НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ШТА БАШТИНИ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ: Чувају шкољке старе 400 милиона година (ФОТО)
22. 02. 2024. у 07:16
У ЗАВИЧАЈНОМ музеју у Параћину недавно је урађена ревизија палеонтолошке збирке коју је, у другој половини деведесетих година прошлог века, формирао Предраг Вучковић, тадашњи директор те установе.
Фото: З. Рашић
Утврђено је да збирка броји 2.252 предмета. Углавном су то кости плеистоценских сисара који су живели на простору Балкана и Европе у периоду од око 2,5 милиона до 11.000 година пре нове ере. Атрактивни изложени део те збирке плени пажњу посетилаца у приземљу познате Ружићеве зграде, прве спратне у Параћину, где се одавно налази Музеј.
СТЕНЕ - НОВИ ЕКСПОНАТИ
ЗАХВАЉУЈУЋИ Весни Вучковић, Завичајни музеј у Параћину недавно је започео формирање геолошке збирке коју чине углавном стене са подручја општине Параћин. Ови предмети су сведоци геолошких, климатолошких промена које су утицале на формирање живог света и били су предмет бројних научних радова.
Археолог Весна Вучковић, музејски саветник задужен за праисторијску и палеонтолошку збирку, истиче да су најстарији фосили амонити из периода од 409 - 66 милиона година. Они су живели у океану Тетис који је тада покривао већи део Европе. За овај период би се могли везати фосили шкољки и пужева.
Фото: З. Рашић
- Међутим, временом са издизањем Карпата, Алпа и Динарида у периоду између 24 и 20 милиона година формира Панонско море. Из тог периода потиче фосилизовани морски јеж. Већ у то време подручје параћинске општине је било његов залив, познат као Параћинско-крушевачки залив. Воде овог мора су биле окружене планинским венцима који су почели да се издижу још пре 280 милиона година. Ипак, оно по чему је параћински музеј јединствен у Србији јесте налаз фосилизоване лобање алигатора, Diplocynodon moraviensis, пронађеног у кречњачким стенама изнад села Поповац. Овај ендемски род се из Африке током млађег и средњег миоцена (16,5 - 15,5 милиона година) проширио у Европу и Азију и тај налаз је припадао мањој животињи, дужине око три метра, која је живела у речним или мочварним срединама.
Фото_ З. Рашић
По речима Вучковићеве, међу многобројним налазима плеистоценских животиња истиче се део лобање пећинског медведа (ursus spelaeus). Ова врста медведа је живела у Европи и Азији. Најчешће су налажени у пећинама у којима су боравили током хибернације - зимског сна, па су због свог станишта добили такав назив.
ЗАСЛУГЕ ПРОФЕСОРА ЈЕЗДИЋА
ОСИМ палеонтолошке, Музеј има и праисторијску, античку, средњовековну, нумизматичку, етнографску и историјску збирку. Све оне настале су интензивним сакупљачким и истраживачким радом после преузимања скромне, али вредне археолошке збирке 1977. из тамошње ОШ "Радоје Домановић". Школу је тада водио професор биологије Момир Јездић, човек неисцрпне енергије и археолог аматер.
Карактеристична је њихова величина по којој се могу поредити са највећим медведима данашњице. Из ове збирке пажњу привлачи и добро очувана велика лобања бизона димензија 96,6 пута 165 центиметара, те остаци мамута.
- Недавна анализа палеонтошког материјала нађеног током ископавања Аловске пећине код Сења, а који се чува у нашем музеју, указала је да се сем медвеђих костију из периода плеистоцена ту налази и остатак алпског козорога, животиње која данас живи у Алпима. Козорог је у овим пределима боравио током последњег глацијала, који је временски окончан пре отприлике 14.000 година, када је око једне трећине Земљине површине било под ледом. Овде треба поменути и налазе зуба носорога који је живео у умереној клими Евроазије током млађег и средњег плеистоцена - открива, за "Новости", Весна Вучковић, најзначајније садржаје ове збирке.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТЕНИС У ШОКУ: Марија Шарапова се враћа - али у другом спорту (ФОТО)
Некадашња тенисерка Марија Шарапова вратиће се спорту који је одавно заволела - боксу.
11. 02. 2025. у 21:00
"РАД НА СЕБИ ЈЕ ВАШ ПОКЛОН ЗА ВАС": Побољшајте квалитет живота и постаните сами себи подршка (ВИДЕО)
САВЕТИ стручњака који вам могу помоћи да остварите свој максимум.
12. 02. 2025. у 10:41
"САЧУВАЈ ТАЈНУ, ЉУБАВИ МОЈА": Песма коју је оживела Прија носи тешку животну причу певача Душана Костића
ДУШАН Костић, певач народне музике и аутор чувеног хита "Сачувај тајну љубави моја", извршио је самоубиство 1996. године тако што је скочио у Дунав са Панчевачког моста, а тело никада није пронађено.
11. 02. 2025. у 18:52
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
РЕВОЛУЦИЈА: Колина мења правила пенала, ово ће заувек променити фудбал!
Пјерлуиђи Колина, легендарни италијански судија и шеф Судијске комисије УЕФА, најавио је да ће и званично предложити промену правила током извођења једанаестераца.
11. 02. 2025. у 16:30
ПРЕД НАМА ЈЕ СРЕТЕЊЕ: Дан када се срећу прошлост и будућност, зима и пролеће, судбина и слободна воља
СРЕТЕЊЕ Господње, које се слави 15. фебруара, један је од најважнијих хришћанских празника, али и Дан државности Србије.
11. 02. 2025. у 15:43
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат
ГЛУМАЦ и бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић коментарисао је продају бизниса Драгана Шолака у Србији.
12. 02. 2025. у 12:02
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
ОСМЕСИ НА ЛИЦИМА ЗАХВАЉУЈУЋИ МАРКУ: Ево како је подвижник "Новости" помогао осмочланој породици Долама (ФОТО)
ПОРОДИЦА Долама, њих осморо, из Уздине код Ковачице добила је нови, привремени дом.
12. 02. 2025. у 07:00
САКУПЉА САТОВЕ И ДОБРА ДЕЛА: Стеван Лаловић из Сремских Карловаца и кроз хоби нађе начин да помаже другима
ВЕЛИКИ заљубљеник у археологију, страствени колекционар ручних сатова, песник танане душе, а изнад свега човек великог срца и хуманиста. Тако би се у најкраћем могао описати Стеван Лаловић (33) из Сремских Карловаца, који се стасавајући у овом граду српске културе и духовности, на сваком кораку сусретао са богатом историјом своје родне вароши и Србије.
12. 02. 2025. у 07:00
ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
11. 02. 2025. у 21:00
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)