МИЛЕВУ ЈЕ КРАСИЛА ХРАБРОСТ: Марина Булатовић, наша књижевница из Канаде, годинама истражује живот породице Марић

НИ 76 година после упокојења Милеве Марић не посустају публицисти и истраживачи у жељи да што потпуније сложе биографски мозаик прве супруге нобеловца Алберта Ајнштајна.

Privatna arhiva

О Милеви, непризнатој коауторки Теорије релативитета,остављеној супрузи, тужној мајци због болести млађег сина, жени којој се до пре 20 година ни гроб у Цириху није разазнавао, написани су томови. Марина Булатовић, новинарка и књижевница из Канаде, већ неколико година усредсредила се на истраживање да, како каже за "Новости", и себи и читаоцима њене будуће књиге приближи Милевину несвакидашњу животну причу.

Притом, не доживљава је ни као тужну, ни као депресивну. Милева је, по Маринином виђењу, била супротна стереотипу који је прати.

- Прочитала сам стотинак њених писама кумовима Гајин, Хелени (Кауфлер) Савић и она најважнија, упућена Алберту. Закључила сам да је она била пуна идела и великодушна. Имала је изражен смисао за хумор. Била је доследна, одана као пријатељ, морална и врло побожна. Недељом је ишла на литургију у руску православну цркву у Цириху - открива наша саговорница.

Храброст је, сматра Булатовићева, била најважнија Милевина особина. На великом искушењу нашла се када јој је Алберт 1914. поставио услове за даљи заједнички живот наводећи да не жели развод, али да његова одела и веш треба да су чисти и у добром стању, да он редовно добија три оброка дневно у својој соби, да су му спаваћа и радна соба уредне, да његов писаћи сто буде на располагању само њему.

То је, заправо, значило "живот у троје", са Албертовом новом изабраницом и блиском рођаком Елзом, што је одлучна и патријархално васпитана кћерка Милоша и Марије Марић одлучно одбила.

- Само десетак дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији и почео је Први светски рат. Већ следећег дана, Милева је са децом, у пратњи доброг заједничког пријатеља, отпутовала у Цирих. Одлучила се на овај корак за мање од две недеље - наглашава Марина.

Милева и Алберт званично су се развели 1919. на основу парнице коју је она покренула 13. јула 1918. у Палати правде у Цириху, теретећи супруга за прељубу. Целокупне трошкове суђења сносио је тужени Алберт.

После женидбе са Елзом, када га је научничка слава потпуно "опила", наводи за наш лист Марина, он је био у љубавној вези са Бети Нојман, Аустријанком која је имала 23 године, а коју је запослио као секретарицу у Институту за физику. Алберт јој је предлагао да пође са њим у Њујорк, где би живели заједно са Елзом. Поново "живот у троје". Нојманова је одбила такву понуду, баш као и Милева.

- Милева је наставила да живи "пуним плућима": угостила је у Цириху многе пријатеље из Србије, помно је пратила штампу и слушала радио, била одлично обавештена о светским и европским збивањима, као и приликама у Србији - наглашава Милевину одлучност наша саговорница.

Повремена преписка Милеве и Алберта трајала је "до последњег даха". Алберт који је живео у Америци од почетка Другог светског рата, бившој жени жалио се што мора да носи наочаре, да је потпуно сед и да мора да пази шта једе. Последње сачувано Милевино писмо бившем мужу написала је неколико месеци пре него што је преминула августа 1948.

Булатовићева је у истраживањима доспела и до сазнања о пријатељству Ајнштајнових са породицом Марије Кири. Упознали су се ближе у Паризу где је Алберт приредио предавање. О том сусрету сведочи његово писмо од 3. априла 1913. у којем се Марији Кири захваљује "свим срцем на времену које сте нам посветили". Занимљиво је да је Алберт у писму молио Марију Кири да му опрости "...ако сте се којим случајем због мојих неотесаних манира осетили непријатно."

Марина пише роман "Срећна српска Нова година" у којем су главни јунаци Милева, Тесла, Пупин, Миланковић и сликарка Милена Павловић Барили. Шта их је повезивало?

- Примера ради, чак три моја јунака су обожавала хотел "Москву" у Београду и ту боравили. Дружили се Милевин стриц Радован Марић и Теслин ујак Павле Паја Мандић. Честитали су српску Нову годину родбини. Милева из Цириха, честита кумовима Гајин у Новом Саду, а Милена шаље честитку мајци у Пожаревац. Нико од њих није заборавио своје корене ма где да су живели, ма колико славе да су стекли. Пупин је славио Светог Саву, Тесла - Ђурђевдан (и свој имендан Светог Николу), Милева - Светог Стефана, Милена - Светог Атанасија Великог (31. јануар), а Милутин Миланковић - Ђурђевдан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације