"МАЛИ БЕЧ" СВЕТЛИ И У МРАКУ: У Темишвару, где се прошлост и садашњост додирују и сударају (ФОТО)

ТЕМИШВАР, овогодишња Европска престоница културе, трећи је по величини град суседне Румуније и нама најближа слика Европске уније.

фото В.Стругар

 Иако је званична стопа незапослености у граду свега два одсто (од 300.000 становника), улични призори не остављају утисак високог стандарда: скупи тржни центри не врве од гужве, а и у неке топле новембарске дане у кафићима је више празних него попуњених места...

Старији још памте време Чаушескуа и рестрикција струје, мада је Темишвар први у Европи, 1884, добио електричну расвету. Овде је почела и румунска револуција 1989, а после пада Берлинског зида град је убрзано напредовао, па данас постоји и израз "темишварски модел" као метафора за убрзан развој и прилагођавање капиталистичкој привреди. Ипак, изван уређеног језгра града (којег због културе и архитектуре називају "малим Бечом"), тужни остаци социјализма виде се на сваком кораку.

фото В.Стругар

Напуштене фабрике, оронуле фасаде радничких насеља и - улични мрак. Зими се рано спушта и већ у четири по подне пут кроз шири центар и периферију води кроз потпуну тмину. Навике или нужда, условљене економском кризом, очигледно су принудиле Румуне да и даље штеде струју и не "расипају" је на уличну расвету. Такође, једна од најбогатијих земаља изворима, не користи за пиће "чесмовачу" јер је вода само за техничку употребу.

За разлику од Београда, овде је мало натписа на страном језику у називу продавница (осим у шопинг моловима са познатим робним маркама), на билбордима, саобраћајницама, као и у свакодневној употреби. Углавном, само школарци говоре енглески, док се старији не служе ни руским који им је некада био обавезан предмет у настави. Љубазно и предусетљиво, покушаће Темишварци (на матерњем) да помогну сваком странцу како би се снашао у њиховом граду, а ако не успеју и због тога изгубе понеку муштерију или хотелског госта - не узбуђују.

Да са Румунима, поред историјски увек добрих односа, имамо много блискости, сведочи и музика. Лепа Брена је и после четири деценије веома популарна, билборд са најавом њеног концерта је на ударном градском месту, а њене песме одјекују из кафића. Српски радио породице Аџић има више од 300.000 слушалаца, што значи да га прати цео град! Како кажу наши земљаци, Румуни воле сваку врсту комшијског звука: поп, рок и, наравно, народну музику.

Foto: Fejsbuk printskrin/Narooma Rescue Squad - VRA Rescue NSW

Срби су четврта по величини етничка заједница у Темишвару. И данас се окупљају око националних установа: три православне цркве (све из 18. века), Владичанског двора (седишта Темишварске епархије) са црквеним музејом, основне школе и гимназије "Доситеј Обрадовић", Српског културног центра. Потпредседник Савеза Срба у Румунији (ССР), Дејан Попов, нажалост, сведочи да су резултати пописа из 2021. поражавајући - званично је регистровано око 12.000 Срба, од којих трећина живи у Темишвару. До пре само десет година било их је 18.000. За само деценију "изгубљена" је трећина. На питање шта се десило, одговара да српски живаљ стари, прираштај није велики, док је последњи (и можда најважнији) разлог - асимилација.

- С друге стране, не постоји прилив становништва. Односно, нема Срба гастарбајтера који долазе да живе и раде у Румунији. Реч је, дакле, искључиво о аутохтоном становништву.

Упркос овој чињеници, ССР чини све да сачува културу и обичаје, па већ 18 година сваког новембра (током целог месеца) организује "Дане српске културе у Темишвару". Овог пута направили су преседан и уместо с новим филмским насловом, манифестацију почели представом позоришта из Грачанице, поручујући са бине Народног позоришта да су "Срби са Косова стално у њиховим мислима и молитвама"...

фото В.Стругар

Наши земљаци имају своје место у самом срцу овог гостољубивог града: на једном од три дивно уређена трга, Тргу уједињења, српска је Саборна црква са Владичанским двором, а поред ње биста Милоша Црњанског који је овде провео прве године школовања.

Ипак, слика града није ни налик оној с краја 19. и почетка 20. века. Трагови некадашње госпоштине видљиви су у његовој архитектури, новије историје на периферији. У овом граду почели су протести 16. децембра 1989, на данашњем Тргу слободе наставили се немири: посмртне плоче на фасади Румунске православне цркве и данас сведоче о првим жртвама које су пале у борби за слободу, која никада (и нигде) "није умела да пева као што су сужњи певали о њој".

Препоручујемо

Култура

0 0

РАДУЈЕ МЕ ЖИВА СРПСКА РЕЧ НА СЦЕНИ: Глумац Марко Аџић успева да паралелно гради каријеру у Србији и Румунији

21. 11. 2023. у 20:00

Свет

0 1

ЧОВЕК МЕСЕЦИМА ЖИВЕО СА ТЕЛИМА СВОЈИХ МРТВИХ СЕСТАРА: Комшије шокиране трагедијом

18. 11. 2023. у 09:31

Црна Гора

1 6

НАЈТЕЖЕ ЈЕ БИЛО КРЕНУТИ: Филиповићи, пореклом из Србије, бродом препловили од САД до Кумбора (ФОТО)

11. 11. 2023. у 18:46

Друштво

0 2

ОРДЕН ПРЕДСЕДНИКА РУМУНИЈЕ: Црква у Гребенцу, код Беле Цркве, добила високо национално признање

05. 11. 2023. у 12:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације