ШТИТИЛА РИМСКО ЦАРСТВО ОД ПРОДОРА НЕПРИЈАТЕЉА: На локалитету Ћетаћа код Неготина завршена археолошка истраживања (ФОТО)
АРХЕОЛОЗИ Балканолошког института САНУ из Београда и Музеја Крајине из Неготина завршили су трећу узастопну кампању сондажног ископавања локалитета Ћетаће код Радујевца, који је део римске границе на Дунаву.
Фото: С.М.Јовановић
Ова грађевина, која је штитила правац продора непријатељских војних јединица долином Тимока према богатим и чувеним централнобалканским градовима Римског царства, полако разоткрива своје тајне, а археолози верују да јој знају - име.
-Имамо једну смелу хипотезу а то је да ми знамо како се ово место зове. Прокопије, који у својим записима велича дела свог императора Јустинијана, преноси да постоје два фортификациона објекта, две станице које је наводно обновио Јустинијан, што не значи да јесте, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској. Један је Лакобургус (Лаццобургус), што би у једном слободном преводу било утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа у овом нашем случају, ушћа Тимока у Дунав – каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ.
ЕКИПА
Поред Гордана Јањића и др Владимира Петровића део археолошке екипе која је истраживала овај локалитет су и Александар Тасић, археолог из Сврљига, студент археологије Иван Илић из Нових Бановаца и студент архитектуре Константин Јањић из Неготина.
Локалитет Ћетаће, надомак ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, дефинитивно је, сматрају археолози, грађевина из периода римске доминације на овим просторима, добро сачуван фортификациони објекат који је припадао Римској утврђеној граници, Лимесу.
-Имамо једну целину угла римског утврђења и јасно видимо прву фазу са циркуларном, кружном кулом изнад које постоји једна трапезоидна кула која је каснијег датума и открили смо један сегмент бедема. Ово је једна значајна целина, везана за римску фортификацију локалитета Ћетаће, и сада је нама потпуно јасна - каже МА Гордан Јањић, археолог - музејски саветник Музеја Крајине.
Археолози су на овом месту истраживали кружну кулу, која подупире каснију фазу, а грађена је по свим добрим стандардима римске војне архитектуре.
- У тој некој каснијој фази, ми овде имамо неку врсту полигоналног истуреног утврђења који има куле такве врсте, офанзивне намене. Сама та ранија фаза очигледно је настала у време освита дачких ратова, у време када су овде, на Лимесу зидани најважнији фортификациони објекти и међу њима и наша фортификација Лакобургус или Ћетаће -додаје др Петровић.
ЛИМЕС
Локалитет Ћетаће је већ на прелиминарној листи Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу. Он је уз Мора Вагеј у Михајловцу и Аквас у Прахову, трећи у општини Неготин, а уз Гламију у Рткову и Егету у Брзој Паланци пети на територији коју покрива Музеј Крајине а који се односи на границу Римског царства, њену одбрану, економску организованост, па чак и рударске активности у широј области.
Археолози очекују да ће и наредних година, захваљујући разумевању Министарства културе, које је подржало и ову кампању, нова истраживања дати и остале одговоре који ће широј јавности дати и бољи увид у прошлост ових крајева.
-Ми очекујемо да ће и Ћетаће заједно са локалитетима које Музеј Крајине ради, “Мора Вагеј” у Михајловцу, “Егета” у Брзој Паланци, “Гламија” у Рткову дати праву слику римске утврђене границе са оним локалитетима и оним објектима које је могуће конзервирати и приказати светској јавности и презентовати на прави начин - додаје Гордан Јањић, археолог и музејски саветник Музеја Крајине.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КИНЕСКО "СЕЛО ДУХОВА": Прогутала га ја природа - сви становници се одселили, а онда се догодио преокрет (ФОТО/ВИДЕО)
НАПУШТЕНО рибарско село Хоутоуван у Кини, које је природа деценијама обликовала по свом, доживело је невероватну трансформацију и постало права интернет сензација захваљујући популарности на ТикТоку.
27. 09. 2025. у 08:45
ТРАГЕДИЈА - МИНИМУМ 100 МРТВИХ: Урушио се рудник злата - спасено само 15-ак рудара у несрећи у Нигерији
"ИМАЛИ смо среће што смо спасени. Од више од 100 људи, само нас 15 је спасено."
26. 09. 2025. у 21:55
ВОЈИНЕ ВОДИТЕЉСКЕ НЕВОЉЕ: "Даница је дошла пијана у емисију, разлог је био тужан"
ИСТАКНУТОГ водитеља Воју Недељковића последњих година гледамо као домаћина у популарном музичком такмичењу "Звезде Гранда", но нешто старији гледаоци памте његов рад на бројним телевизијама, као што су Трећи канал, Студио Б, Политика, Пинк...
