МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА: Милорад Перић, времешни обућар из околине Параћина, још памти „златна времена“ за овај стари занат (ФОТО)
ПОПРАВКА обуће један је од старих заната у нестајању, али не и за Милорада Перића, који упркос годинама које је нанизао (74) и данас често узима ципелу и чекић у руке!

Фото: З. Рашић
Цели живот био је обућар, и још увек је. Иако ће још мало па деценија како се пензионисао, кад год из оближњег Чепура, где живи, дође у Параћин и наврати у своју некадашњу радњицу, увек се појави неки познаник са оштећеном обућом у кеси.
- Поправим ако могу. Сад то чиним из задовољства и љубави јер још увек пронађем остатак неког материјала за поправку. Иначе је све мање обуће која се поправља јер су ђонови углавном готови, ливени. Скоро да се и не сећам кад сам на мушкој ципели урадио пенџета – прича, за „Новости“, времешни саговорник.
Виспреног ума, памти тачан датум кад се први пут срео са обућарством. Било је то 31. јула 1967. Имао је седамнаест година кад је отишао на овај занат и уписао двогодишњу средњу школу ученика у привреди (ШУП). У његовом одељењу било је шесторо будућих обућара и неколико четкара. Пре подне је ишао на посао - праксу у обућарску задругу у центру Параћина, а од 13 сати журио је у учионицу. И тако свакодневно.
Перић нам открива да је за обућарство то било пристојно време. Задруга је имала шездесетак радника, врхунских мајстора. Обућа се правила ручно и свако ко је хтео могао је ту да научи занат, да стекне знање и умеће. Израђивали су и ХТЗ обућу за Стаклару.
МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА
Кад је о квалитетној обући реч, кожа никад не излази из моде мада је данас мање људи који могу да је себи приуште. Изливени ђонови такође ће једном постати прошлост јер се мода враћа, па ће бити више посла за обућаре, тврди Перић, који је својевремено завршио и курс за моделаре у комбинату „Борово“. Данас су у Параћину активна свега два-три обућара, а они најстарији одавно су у пензији.
Чим је завршио школу, Милорад се одмах запослио, постао је калфа. Потом је деценијама радио у параћинској обућари, некадашњој Фабрици „Петрус“, све док на њу није стављен катанац. У бараци од неколико квадрата успео је да отвори своју радњу. Посла је било баш много, а он је радио сву врсту обуће - лепљену, ковану, шивену, такозване флекс ципеле...
- У фабрици, док није пропала, био сам мајстор. Водио сам монтажу доњих делова обуће. Производња је прво била ручна, после машинска. Запослених радника смо имали око 200, повремено и више. У погону са две машинске траке шило се у две смене. Израђивали смо квалитетну кожну обућу, италијанске моделе јер смо имали партнера из Италије. Са својом радњом почео сам још из радног односа, заједно са супругом Радмилом која је такође завршила обућарство. Златно време било је док је радила фабрика штофова. Жене, кад пођу на посао, прођу поред наше радње и оставе нам обућу за поправку, а узму је у повратку. Данас, штофара је затворена, ципела за поправљање је све мање, баш као и обућара. И овај мој занат се гаси, а мало је младих који желе да га науче.
Без обзира на све и што је технологија израде обуће много другачија, Милорад тврди да од обућарства ипак може да се живи.
- Данас се махом патика носи, а ђонови на обући су ливени. Највише је то за једнократну употребу – носиш, износиш, па бациш. Ипак, има још квалитетне кожне сандале, ципеле, чизме. Јесте скупо, али је кожа закон за обућу. Тада се има шта поправљати, поготову на женским ципелама затреба флекница. Раније сам поправљао до хиљаду пари женске обуће месечно, мислим на флекнице. Има ту посла за доброг мајстора иако се сад више носи широка пета – наглашава, са носталгијом, наш саговорник.
САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА
Милорадова фотографија како поправља ципеле под називом „Обућар Миле“ ушла је у књигу уметничких фотографија старих заната „Сачувано од заборава“ ауторке Маје Стошић. Она је мајстор фотографије Фото-савеза Србије, а ту књигу објавила је 2013. године. Милорад је чува и њоме се поноси. Како и не би јер се, наглашава, нашао у друштву казанџија, пинтера, корпара, оштрача ножева, опанчара, сајџија, бомбонџија, содаџија...из целе Србије. То су све занати који нестају.
Овај вредни занатлија, мада у осмој деценији, бави се још и повртарством, али највише воли да се дружи са људима, због чега готово свакодневно навраћа у своју радњу. Сина јединца усмерио је такође на занат. Постао је врхунски металац. Јер, како Милорад, кога сви зову обућар Миле, тврди, сваки занат је златан. А добри мајстори данас су све траженији и тешко се до њих долази. З. Рашић

"ПРЕТПОСТАВЉАМ ДА ЈЕ ЗАТО СКИНУЛА ПОЈАС" Огласио се власник агенције у којој је страдала девојка, Тијана махала пријатељима на плажи
НОВОСАЂАНКА Тијана Р. (19), која је погинула 28. маја у застрашујућој несрећи у Будви, током парасејлинга, била је потпуно безбедна у седишту које је сајлама везано за падобран, који вуче глисер.
29. 05. 2025. у 14:31

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45

ПОЗНАТИ ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАР СНИМИО ПОРНО ФИЛМ Његова партнерка га обрукала: "Ипак је бољи у политици!" (ФОТО/ВИДЕО)
БИВШИ хрватски политичар и саборски заступник Иван Пернар, чија је странка прошле недеље након стечаја избрисана из регистра, има нову "каријеру". Одлучио је да се опроба у снимању филмова за одрасле, а пре неколико дана је објавио и да је снимио свој први филм и то са порно глумицом Маријом Задравец, познатијом под надимком Свит Мери (Sweet Mary).
29. 05. 2025. у 14:49
Коментари (0)