Репортаже

ДИВЉИ ЗАПАД У ПИТОМОМ ВРШЦУ: Легендарни Буфало Бил 1906. својим циркусом подигао банатску прашину и донео дух непознатог светa

Јелена Баљак

26. 05. 2026. у 21:05

НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ догађај у историји Вршца збио се у лето 1906. године, када је у ту мирну банатску варошицу, у склопу велике европске турнеје, дошао чувени циркус "Дивљи запад Буфала Била". Трупа тог славног јахача "Пони експреса" и професионалног ловца на бизоне подигла је незапамћену прашину, јер је међу вршачку господу донела дух њима до тада непознатог и чудног света. Омогућио им је да први пут уживо виде Индијанце, као и да посматрају њихове реалистичне борбе са каубојима, о којима до тада готово ништа нису знали.

ДИВЉИ ЗАПАД У ПИТОМОМ ВРШЦУ: Легендарни Буфало Бил 1906. својим циркусом подигао банатску прашину и донео дух непознатог светa

Вилијам Фредерик Коди, познатији као Буфало Бил, у Вршац је стигао пре него што је постао светски познати стрип јунак и актер вестерн филмова. Његов сјајни маркетиншки тим се, међутим, потрудио да становници свих 155 европских градова, у којима су те 1906. гостовали, на време сазнају све о његовим подвизима и борбама са Индијанцима, како би са разумевањем могли да прате циркуске тачке. Тако је и вршачка локална штампа, месец дана пре заказана два наступа, у фељтонима писала о њему, а публици је додатно скренута пажња да ће се током извођења сурових сцена борби користити прави револвери, винчестерке, колтови, лукови и стреле. То је код њих распирило знатижељу, па су се тискали у редовима за куповину карата, иако је и најјефтинија улазница била скупа за просечног грађанина.

- Циркуски конвој са чак 59 вагона, у којима је било око 800 људи и 500 коња, стигао је на железничку станицу у Вршцу 8. јула у раним јутарњим сатима. Било је предвиђено да се арена намонтира на другом крају града, на Вашаришту, код данашњег Градског језера, па је Буфало Бил са својом бројном поворком морао да прође кроз данашњу Улицу Другог октобра, Дворску и Булевар Милоша Обилића, како би стигао на одредиште. Тај дефиле, у ком су највећу пажњу изазвали Индијанци са дугим косама и перјаницама на глави, био је додатни, бесплатни спектакл. Грађани су читавом трасом направили шпалир, да би их поздравили, а полиција је морала да прави ред - објашњава, за "Новости", Тамаш Фодор из вршачког удружења "Феликс Милекер".

Искусна Кодијева екипа је за само неколико сати на Вашаришту монтирала високу арену са наткривеним гледалиштем, која је могла да прими чак 7.500 људи. Истог дана уследила су два идентична шоуа, која су код мушкараца изазвала дивљење, а код деце и жена страх и сузе.

- Главна тачка била је приказ битке код Литл Биг Хорна, у којој су Индијанци нанели најтежи пораз америчкој војсци и убили чувеног генерала Кастера. Потом је био приказан напад "црвенокожаца" на поштанску кочију код Дедвуда, коју је Буфало Бил са својим каубојима успешно одбранио. "Винчестерке" и "колтови" пуцали су тада без престанка, а банатска прашина дизала се под копитима бесних понија - наводи Фодор, уз напомену да се тек много година касније све то могло видети и на биоскопским платнима.

Човек пун супротности

ВИЛИЈЕМ Ф. Коди био је човек пун супротности. Као професионални ловац на бизоне, убио је око 4.000 тих животиња, али је на време схватио да им прети истребљење, па је међу првима основао једно крдо за очување врсте. Био је и велики борац против Индијанаца, за шта је добио највише одликовање америчке војске - Медаљу части. Скинуо је чак и скалп чејенском поглавици Жута Коса, а онда је постао борац за њихова права и њихов велики пријатељ, нарочито поглавице Бика Који Седи. Са повим циркусом пропутовао је целу Америку и Европу, зарадио славу и силне паре, а тек после смрти отелотворен је у стрипу и на филмском платну као непобедиви јунак Дивљег запада.

Посебно је, кажу, био атрактиван приказ напада Индијанаца на воз усред прерије, у покушају да спрече продор белих досељеника у њихове пределе. Та је сцена по жестини борбе надмашила претходне две, а публика је наводно све време сагињала главу, плашећи се да их не закачи неки метак или стрела. Ипак, највише пажње изазвала је тачка самог Буфала Била, који је у том тренутку имао 60 година, дугу седу косу и браду. Он је изјахао пред пуно гледалиште у препознатљивој кожној јакни са ресама и, упркос годинама, успешно демонстрирао стрељачку прецизност, пуцајући у покретне и удаљене мете.

- Иако се циркус звао по Дивљем пападу, он је био много више од тога, јер је окупљао артисте из целог света. Своје умеће пред вршачком публиком приказали су и мексички вакероси, аргентински гаучоси, Козаци, ветерани САД и Јапана, арапски јахачи - додаје саговорник "Новости".

Како се која тачка завршавала, тако су учесници паковали своје ствари и животиње у воз, па је експедиција исте вечери била спремна за одлазак у следећи град, тј. у Темишвар, у ком су гостовали већ следећег дана. Тиме је била завршена кратка турнеја по Банату, у склопу које су обишли Кикинду, Зрењанин и Панчево.

Према неким изворима, тада нису отишли у Србију, због царинског рата који је тадашња краљевина водила са Аустроугарском, чији је Војводина била део. Зато су многи Београђани дошли баш у Вршац да погледају овај спектакл, о ком се деценијама касније причало и који је заувек променио мишљење Банаћана о Индијанцима, за које су, због новинских натписа, погрешно мислили да су дивљаци.