СВОЈЕ ПРЕТКЕ ПРЕПУСТИЛИ НЕМАРУ И ЗАБОРАВУ: Старо смедеревско гробље као сведок историје заслужује много више од данашњег изгледа
ЕПОХЕ, нације, вере и идеали, добротвори и задужбинари, хероји - све то на једном месту у Смедереву морало би да натера све, посебно чуваре културне баштине, на стид и срамоту. Старо смедеревско гробље, својеврсни споменик историје и културе, заслужује далеко више него што му пружају потомци људи који овде почивају.
Старо гробље свило се око споменика културе од великог значаја, Цркве Успења Пресвете Богородице из 15. века за чију је градњу коришћен идентичан материјал као и за Смедеревску тврђаву. Овде је двадесетих година прошлог века откопана античка статуа непознатог божанства, највероватније неког римског култа, а потоња ископавања показала су да је црквица настала на месту старије некрополе.
Одмах уз црквицу налази се вечна кућа Димитрија Дадивовића, писца Сретењског устава, оснивача првих српских новина, политичара и дипломате. После 180 година од постављања, недавно је реконструисан његов надгробни споменик, што је платио Ротари клуб Смедерево.
У близини цркве сахрањени су и први добротвор општине смедеревске прота Милутин Банић (1817-1876), добротвор Стеван Кузмановић Кршљанин, као и Дина Манчић (1827-1882), народни добротвор који је основао Фонд за подизање гимназије у Смедереву и школовање сиромашних ђака изнад чијег гроба се налази капела израђена по пројекту Александра Бугарског, која је реконструисана пре неколико година.
У језгру овог меморијалног комплекса је Спомен-костурница жртвама експлозије 5. јуна 1941. рађена по пројекту Александра Дерока, у којој почива 485 људи страдалих у највећој трагедији коју је град доживео.
Многе гробнице, чак и оне добротвора, данас су у јадном стању. Поједини споменици су се обрушили, делови гробница су поломљени и зарасли у коров. Потомака почивших нема, па нема ко да дође и уреди њихове вечне куће. То, међутим, не чине ни они којима би то морала да буде само пословна обавеза, већ и света дужност. Чак ни оронуло степениште са доњег улаза на Старо гробље, које није безбедно, не може да се реконструише. Наводно, пре више година урађен је пројекат, али новца није било.
ЈКП "Зеленило и гробља" је надлежно за одржавање гробља, чишћење и одвожење смећа, уређење зелених површина, стаза и инфраструктуре. Ипак, макар основну бригу о гробницама које нико не обилази, ово предузеће до сада није преузело на себе.
Ни трага од немачког гробља
УЗ Старо гробље је у 19. веку формирано и Јеврејско гробље, а након Првог светског рата и тзв. Немачко гробље. На њему се уздизао осам метара висок споменик подигнут у част немачких војника погинулих у Првом светском рату. Према званичним подацима, овде је сахрањено 4.593 војника - највише Румуна и Немаца, али 67 војника из Србије, 373 из Русије, десет из Француске и један енглески војник. Након 1945. године, комунистичке власти наредиле су да се "све хумке фашистичких окупатора уклоне и сравне са земљом". Ово место претворено је у Пионирски парк, без иједног обележја о онима који почивају под земљом.
Тако је било до сада, без објашњења зашто, а надлежни кажу да ће од сада бити другачије.
- Ове године је у плану санација урушених и оштећених гробних места које нико не одржава, ради безбедности, иако је старање о надгробним обележјима на последњим почивалиштима својих најмилијих у обавези закупца. Такође је планирана и санација, односно реконструкција степеништа са доње стране капије, одговарају на наша питања у ЈКП Зеленило и гробља.
Тамо кажу да од више од 2.300 гробних места, за око 500 нема коме да се пошаље рачун, а тужбама покушавају да нађу власнике. Сада се тражи и поскупљење ових услуга од око 25 одсто.
Свештеници и народни хероји
НА Старом гробљу сахрањени су бројни трговци, занатлије, свештеници, учитељи, лекари, судије, адвокати, професори, председници општине. Ту је и гробница протојереја-ставрофора Филипа Благојевића (1876-1938), затим познатог индустријалца, Јована Ванка Коџаса (1853-1926), чувеног управника Душевне болнице у Београду др Душана Стојимировића (1870-1955). Током Другог светског рата овде су сахрањени и народни хероји Иван Стефановић Срба, Јован Крајишник, Никола Крга и Јован Јанићијевић.
Било је иницијатива да се овај комплекс стави под заштиту државе. Прву је поднео још пре више од шест деценија новинар колекционар и публициста Милан Јовановић Стојимировић.
- Црквица је под заштитом, и простор око ње је самим тим заштићено подручје, тако се односимо према Старом гробљу. Тако би и град требало да посматра овај комплекс, и да брине о њему када је о уређењу реч, каже Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
ОПЕРАЦИЈА БРЧКО '93 И СЛУЧАЈ "ЦРВЕНЕ БЕРЕТКЕ": Лепа Брена у униформи - у касарни после вести о стрељању
ИСТИНА о сликама певачице Лепе Брене у војничкој униформи.
12. 12. 2024. у 19:02
Коментари (0)