РАЈКО ЈЕ ПРАВНИК И УЗОРАН СТОЧАР: У родну Лику отишао чим је дипломирао, а касније вратио и трактор на ком је са породицом избегао у "Олуји"
НИЈЕ стигао Рајко Обрадовић (31) ни да закорачи родном личком земљом, није стигао ни да се честито по њој заигра са другом децом, а већ сe sa десет месеци, 4. августа 1995, са породицом нашао у колони прогнаника у "Олуји" који су спас потражили и нашли у Србији. Али љубав према том месту где се родио, где му се душа родила, с годинама је расла, сазревала у озбиљну одлуку, такву да је на стихове старе песме: "Аој, Лико, воли ли те ико?", одговорио: - Свим срцем, враћам ти се.
Фото: Игор Маринковић
Година је 2018, петак, 22. јун. Рајко је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Увече је гледао пренос утакмице Србија - Швајцарска на СП у Русији, сутрадан са породицом и пријатељима прославио завршетак студија и већ у недељу кренуо тамо где га је срце вукло - у Лику, у своје село Клапавица. Није ни размишљао да тражи посао у струци, о томе не размишља ни сада: у 31. години узоран је пољопривредник, домаћин за пример који у својим стајама сада има око 130 расних крава и 30 јунади.
Фото: Приватна архива
- Сточарство нам је породична традиција, вековима. Осим у периоду када смо били у избеглиштву - прича Рајко за "Вечерње новости". - Кад су се 2000. вратили у Клапавицу, баба и деда су кренули од једне краве и пет коза. А, ја сам у читав посао ушао са татом. Кренули смо са овцама, то нам је била основна делатност. Упоредо је било мало и крава, по систему крав-теле. Ту је основни производ месо па расе које узгајамо само товимо, не муземо и не користимо за производњу млека јер су генетски опредељене да након што теле престане да сиса крава сама престаје са лактацијом. Десила се, међутим, породична трагедија, отац ми је изненада преминуо 2022. и морали смо се определити за једну делатност. Одабрао сам краве иако сам овце много више волео, па их и сада имам још пар, онако, за своју душу. Но, примарне су краве и имам фино стадо од 120 до 130 расних грла и још 30 јунади што младих што великих у штали на јаслама.
И БЕОГРАД СМАТРАМ СВОЈИМ
РАЈКО је рођен 4. октобра 1994. у Книну. Десет месеци је имао када су кренули, тада се чинило на пут без повратка: он са родитељима, бабом, дедом, очевом рођеном сестром, течом и њихово двоје деце. У колонама, причали су му, једна група народа ишла је из Клапавице на Срб па на Лапац, друга на Удбину и Лапац.
- Најпре смо дошли у Кулу код рођака, а 1997. прешли у Београд. Било је и ту сеоба, на крају смо се настанили на Новом Београду, у Блоку 45, па сам блоковско дете. Ту ми се 2000. родила сестра. Ишао сам у ОШ "Бранко Радичевић", па у Пету економска школу у Раковици и на Правни факултет. И Београд сматрам својим, одрастао сам у њему, али сам увек тежио да дођем у Лику. У Србији сам стекао другове за цео живот и они ми долазе овде. Ове године ишао сам у Београд три пута, ишао бих и чешће, али бављење стоком изискује надгледање 24 часа - каже Рајко.
До ове године Рајко је другима, како каже, продавао тов, али је сада одлучио да продаје месо, да нађе поузданог партнера, власника ресторана, и да заједно имају "здраву причу", будући да је имање Обрадовића регистровано као еколошко.
