НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ШТА БАШТИНИ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ: Чувају шкољке старе 400 милиона година (ФОТО)
22. 02. 2024. у 07:16
У ЗАВИЧАЈНОМ музеју у Параћину недавно је урађена ревизија палеонтолошке збирке коју је, у другој половини деведесетих година прошлог века, формирао Предраг Вучковић, тадашњи директор те установе.
Фото: З. Рашић
Утврђено је да збирка броји 2.252 предмета. Углавном су то кости плеистоценских сисара који су живели на простору Балкана и Европе у периоду од око 2,5 милиона до 11.000 година пре нове ере. Атрактивни изложени део те збирке плени пажњу посетилаца у приземљу познате Ружићеве зграде, прве спратне у Параћину, где се одавно налази Музеј.
СТЕНЕ - НОВИ ЕКСПОНАТИ
ЗАХВАЉУЈУЋИ Весни Вучковић, Завичајни музеј у Параћину недавно је започео формирање геолошке збирке коју чине углавном стене са подручја општине Параћин. Ови предмети су сведоци геолошких, климатолошких промена које су утицале на формирање живог света и били су предмет бројних научних радова.
Археолог Весна Вучковић, музејски саветник задужен за праисторијску и палеонтолошку збирку, истиче да су најстарији фосили амонити из периода од 409 - 66 милиона година. Они су живели у океану Тетис који је тада покривао већи део Европе. За овај период би се могли везати фосили шкољки и пужева.
Фото: З. Рашић
- Међутим, временом са издизањем Карпата, Алпа и Динарида у периоду између 24 и 20 милиона година формира Панонско море. Из тог периода потиче фосилизовани морски јеж. Већ у то време подручје параћинске општине је било његов залив, познат као Параћинско-крушевачки залив. Воде овог мора су биле окружене планинским венцима који су почели да се издижу још пре 280 милиона година. Ипак, оно по чему је параћински музеј јединствен у Србији јесте налаз фосилизоване лобање алигатора, Diplocynodon moraviensis, пронађеног у кречњачким стенама изнад села Поповац. Овај ендемски род се из Африке током млађег и средњег миоцена (16,5 - 15,5 милиона година) проширио у Европу и Азију и тај налаз је припадао мањој животињи, дужине око три метра, која је живела у речним или мочварним срединама.
Фото_ З. Рашић
По речима Вучковићеве, међу многобројним налазима плеистоценских животиња истиче се део лобање пећинског медведа (ursus spelaeus). Ова врста медведа је живела у Европи и Азији. Најчешће су налажени у пећинама у којима су боравили током хибернације - зимског сна, па су због свог станишта добили такав назив.
ЗАСЛУГЕ ПРОФЕСОРА ЈЕЗДИЋА
ОСИМ палеонтолошке, Музеј има и праисторијску, античку, средњовековну, нумизматичку, етнографску и историјску збирку. Све оне настале су интензивним сакупљачким и истраживачким радом после преузимања скромне, али вредне археолошке збирке 1977. из тамошње ОШ "Радоје Домановић". Школу је тада водио професор биологије Момир Јездић, човек неисцрпне енергије и археолог аматер.
Карактеристична је њихова величина по којој се могу поредити са највећим медведима данашњице. Из ове збирке пажњу привлачи и добро очувана велика лобања бизона димензија 96,6 пута 165 центиметара, те остаци мамута.
- Недавна анализа палеонтошког материјала нађеног током ископавања Аловске пећине код Сења, а који се чува у нашем музеју, указала је да се сем медвеђих костију из периода плеистоцена ту налази и остатак алпског козорога, животиње која данас живи у Алпима. Козорог је у овим пределима боравио током последњег глацијала, који је временски окончан пре отприлике 14.000 година, када је око једне трећине Земљине површине било под ледом. Овде треба поменути и налазе зуба носорога који је живео у умереној клими Евроазије током млађег и средњег плеистоцена - открива, за "Новости", Весна Вучковић, најзначајније садржаје ове збирке.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)
У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.
02. 07. 2024. у 15:14
ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар
ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.
