ДА ЛИ ЈЕ КАЈИЦА ПРАВИ ВИТЕЗ, ИЛИ ПРОДУКТ МАШТЕ? Хумка у селу Павлиш више од осам деценија крије мистерију (ФОТО)
03. 03. 2024. у 19:45
ЗА војводу Кајицу, славног јунака из епске народне песме "Смрт војводе Кајице" - која се сматра ремек-делом српске епике - кажу да није био историјска личност.
Повезане вести

ТОЧКОВИ ГА ГАЗЕ 173 ГОДИНЕ: Камени мост у Вршцу, који и даље служи за друмски превоз, сматра се најстаријим у Србији
ЗА мали камени мост са полукружним сводом, који прелази преко потока Месић на углу улица Патријарха Рајачића и Краљевића Марка у Вршцу, кажу да је најстарији мост у Србији који се и даље свакодневно користи за друмски саобраћај. Поједини извори тврде да он датира још из 18. века, док постоје и они који сматрају да је саграђен тек 1852, те да има „свега“ 173 године. Али, чак и у том случају, ова титула му се, према нашим истраживањима, не може оспорити.
30. 03. 2025. у 22:54

ПРВИ ТЕЛЕВИЗОР У ВРШЦУ – У КАФАНИ: Због слабог сигнала ТВ пријемник морао да буде измештен на Вршачки брег
КРАЈЕМ лета 1958. године, недуго након што је у студију на Старом сајмишту у Београду почело емитовање експерименталног телевизијског програма, Вршац је добио свој први ТВ пријемник.
18. 03. 2025. у 07:00

У ПОТРАЗИ ЗА КОЊСКИМ СКЕЛЕТОМ: Наставна средства за Пољопривредну школу „Вршац“ некада је израђивао немачки логораш
НЕМАЦ Георг Фаигле, који је после Другог светског рата као голобради војник Хитлерове армаде годинама био заточен у логору за ратне заробљенике у Вршцу, остао је у посебном сећању запосленима у Пољопривредној школи „Вршац“, за коју је он као логораш израђивао разна учила.
11. 03. 2025. у 11:22

САМО ТРИ ШКОЛЕ НОСЕ СТЕРИЈИНО ИМЕ: Знаменити Србин оставио дубок траг у просвети, али је остао упамћен као драмски писац
О ЈОВАНУ Стерији Поповићу најчешће се говори као о оцу српске драме и комедиографу, чија се дела и данас, два века касније, изводе и цене.
07. 02. 2025. у 06:30

КУЋИЦЕ СПАСИЛЕ УРАЛСКЕ СОВЕ: На Вршачким планинама гнезди се десетак парова ових птица
НА Вршачким планинама тренутно се гнезди десетак парова уралских сова, које су пре више од деценију биле пред истребљењем на том подручју.
28. 01. 2025. у 14:09
Најновије из рубрике

РАДОСТ И ПОД РУШЕВИНАМА: У Никшићу представљена је књига "Метохијски сфумато", професорa др Душице Филиповић
У ПРОСТОРИЈАМА Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори, у Никшићу, у организацији Културног центра "Свети Александар Невски" представљена је књига "Метохијски сфумато", др Душице Филиповић, професора Факултета савремених уметности у Београду.
02. 04. 2025. у 12:00

У СРБИЈИ ИМ СВЕ ЈЕФТИНИЈЕ: Гастарбајтери из целе Европе овде праве нове зубе, иду на масаже, козметичке третмане
ДРАСТИЧНО ниже цене, али и, како кажу, бољи квалитет услуга – разлог су зашто многи гастарбајтери баш у Србији обављају стоматолошке услуге, фризерске и козметичке третмане, па и масаже…
02. 04. 2025. у 07:00

ПЕСМОМ СВЕТУ ПРЕНОСЕ СРПСКО МУЗИЧКО БЛАГО: Хор "ХОРОС" Музичке школе у Ћуприји изводи искључиво дела наших композитора од 16. века до данас
ХОР Вокалног студија ХОРОС Школе за основно музичко образовање (ОМШ) "Душан Сковран" у Ћуприји учествоваће на Међународном омладинском фестивалу хорова у Цељу који ће се одржати од 3. до 6. априла.
01. 04. 2025. у 15:00

"ЈУГОМ" ДО КИНЕ ЗА СВЕ МАЛЕ-ВЕЛИКЕ ХЕРОЈЕ: Тројица хуманитараца кренула аутом старим 35 година на пут дуг 13.000 километара
МАЛО је возача који би данас смели да се ослоне на "југа 55" и за вожњу до оближњег града, а камоли за пут дуг - 13.000 километара!
01. 04. 2025. у 12:47

КУЛА ОСМАТРАЧНИЦА ЧУВАЛА РИМСКИ ДРУМ: Значајно археолошко откриће изнад чувеног Манастира Ћелије код Ваљева - откривени остаци из трећег век
ШУМОВИТО брдо крај чувеног манастира Ћелије код Ваљева, уз прелепу клисуру реке Градац, једне од најчистијих у југоисточној Европи, скривало је доскоро остатке утврђења из трећег или четвртог века! Четвороугаона кула, од ломљеног камена, лоцирана је на самој ивици стеновите литице, а значајно је и што су уз њу пронађени и остаци пута, који је повезивао ваљевску и пожешку котлину уз које су, како се претпоставља, оваква утврђења и подизана.
31. 03. 2025. у 16:27
Коментари (0)