ОД ОПЕРАЦИЈА СРЦА, ДО МАРКА КРАЉЕВИЋА: Кардиохирург Душко Терзић осам година писао је роман о српском јунаку (ФОТО)

ПИСАЦ и кардиохирург Душко Терзић годинама оперише на отвореном срцу.

FOTO: Privatna arhiva

Сада је "отворио" и нешто друго и посве другачије - историју. "Запис у крви", његов књижевни првенац, настајао је осам година, а данас постоји између корица, у издању "Порталибриса".

Лекар, са више од 30 научних радова и искуством усветским клиникама, ушао је у средњи век са истом прецизношћу с којомсвакодневно улази у грудни кош.

Радњу романа сместио је у време пред Косовски бој, али у средишту нису јунаци ове епске битке, већ двојица дубровачких трговаца. Они вођени интересом и личним сумњама, улазе у мрежу догађаја који потресају ондашњу српску државу. Истовремено, роман доноси провокативан осврт на неколико детаља из српске историје за које аутор верује да су недовољно обрађени, а у јавности су присутни тек у стидљивим наговештајима.

- Покушао сам да дам свој поглед на нека у нашем народу уврежена мишљења о одређеним јунацима - каже Терзић за "Новости". - Питао сам се због чега је баш Марко Краљевић изабран да постане епски јунак, иако историјски није имао водећу улогу. Можда зато што је народ у њему препознао човека који није савршен, али покушава да остане честит у времену када се све распада. Такав лик је, можда, био ближи људима него легендарни јунак.

FOTO: Privatna arhiva

Терзић се у роману, како каже, труди да прикаже не само Марка Краљевића, већ и цео историјски контекст његовог времена.

- Марко Краљевић је, номинално гледано, био "млади краљ" - каже Терзић. - Цар Урош је прихватио краља Вукашина као сувладара, а у једном тренутку признао је и Марка Краљевића. Тај континуитет, међутим, бива прекинут смрћу цара Уроша и погибијом Вукашина у Маричкој бици. У том периоду, Угљеша и Вукашин Мрњавчевић иступају у време великих династичких борби и сукоба српске властеле, у којима своје место заузимају и Никола Алтомановић, и кнез Лазар. Они, у једном тренутку, одлучују да покушају да се ослободе притиска освајача са истока и крећу у Маричку битку с намером да зауставе њихов продор на европско тло. Али, долази до трагедије, Вукашин гине, а у току исте године умире и краљ Урош. Територије Марка Краљевића се смањују, властела преузима велики део тих области и не признаје његову титулу младог краља. Упркос томе, задржао је положај владара. Истина, био је вазал Османлија у време Косовске битке, али је, бар према неким изворима, покушавао да заштити народ који му је остао веран.

Википедиа

Терзић се пита шта би било да је српска властела остала уједињена под једним владаром, да ли би то јединство донело већу снагу, можда и отпор:

- То сам покушао да одгонетнем. Марко је био једини који се у том периоду наметао. Касније је то успео кнез Лазар. Његов политички успон, уз подршку краља Твртка и Српске православне цркве, уздигао га је до мита, а проглашен је и светим.

Терзић је прочитао много историјских књига пре него што је почео да пише. Детаљно је истражио трговачке путеве с краја 14. века. Свако место које се помиње у књизи, он је посетио. Историјске личности које се појављују у роману приказане су на основу различите литературе, од научних студија до докторских дисертација.

- Нисам желео да се играм са псеудоисторијом - каже он. - Може се полемисати да ли је нешто било баш тако како сам написао, али на крају књиге навео сам литературу која би неком ко жели то да оспори отежала посао. Главни јунаци нису стварне личности, али њихова судбина даје простор за преиспитивање: од личних избора до колективног памћења.

Посебно место у причи имају краљ Твртко и војвода Влатко Вуковић.

- Твртко је имао своју квоту у Косовском боју. Нажалост, његов живот се завршава неколико година касније, али његов значај не може се преценити, као ни улога Влатка Вуковића, победника Билећке битке. У роману су приказани као јунаци који заслужују да их се сећамо више него што то чинимо.

Википедиа

Терзић не прихвата тезу да је у време Косовског боја било скоро немогуће да владар у бици погине:

- Примера има сијасет. У Никољској бици 1396, краљ Жигмунд Луксембуршки тешком муком је избегао смрт, а султан Бајазит је у бици код Ангоре 1402. био заробљен. Зашто онда кнез Лазар и Мурат не би били на бојном пољу?! Значај Косовске битке, Видовдана истакнут је примарно као одлука, избор једног народа да живи слободно и да буде спреман да се жртвује за ту идеју. У том смислу српски народ се може позвати на традицију свесног пристанка на борбу ради вишег циља, од преткосовске античке Термопилске битке, преко битака код Чокешине и на Чегру, потом Мојковачке битке, затим оних у оба светска рата, до последњих борби за одбрану српских земаља. Образац понашања српског народа у специфичним околностима претњи је константан. Према одлукама, делима и жртвама, могуће је поставити паралелу од краља Леониде, кнеза Лазара и каснијих српских владара до краја 20. века. Суштина косовског завета је да су неки људи пре нас нешто жртвовали, да бисмо ми постојали. А кад то знамо, онда можда имамо и обавезу да то поштујемо и да будемо бољи.

Препоручујемо

Најплеменитији подвиг

0 0

ДОНИРАО КОСУ ДЕВОЈЧИЦИ ОБОЛЕЛОЈ ОД РАКА: Племенит гест Лазара Поњавића (13), дечака из Горњег Милановца (ФОТО)

18. 02. 2026. у 17:00

Репортаже

0 4

ДА МАЛА СРЦА КУЦАЈУ ЗДРАВО: Хуманитарац Милан Мићуновић (35) шириће на бициклу свест о деци са урођеним срчаним манама

14. 02. 2026. у 19:53

Репортаже

0 7

ГРАДИО ЗАДУЖБИНЕ, ШКОЛОВАО СИРОТИЊУ: Храм Светог Трифуна на Топчидеру обележава славу и даје помен свом ктитору Николи Спасићу

14. 02. 2026. у 07:00

Репортаже

0 0

ИЗ КИНЕ У КУЛУ: Изложба "Трон" Павела Суровог у Ликовној галерији Културног центра (ФОТО)

13. 02. 2026. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације