АРХЕОЛОШКА ископавања на локацији Варошке капије на улазу у Смедеревску тврђаву, започета пре пет година, нису завршена, а према најавама, требало би да се окончају до краја 2024. Током ископавања археолози су пронашли људске скелете из 17. века, остатке водовода с краја 16. века.
Повезане вести
СРПСКИ АРХЕОЛОЗИ ОДУШЕВЉЕНИ ОТКРИЋЕМ И то тамо где нису очекивали: "Ово је најмонументалнија црква тог времена"
"ОВЕ године имамо и нове налазе по први пут и новац цара Јустинијана који указује и на време градње и то јесте један велики градитељски подухват из времена владавине цара Јустинијана који је потрајао до краја шестог, почетка седмог века."
21. 11. 2024. у 19:28
Најновије из рубрике
ОСМЕСИ НА ЛИЦИМА ЗАХВАЉУЈУЋИ МАРКУ: Ево како је подвижник "Новости" помогао осмочланој породици Долама (ФОТО)
ПОРОДИЦА Долама, њих осморо, из Уздине код Ковачице добила је нови, привремени дом.
12. 02. 2025. у 07:00
САКУПЉА САТОВЕ И ДОБРА ДЕЛА: Стеван Лаловић из Сремских Карловаца и кроз хоби нађе начин да помаже другима
ВЕЛИКИ заљубљеник у археологију, страствени колекционар ручних сатова, песник танане душе, а изнад свега човек великог срца и хуманиста. Тако би се у најкраћем могао описати Стеван Лаловић (33) из Сремских Карловаца, који се стасавајући у овом граду српске културе и духовности, на сваком кораку сусретао са богатом историјом своје родне вароши и Србије.
12. 02. 2025. у 07:00
ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
11. 02. 2025. у 21:00
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)