ХРАМ, ВЕЧНИ СПОМЕН НА МУЧЕНИКЕ: Велику пажњу изазвала трибина о најави изградње цркве Светих мученика бачких на Лиману у Новом Саду

СВАКА је црква одјек вечности, нарочито ако је подигнута на месту мучеништва. Будући храм Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиман, биће изграђен надомак обале Дунава у непосредној близини стратишта из прве две године Другог светског рата.

Фото епархија бачка

Оваквом поруком у уторак увече, у препуном амфитеатру Кампуса новосадског универзитета, завршена је прва од две најављене трибине "Црква и верске слободе у савременом друштву". Уприличена је уз благослов епископа бачког др Иринеја и у организацији Управе парохије при Саборном храму у Новом Саду, у жељи да се разумно и сабрано поведе дијалог о значају и симболици будућег храма.

Фото: Епархија бачка

Јер, ова црква на Лиману биће и прва богомоља за 30.000 данашњих житеља овог насеља и за студенте оближњег универзитета, али и својеврстан споменик свим страдалима у Погрому у јужној Бачкој, укључујући и Новосадску рацију, као и онима којима је река, свих ових деценија, једина гробница. Баш као што је знаменитом трговцу новосадском Данилу Ракићу Даничком, којег су са још тридесет Новосађана 30. априла 1941.мађарски фашисти убили и гурнули у Дунав. Његова ћерка др Драгица Селаковић годинама је у Дунав полагала цвеће.

- Знате, чиним то с великом тугом јер мој отац гроба нема - поверила се др Селаковић деведесетих година новосадским новинарима.

Њене речи поменуте су и на трибини коју је свештеник Саборног храма Бране Миловац отворио подсећањем на Милански едикт усвојен 313. године, чиме је, веровало се, окончано тристогодишње прогонство хришћанства.

Фото: Епархија бачка

Протојереј-ставрофор др Милош Весин, професор Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу (Чикаго) подсетио је и на Европску конвенцију о заштити људских права од 4. новембра 1950. која, у складу са Повељом УН за људска права, помиње и права верника али и оних који то нису.

- Основан је и Европски суд за људска права који каже и да свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести, што укључује право да сам или са другима има слободу да јавно или приватно испољава веру молитвом, подучавањем обичајима и обредом. Многе западноевропске земаље су то прихватиле уз тумачење да слобода обреда неминовно укључује и градњу верских објеката без којих је пружање обреда незамисливо - казао је прота Весин чије надахнуте беседе увек побуђују велику пажњу.

И др Милан Милутин, професор Катедре за римско право Правног факултета Универзитета у Новом Саду, представио је постојеће правне моделе односа Цркве и државе кроз историју и у савременом друштву, као и различита разумевања и тумачења појма секуларизма у светлу тог односа. Закључио је да према важећим законским одредбама сваки верујући човек има право на јавно испољавање вероисповести и својих ставова.

На значај религије др Милан Громовић, научни сарадник, осветлио је примерима из српске поетике и књижевности. Јер одговор наше културе на сваки вид страдања, опасности и жртвовања пружали су и наши писци и песници, попут Јована Дучића кога су многи дефинисали као европског песника, а по избијању Великог рата, на чуђења многих, почео је да пише царске сонете.

- Шта се то догодило у кризном тренутку када нисмо имали државу, када смо прешли Албанију и били незнанци на Крфу и када је повратак био неизвестан? Тада је српска књижевност почела да се окреће себи и Божјем закону - рекао је Громовић и подсетио да је у време погрома у Бачкој, Јасеновцу и Јадовну, Дучић у листу "Американски Србобран" објавио песму "Молитва" у којој видимо сваку сузу овде проливену.

Зато, сматра Громовић, никада не смемо да заборавимо да је управо Црква стожер слободе и да је изградња будућег храма на Лиману одговорност свих нас.

Студент-продекан Немања Вујић, казао је да ће светиња на Лиману, за неколико хиљада студената из Војводине, других крајева Србије, као и из Републике Српске, бити универзитетска црква. Наредна трибина заказана је за 28. мај у 19 часова на истом месту, у Ректорату. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације