ОЖИВЕЛЕ ХАЉИНУ "ДЕВОЈКЕ У ПЛАВОМ": Кикинђанке сашиле тоалету као са чувене слике Ђуре Јакшића (ФОТО)

ОД свих хаљина које је Сенка Удицки скројила и сашила за 13 година рада у Народном позоришту у Кикинди једна је, ипак, посебна.

Фото: Р. Шегрт

То је плава хаљина, са црном машном, истом таквом чипком и белом блузом, идентична оној са чувене слике "Девојка у плавом" Ђуре Јакшића. Рађена је за посебну и важну прилику у радионици овог позоришта, а кројачице су биле она и гардероберка Ирена Вираг.

Баш такву хаљину некада је носила Мила, девојка за којом је жудило срце младог песника Ђуре Јакшића. Речи које јој није изговорио, преточио је у песму, признавши да "за Милом срце тужи" док му Ана вино точи и служи. Од те љубави и чежње настала је чувена слика "Девојка у плавом", на којем је Емилија Мила Поповић онаква каква је била у срцу младог Јакшића. Портрет се налази у сталној поставци београдског Народног музеја, а плава хаљина у фундусу Народног позоришта у Кикинди. Изложена је у холу театра и привлачи погледе сваког посетиоца.

Ирена и Сенка са хаљином као са слике, Фото Р. Шегрт

Сенка Удицки и њена искуснија колегиница Ирена Вираг изучавале су моду времена у којем је Мила живела, како би знале да ураде целу хаљину са портрета. Требало је одредити да ли је Ђурина Мила са блузом, коју је он насликао, носила сукњу, равну или широку хаљину.

- Трудиле смо се да хаљина буде верна времену у којем је Мила живела. Три пута смо ишле у Београд да би пронашле материјал баш те специфичне, посебне плаве боје, петролеј нијансе, који ће имати потребан сјај, не прејак да не би изгледао вештачки.

Претпостављале смо да је доњи део хаљине коју је Мила носила био широк, па је сукња има три слоја и жипон. Машна око врата је од плиша и то се на слици препознаје. Верујемо да је Мила носила свилу, јер је била из богате породице. Пошто нисмо имале чисту, набавиле смо сатен свилу, која не изгледа вештачки. Са горњим делом је било лакше.

Фото: Принтскрин Јутјуб/ Udruženje turističkih novinara Vojvodine

Рукаве и предњи део малог блејзера украсиле смо чипком која личи на ручни рад, јер су у то време жене доста хеклале и везле. За белу чипкану блузу купиле смо веома квалитетан материјал. У то време у богатијим кућама користиле су се француска и италијанска чипка.

Верујемо да је девојка из песме и са слике била баш тако обучена као што изгледа наша плава хаљина - описују Сенка и Ирена.

Хаљина је настала пре шест година, поводом обележавања сто година од присаједињења Војводине Србији. У Кикинди је тада одржана велика свечана академија, а њен део био је и позоришни приказ тих историјских догађаја, све од насељавања Срба у Банат, па до народне скупштине у Новом Саду.

Фото: Р. Шегрт

- Наше позориште добило је поверење града да уради игроказ који је режирао наш глумац Драган Остојић. Он је био и сценограф, а костиме смо ми радиле. Приказујући грађанску епоху 20. века, сашиле смо хаљину идентичну оној са те чувене слике. Костимима смо оживеле знамените личности Кикинде, па и Ђуру Јакшића и то романтично време. У игроказу је хаљину носила глумица Мина Стојковић. Наредне године, када је отворен нови позоришни хол изложили смо хаљину. Неки посетиоци препознају је и везују за слику, неки не, али свакоме привуче пажњу - прича нам Сенка Удицки.

Фото: Р. Шегрт

Нимало није случајно што је хаљина идентична оној са чувене слике Ђуре Јакшића, скројена баш у Кикинди. И песник би тиме, вероватно, био задовољан. Јер девојка Мила у коју је неизмерно био заљубљен била је Кикинђанка, ћерка локалног кафеџије Лазара Поповића. Ђура ју је срео у кафани њеног оца "Код белог крста", у којој је често седео када је као 23-годишњак дошао у овај град у нади да ће као молер осликавати православну цркву. Ни од посла ни од љубави није било ништа, јер се Мила убрзо удала за глумца, а Георгије отишао у манастир. Од велике младићеве туге настале су дивна песма и још лепша слика.

- Ирена и ја смо сарађивале и пре него сам дошла у позориште. Од почетка се добро разумемо тако да смо и овог пута знале какву хаљину желимо. Она је стара школа и кројачки занат учила је од старих мајстора. Ја сам студирала биологију, а кројење и шивење ми је некада било хоби, а онда постало посао. Од ње сам научила многе финесе овог заната. Некада се само погледамо и знамо шта треба да радимо. Шијемо без цртежа - говори Сенка о колегиници која је после 25 година рада отишла у пензију.

Одежда за Јадранку

Фото: Р. Шегрт

СЕНКА и Ирена сашиле су све свечане хаљине и за градски хор Attendite, а Сенка је креирала, скројила и сашила и две изузетне хаљине за оперску диву Јадранку Јовановић, које је носила пре три године на концерту у Кикинди.

- Једна је плава, има вео са сунцокретима, а друга је жута са посебним цветним детаљима - поносно описује Сенка.

Иренино фирцање

ИРЕНА увек истиче колико је у кројењу важно фирцање. Сенка каже да њен савет сада увек примењује, посебно када шије свечане хаљине.

- Увек ми је говорила - прво фирцање, нема штепања и сечења. Јер кад одсечеш, готово је. Нема поправке. А кад уфирцаш, онда можеш да радиш корекцију - открива Сенка.

Плава хаљина у холу кикиндског позоришта, Фото Р. Шегрт

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације