АДРЕНАЛИНСКО УЖИВАЊЕ МЕЂУ ВОДОПАДИМА: Рашко је доајен у овом спорту - открио који је најзахтевнији кањон кроз који је прошао

ДА ли знате шта је кањонинг? Реч је о екстремном спорту који се обавља у природи, у нетакнутим и неистраженим местима, у планинском окружењу, премда кањона има и на нижим висинама.

FOTO: Privatna arhiva

То је врста планинарења које подразумева улазак у кањоне и пролазак кроз њих, дакле савладавање природних препрека попут водопада, природних базена (тзв. казана) и каскада, користећи технике и вештине пливања, ходања, скакања, провлачења кроз уске процепе и спуштање низ стену. Тако кањонинг појашњава нашим читаоцима авантуриста Рашко Симовић, доајен у овом спорту:

- Уски ходници вертикалне литице, тиркизно зелена вода, водопади, различити облици камених фигура и скулптура које је извајала вода пролазећи туда вековима је оно што видите и доживљавате у овом спорту. Иако пролазак кроз неке кањоне може бити екстремно тежак, оно што ја тражим и видим у овом спорту је су чиста забава, естетски моменат и здравствени бенефити. Различите и невероватне боје и облици сиге, камених фигура (од пешчара, гранита, базалта и другог камења) и казана које вода обликује су праве галерије уметничих дела природе на које би био љубоморан сваки уметник. А спуст водопадима је посебна прича. Због свега тога све је више поклоника овог спорта.

Каква је опрема потребна?

- То је спој опреме за алпинизам, спелеологију и кајак, али како популарност расте, све је више и специјализоване која чини да овај спорт буде доступнији сваком ко жели да се бави кањонингом. Од опреме су неопходни шлем, статичко уже, нека једноставна справа за спуштање, а ако је ниска температура воде - и неопренско одело различите дебљине и чвршћа обућа.

A физичке и здравствене предиспозиције да би се неко упустио у кањонинг?

- Постоје кањони који су тежи или лакши за пролаз. Свако ко нема проблема са ходањем може обићи неки од кањона. Као водич сам у кањону имао петогодишњаке (у пратњи родитеља) а и људе од 60 година. Уколико је неко лаик и нема додира са спортом препорука је да у договору са водичем обиђе лакше кањоне. Тако да неке специјалне физичке предиспозиције нису ни потребне. Свакако треба нагласити водичу ако имате проблеме са алергијама, хроничним болестима...

Ко, и због чега, не би смео ни да помишља на то?

- Развој специјализоване опреме за кањонинг, која је све модернија и сигурнија, утиче на то да кањонингом може да се бави готово свако ко нема проблема са ходањем. Фобија од отвореног простора може да буде један од ограничавајућег фактора. Постоје кањони који су лакшег нивоа, мање вертикале или без вертикала, па су доступни готово сваком јер нису физички захтевни. Пошто је то активност у природи корист по здравље је очигледна. Сви смо имали прилику да осетимо тај свеж, чист ваздух после кише, поред мора, усред густе шуме... Већина не улази дубље у промишљање због чега је тај ваздух такав. Кривци за то су негативни јони а њих највише има поред водопада и то 50.000 по центиметру кубном. За позитиван ефекат на тело препорука је више од 1.000 негативних јона по цм кубном. С обзиром на то да сте у кањонингу често поред или у самом водопаду док се спуштате (у већини случајева другог пута и нема), изложени сте бомбардовању ових негативних, али за тело позитивних јона. Немогуће је описати један спуст, на пример кроз 100 м дугачак водопад где вас капљице воде, а самим тим и негативни јони, ударају свуда по телу и опреми а дуга, која је свуда око вас, прати вас до краја спуста...

Који је најзахтевнији кањон кроз који сте прошли?

- Како тежина кањона зависи од услова који су тренутно у кањону, и безазлени пролаз кроз лак кањон се може претворити у праву ноћну мору ако је ниво воде порастао. Постоје нагли, изненадни надоласци воде који могу угрозити животе. Познат је инцидент у швајцарским Алпима где је услед наглог бујичног тока страдао скоро цео тим кањонаша. Пролазак кроз високе водопаде је веома захтевна акција, поготово када је повишен ниво воде и тада је процена (да ли се уопште спустити самим током воде) златна вредна. Међутим, уколико сте сигурни у себе и своје вештине и најзахтевнији кањон је за вас забава. Ипак, као тежи бих издвојио кањон водопада Манафосен код места Дирдал у Норвешкој. Овде у (балканском) окружењу би био кањон Грље у подножју Проклетија код Вусања, због хладноће воде (у најтоплијим летњим месецима може да буде 4 степена) и уских делова кањона уколико је већи водостај...

А неочекивана ситуација у којој сте се нашли?