27. 09. 2025. у 14:52
МИХИНА УДОВИЦА - ПРОВОЦИРА: Кожа, црна чипка и тетоважа змије (ФОТО)
АРИЈАНА Михајловић огласила се на Инстаграму, а о њеној објави сви причају.
27. 09. 2025. у 15:39
КАО ДИВЉИ ЗАПАД: Флорида дозволила ЈАВНО НОШЕЊЕ ОРУЖЈА - човек испред маркета (ВИДЕО)
ОВИМ је Флорида званично постала савезна држава у којој је дозвољено отворено ношење оружја.
26. 09. 2025. у 22:22
Три жене убијене уз пренос уживо на ТикТоку - мучили их на језиве начине, најмлађа имала 15 година (ВИДЕО)
ЈЕДНА од три жртве, Лара Гутијерез имала је само 15 година.
26. 09. 2025. у 17:55
БУКТИ РАТ НА РЕЛАЦИЈИ БУДИМПЕШТА-ЗАГРЕБ Сијарто Пленковићу: Ти си лажов, хоћеш преко нафте да профитираш од рата у Украјини!
ОДНОСИ између Мађарске и Хрватске додатно су се заоштрили након што је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оптужио Загреб за ратно профитерство. Хрватски државни врх је у петак оштро одбацио оптужбе, а премијер Андреј Пленковић узвратио је назвавши Сијарта "изузетно безобразним".
27. 09. 2025. у 12:25
АМЕРИКАНЦИ ОДУШЕВЉЕНИ ВУЧИЋЕМ! Пљуште коментари након гостовања на Њузмаксу: "Хоћемо га код Такера, дивно је чути овог мудрог човека"
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић гостовао је синоћ на америчкој телевизији Њузмакс, а његово гостовање привукло је велику пажњу америчке јавности.
27. 09. 2025. у 11:29
"ПОЧИВАЈ У МИРУ" Бајић се опростио од драгог колеге: "Нека ти је вечна слава"
ГЛУМАЦ, редитељ и професор глуме Енвер Петровци преминуо је у 72. години, 22. септембра.
27. 09. 2025. у 09:35
Најновије из рубрике
ПОСМАТРАЈТЕ ЧУДЕСНЕ МИГРАЦИЈЕ ПТИЦА: Друштво за заштиту и проучавање птица Србиј4, 4. и 5. октобра организује излете широм Србије
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и ове године, 4. и 5. октобра, широм Србије организује излете у оквиру манифестације Европски викенд посматрања птица и позива грађане да посете излете и придруже се хиљадама људи који ће широм старог континента посматрати јесењу миграцију птица.
24. 09. 2025. у 17:59
МОЛИЛИ СЕ ПРЕД ДРЕВНОМ СВЕТИЊОМ: У манастиру Тумане прослављен јубилеј доласка чудотворне иконе Богородице Курске
НА Малу госпојину, у присуству више хиљада верника из Србије и окружења, у средњовековном манастиру Тумане обележено је 90 година откако су руски монаси овде донели икону Богородице Курске, старе више од 400 година.
22. 09. 2025. у 17:24
ПОБЕДУ ОДНЕЛА БУНДЕВА ОД ЧАК 832 КИЛОГРАМА: Тибор Кокаи пети пут постао шампион
ЈУБИЛАРНИ, 40. "Дани лудаје" у Кикинди нису добили рекорде у мерењу најтежих и најдужих плодова тикава, али ће остати у хроници записани због неколико раритета. Први је петострука узастопна победа такмичара из Мађарске Тибора Кокаија, који је поново имао џиновски тешку бундеву. Он и његова супруга Мелинда, из места Сент Мартон, донели су на север Баната најтеже бундеве и заслужено освојили прва два места, Тибор је постао шампион са тиквом од 832 килограма, а Мелинди је вицешампионску позицију обезбедила бундева од 779,5 кг.
22. 09. 2025. у 17:21
АРХЕОЛОЗИ ОТКРИЛИ ПРЕДНЕМАЊИЋКЕ СРБЕ НА ВЕНЧАЦУ: Локалитет Градина отвара ново поглавље српске историје
ОТКРИЋЕ утврђеног града на врху шумадијске планине Венчац, под којом и на којој су живели Срби у преднемањићко доба отвара непознато поглавље српске историје.
22. 09. 2025. у 14:41
САД НА ОЧЕВИНИ ГАЈИМ ШЉИВЕ И ПЕЧЕМ РАКИЈУ: Иако рођена и одрасла у Београду, Тања Јојић се прошле године преселила у Лазаревац код Блаца
РОЂЕНА сам у Београду, где сам се школовала и у администрацији радила 25 година. У детињству, са братом сам често длазила у татино родно село, Лазаревац код Блаца, и увек ми је било лепо. Како онда, тако и сада. Ова нетакнута природа и мир којима сам окружена немају цену. Поготову када ујутру чујем цвркут птица и осетим чист ваздух.
19. 09. 2025. у 16:16
Коментари (0)