ТРОЈАНСКИ ЕП СЕ НИКАДА НЕ ЗАВРШАВА: "Новости" у турском Чанакалеу, античкој Троади, на остацима легендарног Хомеровог града

Археолошки локалитет обухвата слојеве девет утврђених градова назиданих један преко другог током 3.500 година

фото: Б.Субашић

ТРОЈА је током 3.500 година, од бакарног доба до позне антике, била трговачка метропола крај мореуза Дарданели. Ветар и морске струје су јој донели и богатство и пропаст, кажу археолози. Они су георадарима у малоазијским њивама око брдашца са крњатцима древних зидина, палата и храмова открили остатке огромног цивилног насеља и луке. У њеној су заветрини стари морепловци чекали су повољно време за пролазак кроз Дарданеле, дуги уски теснац који спаја Егејско и Мраморно море.

фото: Б.Субашић

Прелазећи преко модерног грађевинског чуда, првог моста преко Дарданела који спаја малоазијску и европску Турску, види се да и савремени бродови имају старе проблеме с ветром и морским струјама. Површинске гурају воду из Мраморног у Егејско море, а дубинске то раде у супротном смеру, а при јачем ветру за једрењаке је једини спас била тројанска заштићена лука.

фото: Б.Субашић

Да се морски залив одавно није повукао од брега са рушевинама, вероватно би и данас ту живео лучки град у коме се гомилају бродови. Троја се богатила наплаћујући везове једрењацима, зарађивала је од морнара који су пунили градске крчме и јавне куће, од трговаца су закупљивали складишта и виле, а храмови су се пунили даровима којима су путници тражили милост од богова.

фото: Б.Субашић

Археолошки локалитет у турској провинцији Чанакале, древној Троади, требао би да се назива налазиште Троја, у множини, јер се овде налазе дебели археолошки слојеви са остацима девет утврђених градова назиданих један преко другог током 3,5 миленијума. После дуже од 150 година ископавања данашњи посетилац пролазећи кроз локалитет упознаје све фазе развоја легендарне Троје, у којој су различитим периодима живели потпуно различити народи: древна анадолска племена, први индоевропљани у Малој Азији, Хетити, за које научници претпостављају да су стигли са Балкана, Микењани, затим поново Балканци - Фригијци, Хелени, Римљани, а са Ромејима се живот града завршио.

фото: Б.Субашић

Најстарији трагови живота потичу из 3.600 пре нове ере, а око 3.000 је направљен први утврђени град. Био је заштићен дебелим али нимало елегантним зидинама од ћерпича, цигала од блата сушеним на сунцу. Лутајући издигнутом дрвеном стазом по локалитету, посетилац посматра сведочанства о богаћењу и утврђивању града. Најмоћнији остаци зидина су из бронзаног доба, када је градски акропољ био чуван десет метара високим каменим бедемом са снажним кулама. У његовом центру, међу великим кућама, дизао се монументални храм.

фото: Б.Субашић

Ова Троја саграђена је у доба када је бронза, легура бакра и калаја, била најчвршћи и тајтраженији метал. Калајна руда ископавала се искључиво у Азији и Троја је монополисала контролу њених токова. Све веће богатство града морало је да се штити све дебљим зидинама, јер су расли бес и похлепа купаца калаја који је био прескуп због тројанских царина. Једнога дана њихова коалиција освојила је и спалила лепи и охоли град, око 13. века пре нове ере. Археолози су ову причу открили у археолошком слоју који се назива Троја 6, а на основу таблица са клинастим писмом, накита и печата са хетитским хијероглифима, закључили су да се рат водио између Хетитстког царства и суседне државе Ахијаве коју је песник Хомер прекрстио у Ахају, мешајући је са облашћу на Пелопонезу. Песник је слушао легенду о пропасти великог града стару пет векова и на основу ње спевао Илијаду и Одисеју, најутицајнија књижевна дела човечанства, уз Библију.