- Неочекиване ситуације су се углавном дешавале раније, када сам се бавио истраживањем кањона јер тада нису постојале карте - мапе у електронском облику, већ сам морао да се сналазим и користим војне топографске карте до којих је било тешко доћи. А било је и одступања на релацији терен - мапа, поготово у мени интересантним местима где нису била могућа прецизна мерења (видите на карти нешто, а онда када се нађете ту сачека вас сасвим друга ситуација). Такође, тада није постојала ни мобилна мрежа. Поменуо бих један пролаз кроз кањон Ножице у Брскуту, Црној Гори, пре 14 година, када смо били приморани да проведемо ноћ у кањону са оскудном опремом и мокрим неопренским оделима. Такође, "инцидент" се догодио и недавно, стицајем околности такође у кањону Ножице, када је бујични ток у пролећним месецима однео део опреме. Пошто смо били двочлана екипа, Александар Бздушок и ја нисмо носили бушилицу и резервне клинове односно анкере. Због тога смо морали да се сналазимо и постављамо уже за спуштање иза једног камена који је био абразиван и озбиљно је оштетио уже. Ипак, настављајући уже спустили смо се до краја кањона и завршили спуст у касним вечерњим сатима. Главни проблем у овим акцијама може да буде непокривеност мобилном мрежом самог терена, па обавештење евентуално некој служби о неочекиваној ситуацији (напад медведа, дивље свиње, велики одрон камења у кањону...) може да изостане. Неочекиваних ситуација је било много више на кајаку на дивљим водама и у зимским успонима, на пример на Проклетијама.

ОД СВРАЧЈИХ ГНЕЗДА ДО ЛЕДОПАДА

Да ли сте неки кањон сами открили?

- Пре 30 година када сам улазио у свет екстремног спорта ситуација са технологијом је била на доста нижем нивоу него сада. О интересантним теренима за истраживање кањона сте могли сазнати из војних топографских карти као и из прича мештана који су живели у близини кањона. У току истраживања залеђа Старог Бара који крије у себи четири веома лепа кањона, један мештанин ми је рекао за Перин Поток, један од тих кањона, да: "ко је унутра ушао није се натраг враћао", мислићи притом да је настрадао. То је био знак да у том делу има "материјала" за мене. Ту сам "пронашао" кањон Вруће Реке и кањон Међуреч. Кањон Међуреч, заједно са тадашњим партнером у истраживању Бојаном Бошковићом из Подгорице, сам прошао први кроз цели ток реке. Такође, кањон Вруће Реке сам прошао први кроз цели ток у цугу јер су лакше делове кањона већ обилазили неки вештији локални ловци. Било је и ситуација када смо били убеђени да улазимо у кањон први а касније, у самом кањону, нађемо опрему коју је неко пре нас поставио за спуштање.

Откуд вам страст за тим?

- Све је кренуло у раној младости када сам се први пут попео на дрво у потрази за сврачјим гнездима и јајима. Онда сам у средњој школи у приватној библиотеци код проф. Радивоја Бата Ђоковића пронашао књигу "Низ дивље воде Лима" и књигу "Кроз кањон Невидео" и то је било пресудно. У то време сам и први пут сео у кајак за дивље воде... Прва кањонинг авантура је везана за кањон Невидео код Шавника који сам прошао први пут са познатим триатлонцем и авантуристом Александром Бздушоком из Зрењанина. До сада имам 49 пролаза кроз тај кањон.

Зими се пењете по залеђеним водопадима. Колико је то тешко?

- Мој основни спорт је био алпинизам и слободно пењање. Курсеви из зимског и летњег алпинизма су позитивно утицали на мене и почетак бављења разним активностима у планини. То је добра основа за почетак бављења екстремним спортовима. Из пењања по планинама лети логично следи да се почнете бавити пењањем у леду зими. Водопади кроз које пролазите лети одлични су полигони зими када се заледе и постану ледопади, али за један други спорт који се зове пењање у леду или Ice Climbing. Ледопада има и у Србији, на Старој Планини, Копаонику па и на Дичибарама. Пењање у леду је веома развијено у Норвешкој где постоје ледопади висине и од 1.000 метара којима се пењете и по 8-10 сати. У Норвешкој температуре знају да буду и далеко испод минус 20 и пењање у тим условима захтева добру зимску опрему и процену јер зими дани кратко трају. Ледопади у Србији су Јеловарник на Копаонику, Водоскакало на Дивчибарама, Пиљски ледопад на Старој планини, мада се не заледе сваке зиме.

Возите и кајак дивљим водама. Какву врсту адреналина и лепоту разоткривања природе пружа то задовољство?

- Рођен сам у Краљеву, граду који је на три реке... Логичан след је да имате неко пловило или бар кајак. Први (сломљен) кајак сам добио пре 30-ак година, такође од поменутог професора књижевности Бате Ђоковића. Тада је било тешко набавити нови кајак а овај сломљен који сам окрпио је био откровење за мене. Он још увек плови по Морави и Ибру и користе га моја деца и њихови другари. Иако сам пловио по разним европским рекама не треба занемарити наше реке Ибар, Лим, Студеницу и друге које су идеалне за кајак на дивљим водама. У бујичном току оне могу бити веома захтевне и за наокорелије кајакаше. Док се спуштам низ брзаке ја старим, али када завршим веслање осећам се много млађи. Оно због чега све мање веслам у Србији је запрљаност река и ђубре на обалама.

Који вам је основни посао од кога живите?

- То су радови на висини, техником - приступ ужетом локацији. Слична опрема коју користим у кањонингу, пењању и у сувој стени је са мном и на послу. Повремени сам становник Норвешке и рад у нетакнутој природи ме испуњава. Путовање хелихоптером, теренским возилом, санкама до неприступачних места, тамо је свакодневна појава. Деси се да ме хелихоптер вози на посао и враћа, и тако по неколико дана. Авантура не престаје и на послу!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације