"НА РАЗМЕНИ НИЈЕ ИМАО КО ДА МЕ ЧЕКА": Дечаку из Сребренице Бошњаци убили читаву породицу јер су Срби
![Предраг Стојковић](/data/images/authors/пеђа.jpg)
14. 04. 2024. у 22:02
УОЧИ представљања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, све су већи притисци на српски народ, Републику Српску и Србију.
Најновије из рубрике
![И НЕМЦИ ПРИЗНАЛИ - СРБИ СУ ИСТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ НАРОД: Судбински догађаји из фебруара 1804. и 1835. показали неуништиви дух и идентитет И НЕМЦИ ПРИЗНАЛИ - СРБИ СУ ИСТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ НАРОД: Судбински догађаји из фебруара 1804. и 1835. показали неуништиви дух и идентитет](/data/images/2024-02-14/452402_zastava-ustanicke-vojske_kf.jpg?time=1739890773)
И НЕМЦИ ПРИЗНАЛИ - СРБИ СУ ИСТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ НАРОД: Судбински догађаји из фебруара 1804. и 1835. показали неуништиви дух и идентитет
УСТАНАК на Сретење 1804. је потврдио да су Срби истински историјски народ који после векова ропства и сеоба кренуо у обнову државе црпећи снагу за велики подухват из колективног сећања и вере у своју "обећану земљу", Србију. Устав донет на Сретење 1835. у коме пише "Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету" је иста она идеја о "слободи златној" из епске поезије и предања која су вековима у народу разумевана као "духовни устав", скуп неписаних закона и историје, српски Стари завет.
19. 02. 2025. у 07:00
![БЕДЕМИ РОДА У ПЛЕТАРАМА ОД НАБОЈА: Свештеници православне цркве у Сивцу су били оснивачи и учитељи прве школе у селу 1723. БЕДЕМИ РОДА У ПЛЕТАРАМА ОД НАБОЈА: Свештеници православне цркве у Сивцу су били оснивачи и учитељи прве школе у селу 1723.](/data/images/2025-02-10/571348_sivac-istorija-zoran-o.-perunicic-foto-z.-r._kf.jpg?time=1739892477)
БЕДЕМИ РОДА У ПЛЕТАРАМА ОД НАБОЈА: Свештеници православне цркве у Сивцу су били оснивачи и учитељи прве школе у селу 1723.
КАД је ова црква почета, већ онда се Сивцу бројало више од осам стотина година и Србљи су овде први насељеници били. То је у записима, који су похрањени у темеље и "јабуку" православног храма у Сивцу, селу у Бачкој, једном од највећих у Србији, 1868. године, за спомен поколењима, оставио Милош Бикицки, "селски касир", како је себе представљао.
19. 02. 2025. у 07:00
![У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца](/data/images/2025-02-11/571749_svilajnac-jasmina-sa-takozvanim-satom-kamincemfoto-z.gligorijevic-3_kf.jpg?time=1739893639)
У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца
ДОК је за неког сат само мерило времена, за неког драга успомена или вредно породично наслеђе, за Јасмину Панић из Свилајнца је не само посао, већ је њихово куцкање и звоњење најлепша мелодија за њене уши.
19. 02. 2025. у 07:00
![ПРЕМИНУО НА РУКАМА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара ПРЕМИНУО НА РУКАМА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара](/data/images/2025-02-18/573830_potporucnik-petar-bader-foto-privatna-arhiva_kf.jpg?time=1739894043)
ПРЕМИНУО НА РУКАМА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара
НАКОН што је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.
19. 02. 2025. у 07:00
![СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835. СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.](/data/images/2025-02-18/573820_dopisno-kg-10.02-foto-2-narodni-muzej-sumadije_kf.jpg?time=1739892190)
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.
ПОВОДОМ обележавања 190 година од доношења првог српског устава 15. фебрура 1835. године у Крагујевцу, тим стручњака Народног музеја Шумадије урадио је дигитализацију оригиналног текста Сретењског устава. Тиме је широј јавности омогућен увид у овај документ који представља српско историјско и културно наслеђе од изузетног значаја. Устав Књажевства Србије, инспирисан либералним идејама тог доба, често је описиван као "француски жбун усред турске шуме".
18. 02. 2025. у 16:23
Коментари (0)