Фото: Приватна архива
- Полако смо временом набављали и савремену пољопривредну механизацију. Имам неколико трактора, међу њима и овај нови који смо узели пролетос помоћу ЕУ фондова, као и све остало што иде уз њега: балирку, косачицу, грабуље. Фали ту још доста ствари, али временом ћемо набавити. Међу тим тракторима је и "ИМТ 533 де лукс", онај на којем смо избегли. Вратили смо га у Лику. И нисмо ми једини, има још таквих "повратника" у околини Грачаца. Сад мирује, али радио је и ове године, највише у кошењу. То је, у ствари, најбољи трактор на свету. Требало му је 14 дана да од Клапавице дође до Куле, а вратио се мало брже, помоћу шлеп-службе - искрен је Рајко.
Фото: Игор Маринковић
Он ову личку земљу искрено воли. То је недвосмислен утисак који оставља током нашег разговора. Али, некако нам се чинило да му је уз све обавезе велики терет што је још сам. Рајко, међутим, другачије "мери". Тако је било и кад је одлучио да се врати.
- После 1995, први пут сам дошао кад сам завршио први разред основне школе. У мени се тада само расцветала љубав према овом крају која је очигледно била дубоко у мом бићу. Отад сам увек јако, јако волео бити овде. Док сам студирао дешавало се да не могу доћи по два месеца па ме хватала криза, а долазио сам сваки час, кад год сам имао слободног времена. Сад, после осам година могу рећи да се нисам покајао нити једног секунда што сам се вратио у средине какве су Клапавица и Грачац. Јесте ненасељено, има проблема са инфраструктуром, али ми је мирна глава. Сам себи одређујем посао и ако хоћу више, наравно, морам више и да радим. Али, свој сам на своме и најсрећнији сам, искрен да будем, овде у овој кући.
У шпицу сезоне, каже, помажу му мајка и тетак. Бака је преминула прошле године, а деда зимус. Углавном је сам и није му лако да се избори са свим обавезама. Питамо га има ли у готово опустелој Лици, која је пре два века имала 200.000, а сада једва 50.000 становника, неке женске руке достојне куће Обрадовића?
ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ СУНАРОДНИКА
КАО млад образован човек, Рајко се посветио и раду за бољи положај Срба у Хрватској. Председник је Вијећа српске националне мањине у Грачацу. Недавно је седам дана волонтирао у кампу "Пилипенда" у манастиру Крка који организује Српски демократски форум (СДФ).
- На кампу "Пилипенда" учествовало је 40 српске деце из Лике, са Баније, Кордуна, из Истре и Славоније. У Грачацу има укупно 200 деце, од којих је 70 српске. Од тог броја њих 55 похађа у школама српски језик као изборни предмет. Ове године први пут смо организовали и Светосавску академију у Грачацу - каже наш саговорник.
- Наравно да је циљ сваком човеку да има своју породицу. Овде је зими изазовно, прва продавница нам је у Удбини, а она боље снабдевена у Грачацу, двадесетак километара одавде. Проблем удаје жене за човека на селу свуда постоји, али без обзира на све те потешкоће нађе се и неко квалитетан да све то испрати. Кад је здрава прича, нађе се изузетак. У Клапавици је само пет димова, пет стално насељених кућа, али деце нема. Последње дете рођено у грачачком селу Клапавице био сам ја. Сад је на мени да то променим - са загонетним осмехом одговара нам Рајко.
Нека тако и буде!
Препоручујемо
КОРАЧАО СТОПАМА ЧУКУНДЕДЕ ЈОВАНА:Никола Бирчанин, основац из Ветерника на Кајмакчалану
28. 07. 2026. у 06:45
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе разматрају одлагање, или чак блокирање, именовања следећег француског амбасадора у Вашингтону, што је потез без преседана који прети да продуби јаз између два дугогодишња савезника, наводе четири извора упозната са ситуацијом.
29. 07. 2026. у 19:12
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
РИБЕ САМЕ МАСОВНО ИСКАЧУ ИЗ ДУНАВА: Људи не верују шта се десило код Смедерева (ВИДЕО)
НА ДУНАВУ, у непосредној близини Смедеревске тврђаве, забележен је призор који се не виђа сваког дана.
28. 07. 2026. у 19:54 >> 20:05
Коментари (0)