фото: Б.Субашић

Од Александра Великог и Јулија Цезара у антици, до владара и витезова средњег века, свако ко је иоле држао до себе, наручивао је конструисање породичних стабала у чијем је корену нека од личности опеваних у Илијади и Одисеји. Чак су и цели народи порекло тражили на брегу који је настао слагањем шута девет градова током три и по миленијума. Римски цар Октавијан Август је у 1. веку платио песника Вергилија да спева Енеиду, еп о томе како су Римљани настали од Енеје, тројанског хероја који је стигао до Апенина. Франачка средњовековна историја је Франке представљала као потомке Франка, наводног унука митског тројанског краља Пријама, а Турци су по тој причи били потомци његовог другог унука Турка. У 20. веку неки немачки "научници" су тврдили да Троја није била крај Дарданела, већ у Северном мору, као и да је Хомер био из Холандије, а Одисеј из Португала. Енглески "тројанци" су тврдили да Лондон основао деда-стриц Париса који је отео лепу Јелену, а један плитки неугледни јарак и мали земљани насип крај Кембриџа прогласили су за зидине Троје.

фото: Б.Субашић

Када је реч о Азији још је персијски краљ Ксеркс жртвовао 1.000 волова у пољу крај освојене хеленске Троје. Одмах после освајања Цариграда 1453. на рушевине ромејске Троје дошао је Мехмед Освајач да прослави освету Хомерове Троје. После Ататуркових реформи митски Тројанци су асимиловани у турску националну баштину као Анадолци, претходници Турака.

Тако гласи додатак древном епу који сам чуо у Чанакалеу на Дарданелима, где се 1915. одиграла судбинска битка британских и турских трупа. Ћудљиве морске струје и ветрови су британске инвазионе ратне бродове одвукле даље од простора где су желели да се искрцају, право пред Ататуркове војнике, који су их после низа дугих и крвавих борби поразили. У данашњој турској историографији битка за Дарданеле се представља као изједначење у надметању Истока са Западом, који је однео прву победу у митском Тројанском рату.

фото: Б.Субашић

То се може сазнати у фантастичном Музеју Троје недалеко од археолошког локалитета, где је на 10.000 метара квадратних испричана причу о легендарном граду, односно градовима. Она се завршава на највишем спрату поставком о биткама 1915. чији је део снежнобели мермерни надгробни споменик са фесом на врху. Он је, кажу у музеју, обележавао гроб турског војника који је 1915. погинуо на простору Троје.

- Он је био нови Хектор који је бранио Исток до имеријалистичке западне инвазије, као и онај стари Хектор у Тројанском рату. Овог пута империјалисти су изгубили - каже археолог Чемал Чибук, заменик директора музеја.

фото: Б.Субашић

МИТСКИ И РАТ И ПЕСНИК

НАУЧНИЦИ су у другој половини 20. века доаказали да је локација Троје права, али да је немогуће наћи остатке митског рата описаног у Илијади. Песник Хомер, такође митска личност, у 8. веку на основу легенде о рату који се десио 500 година раније и на основу ње направио уметничко дело, а не историјску хронику.

фото: Б.Субашић

КОЊ УМЕСТО БРЕДА ПИТА

фото: Б.Субашић

ТРОЈАНСКА магија привукла је и режисера Волфганга Петерсена који је тражио од турских власти да му дозволе снимање историјској спектакла крај Чанакалеа. Ова прича се проширила и усхитила грађане, а особито грађанке, јер се прочуло да ће доћи Бред Пит. Власници изврсних ресторана Чанакалеа су смишљали каквим ће ђаконијама привући холивудску звезду баш у свој локал. Турске власти су одуговлачиле са одлуком и Петерсен је отишао на другу локацију, а Чанакалеу је као утешну награду касније послао дрвеног Тројанског коња из филма. Мештани су слегли раменима, закључивши да кад нема Бреда Пита ни коњ није лош и да се Тројанском коњу у зубе не гледа, па су га као и епски Тројанци поставили на главни трг. Овог пута је дрвени ат донео срећу граду, као туристичка атракција!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације