МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА: Милорад Перић, времешни обућар из околине Параћина, још памти „златна времена“ за овај стари занат (ФОТО)
01. 06. 2024. у 18:30
ПОПРАВКА обуће један је од старих заната у нестајању, али не и за Милорада Перића, који упркос годинама које је нанизао (74) и данас често узима ципелу и чекић у руке!
Фото: З. Рашић
Цели живот био је обућар, и још увек је. Иако ће још мало па деценија како се пензионисао, кад год из оближњег Чепура, где живи, дође у Параћин и наврати у своју некадашњу радњицу, увек се појави неки познаник са оштећеном обућом у кеси.
- Поправим ако могу. Сад то чиним из задовољства и љубави јер још увек пронађем остатак неког материјала за поправку. Иначе је све мање обуће која се поправља јер су ђонови углавном готови, ливени. Скоро да се и не сећам кад сам на мушкој ципели урадио пенџета – прича, за „Новости“, времешни саговорник.
Виспреног ума, памти тачан датум кад се први пут срео са обућарством. Било је то 31. јула 1967. Имао је седамнаест година кад је отишао на овај занат и уписао двогодишњу средњу школу ученика у привреди (ШУП). У његовом одељењу било је шесторо будућих обућара и неколико четкара. Пре подне је ишао на посао - праксу у обућарску задругу у центру Параћина, а од 13 сати журио је у учионицу. И тако свакодневно.
Перић нам открива да је за обућарство то било пристојно време. Задруга је имала шездесетак радника, врхунских мајстора. Обућа се правила ручно и свако ко је хтео могао је ту да научи занат, да стекне знање и умеће. Израђивали су и ХТЗ обућу за Стаклару.
МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА
Кад је о квалитетној обући реч, кожа никад не излази из моде мада је данас мање људи који могу да је себи приуште. Изливени ђонови такође ће једном постати прошлост јер се мода враћа, па ће бити више посла за обућаре, тврди Перић, који је својевремено завршио и курс за моделаре у комбинату „Борово“. Данас су у Параћину активна свега два-три обућара, а они најстарији одавно су у пензији.
Чим је завршио школу, Милорад се одмах запослио, постао је калфа. Потом је деценијама радио у параћинској обућари, некадашњој Фабрици „Петрус“, све док на њу није стављен катанац. У бараци од неколико квадрата успео је да отвори своју радњу. Посла је било баш много, а он је радио сву врсту обуће - лепљену, ковану, шивену, такозване флекс ципеле...
- У фабрици, док није пропала, био сам мајстор. Водио сам монтажу доњих делова обуће. Производња је прво била ручна, после машинска. Запослених радника смо имали око 200, повремено и више. У погону са две машинске траке шило се у две смене. Израђивали смо квалитетну кожну обућу, италијанске моделе јер смо имали партнера из Италије. Са својом радњом почео сам још из радног односа, заједно са супругом Радмилом која је такође завршила обућарство. Златно време било је док је радила фабрика штофова. Жене, кад пођу на посао, прођу поред наше радње и оставе нам обућу за поправку, а узму је у повратку. Данас, штофара је затворена, ципела за поправљање је све мање, баш као и обућара. И овај мој занат се гаси, а мало је младих који желе да га науче.
Без обзира на све и што је технологија израде обуће много другачија, Милорад тврди да од обућарства ипак може да се живи.
- Данас се махом патика носи, а ђонови на обући су ливени. Највише је то за једнократну употребу – носиш, износиш, па бациш. Ипак, има још квалитетне кожне сандале, ципеле, чизме. Јесте скупо, али је кожа закон за обућу. Тада се има шта поправљати, поготову на женским ципелама затреба флекница. Раније сам поправљао до хиљаду пари женске обуће месечно, мислим на флекнице. Има ту посла за доброг мајстора иако се сад више носи широка пета – наглашава, са носталгијом, наш саговорник.
САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА
Милорадова фотографија како поправља ципеле под називом „Обућар Миле“ ушла је у књигу уметничких фотографија старих заната „Сачувано од заборава“ ауторке Маје Стошић. Она је мајстор фотографије Фото-савеза Србије, а ту књигу објавила је 2013. године. Милорад је чува и њоме се поноси. Како и не би јер се, наглашава, нашао у друштву казанџија, пинтера, корпара, оштрача ножева, опанчара, сајџија, бомбонџија, содаџија...из целе Србије. То су све занати који нестају.
Овај вредни занатлија, мада у осмој деценији, бави се још и повртарством, али највише воли да се дружи са људима, због чега готово свакодневно навраћа у своју радњу. Сина јединца усмерио је такође на занат. Постао је врхунски металац. Јер, како Милорад, кога сви зову обућар Миле, тврди, сваки занат је златан. А добри мајстори данас су све траженији и тешко се до њих долази. З. Рашић
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”
АКЦИЈОМ „АЛТА за дечје осмехе“, АЛТА банка, у сарадњи са Центром инклузивна Србија, ове недеље поделила је новогодишње пакетиће малишанима у Дому за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
12. 12. 2024. у 14:00
МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!
КАДА се шушка о неком трансферу – одеш на Моззарт спорт да провериш. Када си жељан правих интервјуа, тамо увек има добрих лектира. Страницу по страницу, приче се читају у даху скоро две деценије. На МВП свечаности су исписане тачно 22. Толико је награда уручено у оквиру првог, историјског избора за најбоље спортисте Србије, плус 11 специјалних признања, јер није лако побројати све успехе у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци...
11. 12. 2024. у 16:00
ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)
НАРОДУ се огадио и пети и шести октобар и досманлијска власт, казао је председник СРС др Војислав Шешељ.
13. 12. 2024. у 16:33
КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: "Mercator-S" вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“
УКОЛИКО предано и вредно развијате и креирате аутентичне и традиционалне производе по домаћој рецептури, са сировином која је 100% настала у Србији, позивамо вас да се пријавите на конкурс „Укуси мога краја“, и тако осигурате да се ваши производи нађу на полицама ИДЕА продавница, РОДА маркета и МЕРЦАТОР хипермаркета, широм Србије.
10. 12. 2024. у 16:00
"СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ" Застрашујуће упозорење Марије Захарове
ДОК Уједињене нације тврде да је у Сирији наступио мир, земље НАТО позивају на прекид насиља, рекла је представница за медије руског Министарства спољних послова Марија Захарова, указујући на противречност погледа две стране.
13. 12. 2024. у 17:59
И СРБИ ГА РАДО СЛУЧАЈУ: Кандидаткиња на председничким изборима у Хрватској супруга је популарног ПЕВАЧА
ИВАНА Кекин кандидаткиња је политичке странке “Можемо!” на председничким изборима у Хрватској.
14. 12. 2024. у 17:56
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Најновије из рубрике
И ДРВО "НОВОСТИ" ЗА ЗЕЛЕНИЈИ БЕОГРАД: У Булевару Милутина Миланковића - 12 нових јасенова
ЗА лепши и зеленији Београд, за чистији и здравији ваздух у њему, данас су посађени јасенови, а ново дрвеће донирала је и Компанија "Новости".
12. 12. 2024. у 16:44
ХРАБРОСТ И ПРКОС У ОКУ КАМЕРЕ: У оквиру "Дана Белгорода у Београду" творена изложба руских и фоторепортера "Вечерњих новости" (ФОТО)
ИЗЛОЖБА фотографија под називом "Јуче Београд. Данас Белгород. Крвави траг НАТО" јуче је отворена у Руском дому, у оквиру дводневне манифестације "Дани Белгорода у Београду".
12. 12. 2024. у 12:09
КАЗАН ЗА РАКИЈУ УШАО У ИСТОРИЈУ: Изложба "Чувари иновација - 100 година од првог српског патента" у Музеју науке и технике (ФОТО)
ПРЕМА првом Закону о заштити индустријске својине усвојеном у Краљевини СХС 1922, први регистрован патент у Србији био је "Строј за печење ракије" Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, који је заправо пренесен мађарски патент из 1909. А први патент који је одобрила наша Управа за заштиту индустријске својине, била је "Сама себе љуљајућа колевка" Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
11. 12. 2024. у 20:00
ВЕЛИКО СРЦЕ МИЛАНОВО: Потресна судбина прогнаничку породицу Мрђеновић са Баније оснажила и узвисила у доброти
ЈЕДНА недеља почетком протеклог месеца био је празник у породици младог Игора Мудринића.
10. 12. 2024. у 21:00
КЛИМА ОСВАНУЛА У ОЛТАРУ: Иако урађен са најбољом намером, потез свештеника на средњовековној црквици у Смедереву изазвао полемике
НА средњовековном споменику културе од великог значаја, Цркви Успења Пресвете Богородице на Старом гробљу у Смедереву, освануо је недавно клима-уређај. То је многе збунило, неке наљутило, дигла се прашина јер ово није званично одобрио надлежни завод за заштиту споменика. На потезу су стручњаци који ће одлучити да ли ће клима на црквици из 15. века остати или не.
10. 12. 2024. у 17:13
Коментари (0)