Дечана до Почајевске лавре у Украјини, усавршавао таленат (ФОТО)

18. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 2

УЗ храну подари сваком и лепу реч: Мирослава Стевановић из Чачка, већ 20 година волонтер у тамошњој народној кухињи

17. 04. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације