"ПАРАЋИНСКЕ" ЗАНАТЛИЈЕ ИЗ 5400. ГОДИНЕ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ: Нова открића у реконструкцији живота људи неолитског насеља "Мотел Слатина"
18. 06. 2024. у 17:27
АРХЕОЛОШКИ локалитет "Мотел Слатина" откривен је 1959. године, а прва истраживања која су уследила четири године касније бацају ових дана потпуно ново светло у реконструкцији живота људи овог неолитског насеља. Како су истраживачи утврдили, занатом су се овде у великим насељима бавили око 5.400 година пре нове ере.
Фотодокументација Завичајног музеја Параћин
Ископавања су на овом простору почела осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Реч је о локалитету који се простире источно од Параћина - између фабрике стакла, села Главица, падине Карађорђевог брда, Петловца и реке Црнице, на површини од четрдесетак хектара.
Истраживањима је, како наводи, археолог др Весна Вучковић, саветник у параћинском Завичајном музеју, утврђено да је реч о вишеслојном локалитету са траговима прошлости из неколико праисторијских периода и времена римске окупације.
Фото: З. Рашић
- Међутим, винчанско насеље са убедљиво најмоћнијим културним слојем, дебљине до скоро шест метара, дало је најзначајније податке. Основано је око, 5400. године пре нове ере и трајало до краја ове млађенеолитске културе, а једна од карактеристика винчанских заједница, укључујући и житеље "Мотела Слатина", јесте живот организован у великом насељима која су бројала и више од 2.000 становника.
Основа њихове привреде били су земљорадња, сточарство и лов. Камени предмети у једном периоду су имали значајну улогу у животу неолитских заједница, али су они често занемаривани у анализама предмета пронађених током археолошких ископавања. Међутим, како истиче наша саговорница, примена нових приступа у истраживању довела је до нових открића:
- Циљ ових истраживања је што реалнија реконструкција живота људи у прошлости, па смо анализом камених артефаката утврдили да су становници насеља "Мотел Слатина" биле веште занатлије које су достигле специјализовану производњу.
Вучковићева објашњава да се то односило пре свега на обраду камена, посебно на израду камених секира. Насупрот очекивањима, производња хране од житарица и обрада предмета од кости и дрвета имали су тада мању важност. Вероватно су, како указује, житарице обрађиване мање због недостатка радне снаге, па је због тога лов и даље имао врло важну улогу.
Камени артефакти
У ОКВИРУ сарадње Завичајног музеја и Библиотеке "Др Вићентије Ракић" у Параћину, нова открића у реконструкцији живота људи из млађенеолитског насеља "Мотел Слазина" др Вучковић је представила недавно у градској библиотеци. Ово предавање је било уједно и део њене докторске тезе "Економија и камено оруђе неолита централног Балкана" одбрањене на Аутономном универзитету у Барселони, којом су били обухваћени камени артефакти из десет винчанских насеља.
Према речима наше саговорнице, у оваквим друштвима још увек није било централизоване управе, контроле преко институција и социјалног раслојавања.
- Млађе неолитске заједнице показују неке елементе социјалне неједнакости, што је један од резултата производње вишкова. Наше истраживање је такође указало да је више од 50 одсто камена за израду алата у насеље "Мотел Слатина" дошло разменом, што потврђује отвореност ове винчанске заједнице у размени добара - открива Вучковићева.
А таква отвореност, закључује она, сем протока робе, носи са собом и проток знања, информација и нове технологије, што је било од изузетног значаја за развој и опстанак насеобине и њених житеља.
Стена са брда Чукар
ЈЕДНА од карактеристика привреде заједнице "Мотел Слатина" била је израда предмета од стене габра коју су тадашњи мајстори проналазили источно од локалитета, на брду Чукар. Највероватније да је експлоатација габра била контролисана, а да су сировина и производи били део размене. То потврђују предмети направљени од ове стене откривени у млађем неолитском насељу "Слатина, Турска чесма" код села Дреновац.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОГЛАСИЛА СЕ БИЉА НАКОН РАСТАНКА ОД АЦЕ ИЛИЋА: "Видећу како време пролази..."
ИАКО растављени, Биља и Аца имају велики разлог за славље.
01. 10. 2025. у 12:20
НАША ГЛУМИЦА ПОБЕДИЛА РАК: "Рат је био мучан, крвав, болан - као и сваки рат!" Открила како се лечила
"ДВЕ операције, од којих тело остаје трајно сакато, болно, у доживотној опасности од компликација. Зрачење са последицама опеклина коже, ткива, једњака... Емоционални падови, дизања, борбе са сопственим демонима... Издаја пријатеља, али још више нових људи, који својом добротом исцељују ране..."
30. 09. 2025. у 18:27
У 16. СЕ ПОЈАВИЛА У "ВИДИМО СЕ У ЧИТУЉИ", У 29. ПОСТАЛА УДОВИЦА: Како Соња данас изгледа? После убиства мужа удала се за фудбалера (ФОТО)
ПОГЛЕДАЈТЕ како Соња Лазетић данас изгледа...
01. 10. 2025. у 10:05
"НЕЋУ ЈЕ ВИДЕТИ КАКО СТАРИ": Глумац проговорио о браку са 21 годину млађом супругом
СТЕНЛИ Тучи ужива у љубави са Фелисити Блант, а овај пар важи за један од најстабилнијих упркос разлици у годинама.
30. 09. 2025. у 19:45
ПРЕСРЕЋНА! Милица Тодоровић сазнала ког је пола беба
ПЕВАЧИЦА ужива у трудноћи.
30. 09. 2025. у 10:56
ЖЕНИО СЕ ПЕТ ПУТА: Љубавни живот генерала Павковића - драма са размаженом "генералицом" и развод, у Хагу се венчао са упола млађом
НАЈПОЗНАТИЈА од генералових пет супруга била је Глорија Сотиров, коју су у народу звали "генералица".
30. 09. 2025. у 10:07
ШОК ПРОГНОЗА ЗА ОКТОБАР: Најављено да ће пасти пола метра снега! Овакве екстреме ни метеоролози не памте
ПРЕМА најавама метеоролога, октобар 2025. почеће у Србији под утицајем продора хладног ваздуха са североистока Русије који је дошао до Немачке и Пољске, али се полако приближава ка нама што ће проузроковати развој циклона у Јонском, Тиренском и делу Јадранског мора и већ 1. октобра, у среду, у вечерњим часовима на југу и југозападу Србије почеће да пада киша.
30. 09. 2025. у 20:58
"ЗАШТО МИ ПИПАШ ЖЕНУ?" Овако је почела туча на свадби у Горњем Милановцу, насрнули на доктора (ВИДЕО)
СВАДБЕНО весеље у Горњем Милановцу претворило се у хаотичну сцену када је дошло до несвакидашњег инцидента.
30. 09. 2025. у 16:10
НЕ ДА НА ЋЕРКУ Богданин отац очитао лекцију Вељку, јасно му ставио до знања: "Можда пре ниси имао овакву девојку..."
ВЕЉКО је увек истицао да жели велику породицу са много деце којима ће усадити праве вредности и традицију.
29. 09. 2025. у 16:17
Најновије из рубрике
АДИО КЛАУДИЈИ У ПАРИЗУ: Са "Новостима" у рукама, 2002. године, позирала нашем фото-репортеру Мецановићу
ОПРОШТАЈ од чувене италијанско-француске глумице Клаудије Кардинале (1938-2025), која је преминула у 87. години, биће организован у уторак 30. септембра у париској цркви Светог Рока.
29. 09. 2025. у 16:41
БРАНИО ОТАЏБИНУ, ОДЛЕТЕО У СМРТ И ВЕЧНУ СЛАВУ: Како је мајор Милан Тепић дигао у ваздух магацин са оружјем да га се не докопају "зенге"
МАЈОР Милан Тепић погинуо је на данашњи дан пре 34 године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама "зенгама" дигао у ваздух складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, да оружје и муниција не би били предати непријатељу. Мајор Тепић је разнео магацин са 170 тона експлозивних средстава, а том прилком је страдало на десетине "зенги". Због овог чина, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије.
29. 09. 2025. у 16:31
ЗАСИЈАЛЕ ФРЕСКЕ ИЗ 13. ВЕКА: Завршени конзерваторско рестаураторски радови у Сопоћанима
У МАНАСТИРУ Сопоћани завршени су конзерваторско-рестаураторски радови, којима јестабилизовано и заштићено зидно сликарство јужне певнице Цркве СветеТројице. Тим Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) изБеограда, који је предводио сликар конзерватор Драган Сучевић, 38 данарадио је на око 25 квадратних метара очуваног живописа. На површинамагде није било фресака постављен је декоративни малтер, како би сезаокружила целина.
29. 09. 2025. у 16:22
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ХАМАМА РИЗНИЧАРА СУЛТАНА БАЈАЗИТА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ТВРЂАВИ: Први радови после четири деценије
Почеле су припреме за археолошка ископавања остатака турског купатила- хамама из 15.века у Смедеревској тврђави које је саградио главни ризничар благајне султана Бајазита.
29. 09. 2025. у 15:40
ПОКЛОНИО МУЗЕЈУ ЗБИРКУ СКУЛПТУРА: Пажње вредан гест академског вајара Слободана Стојановића (ФОТО)
ФОНД Завичајног музеја у Параћину однедавно је богатији за 11 вајарских дела – осам портрета, две скулптуре и један рељеф, које је овој установи поклонио академски вајар Слободан Стојановић.
29. 09. 2025. у 11:48
Коментари (0)