ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену

ЧУВЕНИ џемпери из Сирогојна, по којима је ово мало златиборско село постало познато у свету, осталису трајно везани за име Добриле Смиљанић (1935-2026), рођене Васиљевић. Модни креатор и организатор народне радиности, жена која је златиборскеплетиље извела на светску модну сцену, преминула је у петак, а сахрањенау недељу у селу које је прославила.

Мића Николић

Добрилина визија почела је са двадесетак жена, да би већ деведесетих година готово 2.500 плетиља штрикало вунена ремек-дела за светска модна тржишта. Чувени џемпер, али и капути, прслуци, јакне, разни комплети, капе и остали уникатни комади били су радо виђени на ревијама и у излозима ексклузивних бутика на свим меридијанима, од Сајма моде у Минхену до њујоршке Пете авеније. Њеним креацијама дивиле су се и носиле их Јованка Броз, британска краљица Елизабета Друга, Ненси Реган, Раиса Горбачов, Лив Улман... Џемпери из Сирогојна освојили су и легендарног Пјера Кардена, који је за своју колекцију одабрао 18 модела, а каталоге њених колекција радили су магазин "Вог" и модна компанија "Прада".

Мића Николић

- Добрила је вишеструко задужила наше друштво, културно наслеђе и традицију - каже за "Вечерње новости" Саша Срећковић, научни сарадник у Етнографском музеју у Београду. - По образовању је била економиста, али је у златиборском крају организовала рад неколико хиљада жена које су плеле чувене џемпере, а касније и друге одевне предмете. Иако није била школовани модни креатор, управо она је направила прве нацрте у којима је златиборске пејзаже спајала са народним орнаментима. Та комбинација дала је посебан печат тим радовима и учинила да џемпери постану изузетно популарни, не само у Србији већ и широм света.

Рођена је 5. септембра 1935. у селу Радобуђе, код Ариља. Родитељи су јој били земљорадници. Како је касније говорила, од детињства је била окружена народним рукотворинама. Завршила је Вишу економску школу у Београду, смер туризмологија. Пре него што је одлучила да организује плетиље, учествовала је у претварању старе воденице на Рзаву у ресторан и организовала изложбу фотографија ариљске цркве у Безистану на Теразијама. А онда је у новембру 1962. дошла на Златибор, где је срела школског друга, лекара Бору Крејовића, који ју је позвао да са њим крене на изложбу рукотворина у Сирогојну. Тамо је срела проту Милана Смиљанића који ју је замолио да помогне у организацији народне радиности. Велику салу Земљорадничке задруге претворила је у амбијент старе српске куће са више од 2.000 ручних радова жена из Сирогојна и околине, а 1963. покренула је и производни погон.

Мића Николић

- Њен значај није само у великој промоцији народне радиности - истиче Срећковић. - Она је допринела и економском оснаживању жена из златиборских села, које су захваљујући том ангажману добиле прилику за зараду. За музеологију је важна и као један од иницијатора оснивања Музеја народног градитељства Старо село у Сирогојну, који је и даље једини музеј на отвореном у Србији. Овај музеј основан је у оквиру организације плетиља. Добрила је промовисала народне мотиве и дала им ауторски печат. И као дизајнер и као организатор оставила је дубок траг.

Мића Николић

Џемпери су настајали тако што би Добрила најпре нацртала мотив на папиру. Бирала их је стилизовањем елемената панораме златиборских предела. После тога би се на машини сашио џемпер у пуној величини, а мотиви на њему били би извезени. Делио се групама жена (из истог засеока) као мустра. Врло брзо Добрила је утицала да је уместо оштре златиборске вуне, почела да се користити мекша, увозна, са Исланда и из Аустралије. У Сирогојно су, у част чаробница златних руку, долазили знаменити писци, сликари, добротвори, глумци, државници... У Музеју плетиља у центру насеља могу се видети и успомене на те посете, као и многе награде за те вредне руке и креативност.

Разговори са Добрилом, као и њени аутобиографски записи послужили су ужичком публицисти Зорану Јеремићу да напише монографију "Добрила".

- Ова књига открива колико је заправо све то било тешко и шта стоји иза тих великих лепих, светлих ревија по свету, колико муке, напора, трагања за сновима - рекао је Зоран Јеремић, аутор монографије "Добрила". - Та визија би остала пусти сан да није имала те жене које су јој веровале, тако да је заиста ретко када у књизи рекла "ја". Добрила се борила са немогућим, патријархалном средином, суровом природом у забитом селу, а потом и прегалачким радом на оживљавању старих заната у јединственом музеју на отвореном код нас, па и злакушке грнчарије.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији

10. 03. 2026. у 15:58

Репортаже

0 5

УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)

08. 03. 2026. у 18:27

Репортаже

0 1

ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу

08. 03. 2026. у 13:22

Репортаже

0 3

БЛАГО БОКЕЉСКИХ МОРНАРА: У Конаку кнегиње Љубице отвара се изложба о најстаријој братовштини на свету

05. 03. 2026. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације