ЈОШ НЕ ВЕРУЈЕМ ДА НИКО НИЈЕ ВИДЕО ОТМИЦУ: Исповест супруге чувеног хирурга др Андрије Томановића, киднапованог пре 25 година у Приштини

ЧИТАВЕ ноћи нисам спавала и још једном сам будна дочекала 24. јун, један од најтежих дана у животу, јер не могу да верујем да за све ове протекле године нисам сазнала истину о Андријиној отмици. Зато ми је протекла ноћ била страшна, али и сви претходни дани и године. А, током данашњег дана сваки минут ми је као вечност.

Фото: Приватна архива

Ово је данас за "Новости" казала Верица, супруга хирурга др Андрије Томановића, којег су 24. јуна 1999, албански терористи отели испред Клинике за хирургију у Приштини где је радио. Од тог дана породица и много оних који су га изузетно поштовали чекају да се расветли његова судбина.

- И даље сам у неверици да наводно нико није видео његову отмицу иако је Кфор поставио три пункта са војницима на улазу у приштински Клинички центар. Не заборавимо и да је осим мог супруга и даље непозната судбина још 576 наших сународника - додала је Томановићева, председник Удружења киднапованих и несталих Срба на КиМ, која се од супруговог нестанка бави овим тешким, болним питањем.

Фото: Википедија

Доктор Андрија Томановић, и после 25 година од отмице, упамћен је као господин, хуманиста и врсни хирург, посвећен свим својим пацијентима без обзира на њихову веру и нацију, баш онако како налаже Хипократова заклетва. Осим знања и стручности у рад је уткао и велику преданост због чега је био надалеко цењен. За његово име и стручност знали су и Срби и Албанци на КиМ, и једнако су га поштовали. У најтежим временима, уочи агресије на нашу земљу када су припадници злогласне тзв. ОВК нападали мучки и из заседа Србе, доктор Томановић је радио свој посао и оперисао све који би дошли у приштинску Клинику за хирургију. Ни током највећих напада на наше сународнике у Приштини, јуна 1999, није размишљао о одласку.

И тог 24. јунског дана био је на послу. Упркос убеђивањима са свих страна, а пре свега колега који су из страха за своје и животе својих породица избегли из града, доктор Томановић је понављао да "зна где му је место". Језиво је што је баш са тог "свог места" отет наочиглед припадника Кфора који су му гарантовали безбедност. Поверовао је официрској речи британског пуковника да ће бити заштићен јер је "потребан болници".

- Иако су му претходних дана упућивали анонимне претње Андрија је тога дана на клинику стигао већ у шест ујутру. Није их озбиљно схватао јер је за 36 година радног стажа као врстан хирург спасавао живот многим Албанцима. Тог дана се нешто после 13.00 јавио нашој ћерки да је кренуо кући, од болнице удаљеној петнаестак минута. Наступили су ми најтежи тренуци у животу са питањима: где је и зашто се не јавља? О његовом нестанку сам одмах обавестила Унмик полицију, Кфор, Међународни комитет Црвеног крста, тадашњи Југословенски Црвени крст, Канцеларију УН у Београду, генерала НАТО Мајкла Џексона. Обавестила сам и Бернара Кушнера и све из Унмик администрације али одговора није било - причала нам је Верица Томановић на административном прелазу Мердаре, на једној од примопредаја посмртних остатака киднапованих и убијених Срба на КиМ, иако никада није истицала своју патњу над патњама осталих породица, чији су чланови киднаповани или убијени, или оних о чијој се судбини и даље ништа не зна.

Фото: Танјуг

Зато је, како нам је рекла, и даље у својој мисији хуманости са жељом да се расветле судбине свих несталих на КиМ, па и њеног супруга. Управо је и др Андрија Томановић дипломирајући на Медицинском факултету у Приштини 1962, где је касније био и редован професор, обећао да ће свој живот ставити у службу хуманости.

За хуманост и људскост нису знали они који су га отели са радног места. Иако су касније и годинама кружиле разне приче, није било храбрих Албанаца да спрече отимицу др Томановића, нити да посведоче шта се са њим десило... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације