Репортаже

ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић

Љиљана Прерадовић

03. 05. 2024. у 07:00

КАДА је још као девојчица први пут обукла татину ватрогасну униформу, млада Новосађанка Исидора Мићић (24) пожелела је да једног дана има своју, по мери, и да јој на леђима пише ватрогасац-спасилац. Сан јој се остварио крајем прошле године, када је прошавши ригорозне тестове, прегледе и селекцију, успела да се запосли на месту о којем је сањала.

ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић

Љупка млада девојка, ситне, готово дечачке грађе признаје да су јој плава ватрогасна униформа и жути шлем у генима. Поносно је већ шест година носи њен старији брат Игор, с којим раме уз раме дели "ватрогасни хлеб" и заједно корачају стопама оца Горана, такође професионалног ватрогасца, од пре више од годину дана у заслуженој пензији.

Исидора, којој осмех не силази с лица, шаљиво вели да су Мићићи "окупирали" новосадски ватрогасни батаљон, и да многе колеге познаје још из детињства када су она и брат долазили код оца на посао.

- Волим да кажем, све је то негде записано, сада већ давне 2009. године, када ме је отац први пут фотографисао у његовој униформи - присећа се наша саговорница.

Одрастајући поред два старија брата, Исидора, признаје нам, није била типична девојчица која се играла с луткама. Било је ту и играчака за девојчице, наравно, али највише лопти, аутића, камиона...

POGLEDAJ GALERIJU

- Данас могу да се похвалим, да поред аутомобила возим и камион и то онај најлепши, ватрогасни - поносна је Исидора на своју униформу, и што су међу новосадским ватрогасцима, поред ње, још две колегинице. - Волела бих да у овом племенитом и одговорном занимању колегиница буде више, али и овај помак значи, јер до пре две године није била ниједна.

Иако се школовала за графички дизајн, Исидора се нашла у редовима одважних људи, увек спремних да помажу људима у невољи.

- Захвална сам родитељима што су пре свега препознали код мене љубав, а онда и што су подржали моју жељу да се бавим овим племенитим послом, јер себе не видим у некој другој професији - истиче симпатична Исидора. - Колеге су ме одлично прихватиле. Неки ме знају још као дете, а неки су ме тек сада упознали. Све у свему, доживљавамо једни друге као чланове породице, јер ми то и јесмо. Много времена проводимо заједно и ово је један тимски посао, где морамо једни на друге да се ослањамо. И заиста сам поносна на то који посао обављам.

Будућим колегиницама и колегама, наша саговорница поручује да никада не одустају олако од својих снова. Јер, све што могу да замисле, могу и да испуне, али је за велике снове, потребно време да се остваре.

Лоше тренутке лечи музиком

ИЗ хобија, Исидора се бави музиком. Свира клавир и гитару, пева, а уз то воли и да црта. Музика јој је, казује, бег од свих лоших тренутака.

- У свет музике закорачила сам мајчиним стопама - одаје нам наша саговорница одакле та склоност. - Мама Сања је професор солфеђа у Музичкој школи "Исидор Бајић" и мислим да је љубав према музици пренела на мене док сам још била у њеном стомаку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 22

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05