ИЗЛЕЧИЛИ И ЧЕТИРИ СОВЕ УШАРЕ: Неизмеран значај Прихватилишта за дивље животиње у Вршцу
05. 07. 2024. у 17:32
У ПРИВРЕМЕНОМ прихватилишту за дивље животиње у Вршцу за четири године постојања збринуто је више стотина повређених животиња, махом птица, које су после успешне рехабилитације враћене у своје природно станиште.
Повезане вести

МИЛИОНИ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТЕ: Вршачки комуналци први пут подносе кривичну пријаву против НН лица због уништавања јавне имовин
ЗA санирање штете, коју на јавној имовини у Вршцу годинама праве непознати починиоци, из градског буџета издвоји се и по неколико милиона динара годишње, а нико од изгредника – колико нам је познато – до сада за то није одговарао.
23. 05. 2025. у 19:17
Најновије из рубрике

ЉУБИЦА И СТЕВАНА БРИНУЛЕ О СИРОМАШНИМА: Међу бројним смедеревским добротворима, историја је забележила и две хумане даме
У СМЕДЕРЕВУ су живели и почивају бројни људи који су задужили генерације, и чија дела не бледе.
22. 06. 2025. у 07:00

ЧЕТВОРОНОЖНИ РОБОТ "ЊУШКА" КВАРОВЕ АВИОНА: Аеронаутички салон у Буржеу у Паризу изазвао велику пажњу посетилаца из целог света (ВИДЕО)
Моћна камера прикачена на брњицу механичког пса.
22. 06. 2025. у 06:00

ВИДИКОВАЦ „НА ЧЕКАЊУ“ ЗБОГ РЕТКИХ ПТИЦА: Изградња на највишем врху Војводине почеће кад прође гнежђење
ДУГО НАЈАВЉИВАНА изградња новог видиковца на Гудуричком врху - највишој тачки Вршачких планина и читаве Војводине - почеће после 1. јула, када се на том подручју буде завршио период гнежђења ретких врста птица. Тај услов поставио је Завод за заштиту природе из Новог Сада, како би спречио да бука са градилишта уплаши те животиње и трајно их отера из тог станишта.
21. 06. 2025. у 07:00

ДВОРСКИ НАМЕШТАЈ ПЛАТИО ИЗ СВОГ ЏЕПА: Историчар Небојша Јовановић открива мало познате детаље из живота српског владара Михаила Обреновића
БИО је тих, образован и упоран. Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) веровао је да се слобода не осваја само мачем, већ и преговорима, законима и културом.
20. 06. 2025. у 07:00

КОКЕТИРА СА НАУКОМ И МИСТИКОМ: Планина у источној Србији "освојила" стручњаке из више области који су јој посветили монографију
РТАЊ није највиша планина. Није ни најзеленија, ни најкршевитија. Нема дугих пећина, нити дубоких јама, нема снажних врела, нити обиља воде, тек неколико ендемских и реликтних биљака.
19. 06. 2025. у 07:00
Коментари (0)