ДРИНЦИ НАШЛИ МИР У ХЛАДУ МАСЛИНА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (6) ФОТО
КАО живи костури, милели су уз брдо маленог села Агиос Матеоса. Војни логор, већ је био спреман да их прими. Војне болнице најпре су попуњене, и преко броја.
Француски и лекари из Енглеске, углавном добровољци, суочени су са немерљивом несрећом српске војске која је, само неколико месеци раније, исписала најсветлије странице сопствене историје. Дочекали су готово умирућу Дринску дивизију која је овде, после страшне голготе, потражила уточише и спас, у рано пролеће 2016.године. Ону дивизију која се прославила у величанственим борбама на Церу и Колубари, зауставила и понизила наднајмоћније јединице аустроугарског генерала Оскара Поћорека у походу на Србију.
- Дивио сам се Србима, сад сам нем и питам се шта ће бити од овог народа и његове отаџбине. Али, не престајем да им се дивим. Ниједан од ових војника не жали се, не вапије због рана, глади... Ни у последњем даху не губи наду у повратак у отаџбину. У тим последњим тренуцима, моле да их придигнем. Да не умру у постељама, него усправно. И ја их подигнем, придржим - забележио је француски болничар, а белешку пренео грчки дневник "Анагененесис".
Тако су у Агиос Матеосу умирали Дринци, ослобођени мука, па и оне најтеже да им стигну вести о ужасним злочинима у завичају у којима су вешане и најсвирепије погубљене читаве породице у Мачви, Јадру и Подрињу. За преживеле њихове саборце првог и другог позива, у чији је опоравак мало ко веровао, и ови злочини су били мотив за први јуриш на Кајмакчалан, капију слободе Поробљене Србије.
Под крошњама древних маслињака, хумке су страдалих. Њих 560 је заувек остало на југу Крфа, на тридесетак километара од града, међу добрим људима који, кад нема нас, да упалимо свећу , брину да хумке не зарасту. Жеља им је била док су пристизали, да им опоравилиште не буде уз море. Да их распореде у "какве башче" налик завичајним воћњацима, "жеља да их мине".
Ристо Јовић из Трнаве овако је говорио свом команданту Кости Смињанићу:
- Не имадох срећу да погинем на Церу или Колубари где смо се јуначки борили. Не испустих душу преко Албаније... Ако овде умрем, а сви су изгледи, немојте ме под камен.
Дајте ме, овде, под дрво. У ладовину. Још да ми је само шљива, једна јабука колачара, очас би то било.
Тако је Дринцима, жеља призвала судбину, или, судбина испунила жељу, па им наменила Агиос Матеос. Репортери "Новости" идући у сусрет стогодишњици пробоја Солунског фронта, забележили су у овом тихом, божанственом селу, причу о јединственом поштовању гробова српских јунака. Испричали су нам мештани да не обарају старе маслињаке под којим почивају војници Дринске дивизије. Пуштају вишевековна стабла да сама скончају над њиховим гробовима. Пазе на спомен-чесму, на узвишици подигнуту у част славе, жртве и херојства народа који је померао границе људског подвига. Не дају корову да запоседне споменик у гробљу.
Ову пирамиду од грчког камена, споменик војницима Дринске дивизије, подигли су у подножју Агиса преживели војници и официри својим саборцима. Сами су клесали црни камен и у њега узидали бели мермерни крст. Био је то први споменик српски јунацима у Великом рату.
Око споменика ограђено гробље. Хумка до хумке. Све, једнаке. На улазу гвоздена капија и камени зид преко кога се повија винова лоза. Около танани чемпреси. Стражу чува само малена црква, више као макета правослвног храма.
Са бочне стране споменика у барељефу "стражари" војник с пушком у руци, а испред стихови поручника, Дринца, Владе Станимировића :
" На хумкама у туђини
неће српско цвеће нићи
поручите нашој деци
Нећемо им никад стићи
Поздравите Отаџбину
Пољубите српску груду
Спомен борбе за слободу
Нека ове хумке буду "
Испод крста уклесан државни грб Краљевине Србије и потпис "Дринци, својим друговима".
Земљу на којој су се лечили и умирали, породица Јануса Јанулиса, никада није заорала.
Стари Јанулис је заветовао потомке:
- Душе српских војника столују овде на Крфу уз Светог Спиридона - пренао је завет сину.
Оставио је сећање да су и српски војници носили мошти овог свеца, заштитника Крфа.
Описао је како је изгледала та поворка у славу свеца, у лето 1916. године, када се корпуси из Србије освежили и оснажили.
- Иза грчких свештеника војнике са моштима, пратила је њихова избегла влада, део парламента, митрополит Димитрије. Када је свечана поворка завршила, Срби су заиграли.
Ми смо их љубили и плакали. Није то била више она војска, тужна и безнадежна. Била је то нова снага која задивљује.
Јанулис је отишао почетком осамдесетих. Србија му је подигла споменик у бронзи, између цркве и школе у центру. Испод је посвета: "Сину славних Хелена, захвални српски народ".
Племићи у земљи домаћина
КРФСКИ дневник је забежио и ово:
- Српски војници, Дринци, Моравци, Тимочани, дошли су међу нас као сенке од људи. А, горостаси првих победа. На један поглед - бедни остаци страшног националног бродолома.
Са тешким болом у душама, јер су изгубили отаџбину, породице. Имања. Све свето што су имали. Они су се, међутим, показали као витезови који знају како треба да се боре против непријатеља, али, и како се ваља племићки понашати према земљи у коју су дошли као гости.
И Бинички међу јунацима
У АГИОС Матеосу, Дринску дивизују посећивао је Станислав Бинички, композитор и диригент, војни капелник. Слушао је како се "преживели костури лече уз трубу" и песму "Марша на Дрину". Долазио стално да их слуша, а они, како је говорио, као да се управо враћају са Цера и Колубаре. Уз српску трубу и његов "Марш", Дринци ће, опорављени и прекаљени 1918. после пробоја Солунског фронта, умарширати у Ниш.
Препоручујемо
БЕЛЕЗИ ЗА СВА ВРЕМЕНА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (1)
07. 11. 2023. у 08:00
ЖРТВЕ ВЕЛИКИХ СИЛА И ВЕЛИКИХ ИДЕАЛА: Столеће апокалиптичног страдања српског народа (1)
04. 10. 2023. у 07:00
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)