ЈОШ УДАРА МАЈСТОР БОРИН ЧЕКИЋ: Аутентична ковачница из средине прошлог века сачувана у домаћинству Радовановића у Поповцу код Параћина
ПРЕ равно седам деценија Боривоје Радовановић, тада младић од 23 године, положио је испит и добио мајсторско писмо. Постао је мајстор ковач. Отприлике исто толико живи и његова ковачница, у којој је овај широм параћинске општине познати мајстор поткивао коње, клепао ораонике за плугове и све друго што треба за пољопривредне машине, мотике, секире...
![ЈОШ УДАРА МАЈСТОР БОРИН ЧЕКИЋ: Аутентична ковачница из средине прошлог века сачувана у домаћинству Радовановића у Поповцу код Параћина ЈОШ УДАРА МАЈСТОР БОРИН ЧЕКИЋ: Аутентична ковачница из средине прошлог века сачувана у домаћинству Радовановића у Поповцу код Параћина](/data/images/2024-06-20/498314_kovacnica-u-autenticnom-izdanju-borin-sin-miroslav-i-njegova-supruga-andelka-foto-z.-rasic_fmob.jpg)
Фото: З. Рашић
Нема шта све мајстор Бора није радио са гвожђем. "Обувао" је точкове шинским колима, правио гвоздене ограде. Данас, његова ковачница у Поповцу још постоји у аутентичном издању, а чува је млађи део породице Радовановић. Заправо Радовановићи је чувају, а Миловановићи - користе, кроз смех објашњавају наши домаћини, будући да ковачко знање није наследио Борин син Мирослав већ га је у кућу вратио његов зет Влада.
![](/data/images/2024-06-24/499969_borivoje-radovanovi-bio-nadaleko-poznati-kova-foto-privatna-arhiva_iff.jpg?1719231047)
Фото: Приватна архива
- Први ковач у селу био је мој покојни стриц, па одмах затим мој отац Боривоје Радовановић. Мајсторско звање стекао је 1954. године, пре тога учио је за ковача у Параћину. Био је шегрт, радио је углавном поклепицу за секире и код газде и код куће. Кад је тај његов мајстор умро, отац је откупио алат од његове породице и преселио радњу овде, у своје домаћинство. Направио је радионицу, ковачницу коју смо ми касније реновирали, али су остали сви аутентични алати из тог времена. Бора је нажалост рано умро, са свега 68 година - прича његов син Мирослав (70), присећајући се како је некада посла за ковача било много.
НИКАД НИЈЕ БИЛА НА ПРОДАЈУ
ФАМИЛИЈУ Радовановић из Поповца и даље препознају по ковачници и деда Бори. У Параћину кажу да нема виђеније породице, посебно лекарске, којој није гвоздену ограду направио.
- Кад је умро, долазили су неки и тражили да откупе његову радионицу, али ми нисмо дали. Плакала сам кад је мој муж Влада први пут ушао ту да нешто откове, јер има ко занат да настави - рекла је за "Новости" Борина унука Мирјана.
Открива нам да им је суботом и недељом двориште било пуно коња које су мештани из Поповца и других села доводили на поткивање. Да не би било гужве, Бора је поткивање заказивао.
- Као дете сам окретао вентилатор, "дувао" ватру, док су отац и мајка Анђелка искивали плоче. Отац је користио највише дрвени угаљ који смо сами правили у Сисевцу. Доносили смо и ртањски, камени. Тим угљем је разгревао гвожђе које је потом обрађивао, а гвожђе се куповало на меру. Потковице је, иначе, правио увек четвртком и петком, а поткивао викендом. Највише коња било је у Батинцу, свако домаћинство имало је најмање пар. Пре подне отац је радио у цементари, а поподне у ковачници. Фабрика је тад имала три ковача, а посла је било превише око машина. Поправљао је и све што треба у сеоској школи, али то није наплаћивао. Радио је још и за војску и полицију, одржавао привремене затворске ћелије у Параћину - сећа се Мирослав.
![](/data/images/2024-06-20/498316_vladan-suprug-borine-unuke-mirjane-naucio-zanat-foto-z.-rasic_f.jpg?1718839657)
Фото: З. Рашић
Мада је одрастао поред ковачнице, Мирослав се није превише интересовао да настави очев посао. Радио је у фабрици и бавио се пољопривредом. Традицију мајстор Боривоја, данас баштини Владан, Мирослављев зет, супруг кћерке Мирјане која је, после удаје, са мужем остала у родитељском домаћинству. Владан је запослен у познатој приватној фирми али му мајсторисање иде изванредно од руке. Таст вели да се он разуме у браварију и механику иако је био самоук. Све зна да направи за кућу и коме шта треба у комшилуку. Очас посла у ковачници наоштри ножеве, мотику, поправи неку пољопривредну алатку...
А по речима настављача старог заната, Владе Миловановића, у ковачницу је први пут ушао кад је дошао код Радовановића на мираз.
- Породица је сачувала све аутентичне алате, мада се данас рад у радионици углавном сведе на варење и брушење, мање на ковање. Раније се све радило ручно, сад је на струју. Све се купује готово, тако да стари ковачки занат изумире. Углавном користим бушилицу, ову велику, и брусилицу. Али, сви желимо да ковачница остане изнутра каква је била у деда Борино време, да чува успомену и дух тог давно прошлог доба.
![СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат](/data/images/2020-11-25/41908_sergejtrifunovic0420022020_kf.jpg?time=1739359130)
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат
ГЛУМАЦ и бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић коментарисао је продају бизниса Драгана Шолака у Србији.
12. 02. 2025. у 12:02
![ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи](/data/images/2025-02-12/572152_jasna-bosnjakovic-nikad-nije-kasno_kf.jpg?time=1739372786)
ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи
ЈАСНА Бошњаковић, певачица и некадашња учесница шоуа „Никад није касно“, преминула је изненада у 48. години, на путу ка болници.
12. 02. 2025. у 16:05
![3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми? 3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми?](/data/images/2025-02-11/571873_vedrana-rudan-zoran-milanovic-marko-perkovic-tompson-foto-yt-printscreen-profimedia-ata-images-2_kf.jpg?time=1739290351)
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Коментари (0)