02. 07. 2024. у 14:14
"КОСТУР, НАБАЦИ КОЈЕ КИЛО" Ана се скинула у бикини, изглед забринуо многе (ФОТО)
АТРАКТИВНА Ана је све одушевила новом објавом са плаже...
02. 07. 2024. у 07:46
Прочитајте више
ЕНГЛЕСКА ОВО УОПШТЕ НИЈЕ ОЧЕКИВАЛА! Ево шта је Новак Ђоковић рекао на Централном терену после подвига на Вимблдону
Новак Ђоковић је пре непуне четири недеље оперисао колено, а ипак дошао на Вимблдон. И не само дошао, већ и добио меч првог кола. А онда је посебно одушевио енглеску публику.
02. 07. 2024. у 18:29
Да ли постоји могућност да се проблеми са венама поново појаве након третмана и како то можемо спречити? (ВИДЕО)
ПРОЦЕНАТ рецидива, односно поновног појављивања проблема са венама након третмана, је присутан у медицини и често се описује у стручној литератури.
19. 06. 2024. у 10:00
ОВАЈ НИМАЛО НАИВАН ПРОБЛЕМ ИМАЈУ И ЖЕНЕ И МУШКАРЦИ
ПРОБЛЕМ са проширеним венама је значајно распрострањенији код жена него код мушкараца, а према истраживањима, две трећине пацијената су жене. Овај дисбаланс може се објаснити низом фактора, укључујући хормонске осцилације и физиолошке промене током трудноће. Др Петар Драгић, водећи стручњак у области венске хирургије, објашњава зашто је трудноћа период када се проблеми са венама често погоршавају.
02. 07. 2024. у 15:55
ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА У МЕДИЦИНИ али у овоме је кључ
Технологија ласерског третмана проширених вена донела је револуционарне промене у венској хирургији. Међутим, кључ успеха лежи у вештини и искуству лекара који изводе ове процедуре.
02. 07. 2024. у 15:35
Најновије из рубрике
КОРАЧАЋУ ПОНОВО УЛИЦАМА СУБОТИЦЕ: Мирјана Крнајски захваљујући доброти суграђана била у Москви на лечењу (ФОТО)
ДО пре само месец дана Суботичанка Мирјана Крнајски (45), оболела од тешке и подмукле мултипле склерозе, имала је само један сан - да стане чврсто на своје ноге и загрли своју ћерку јединицу.
01. 07. 2024. у 21:35
КОТУ 1212 ОБЕЛЕЖИЛЕ КОСТИ НАШИХ ПРЕДАКА: Место највеће погибије Гвозденог пука одгонетнули су после више од века
ГРОБОВИ славних српских предака из Великог рата још немају и, можда, никада неће имати коначан број.
01. 07. 2024. у 19:21
КАДРОВИ ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА: Филм "Дубока долина" - Потреба да се не ћути о страдању Срба на југу Србије
Историчар из Ниша Ђорђе Бојанић и ђакон Дејан Јовановић, двојац су који стоји изадокументарног филма „Дубока долина“ који је недавно угледао светлост дана.
30. 06. 2024. у 21:11
ЗИГИЈА ЋЕ НАСЛЕДИТИ ЗИТА: Сектор за ванредне ситуације МУП ускоро ће располагати са пет нових спасилачких паса (ФОТО)
ЗАДИВИО нас је прошле године чувени белгијски овчар Зиги, који се истакао приликом спасавања преживелих из рушевина после катастрофалног земљотреса 6. фебруара 2023, који је погодио југоисток Турске.
29. 06. 2024. у 20:14
ПРОМОВИСАНА СРПСКА ОЛИМПИЈСКА КУЋА: У Паризу организован пријем поводом нашег представљања Србије на ОИ (ФОТО)
СРПСКА кућа, која ће бити отворена током предстојећих Олимпијских игара у Паризу, промовисана је синоћ на гала вечери у резиденцији амбасадорке Ане Хрустановић, у непосредној близини Ајфелове куле.
28. 06. 2024. у 12:13
Коментари (0)