ХАРАЛИ ОКУПИРАНОМ СРБИЈОМ ПО РЕЦЕПТУ “БАЛКАН ЕКСПРЕСА”: Лопови, преваранти и проститутке у периоду нацистичке власти

Борис Субашић

15. 07. 2024. у 07:00

Априлско бомбардовање 1941. омогућило је масовно пљачкање разваљених радњи. Варалице су бескрупулозно злоупотребљавале и породице заробљених војника. Робијаши су масовно бежали из затвора у првим данима окупације и користили хаос. Заражене проститутке су бежале из болница и настављале рад, па их је полиција тражила. Уместо правих златника криминалци су подметали тантузе, плочице коришћене у коцкарским играма.

ХАРАЛИ ОКУПИРАНОМ СРБИЈОМ ПО РЕЦЕПТУ “БАЛКАН ЕКСПРЕСА”: Лопови, преваранти и проститутке у периоду нацистичке власти

Казамати Главњаче из којих су побегли робијаши, архива Новости

ЛЕГЕНДАРНИ филм "Балкан експрес" о групи ситних криминалаца који се упетљавају у велике историјске догађаје током Другог светског рата је уметничка интерпретација стварности у окупираној Србији где су, поред различитих војних формација, општем хаосу значајан допринос давали и многобројни криминалци.

- Априлско бомбардовање Београда 1941. омогућило је масовне крађе. Многи су по дану, без икаквог обзира и страха, пљачкали разваљене трговачке радње, а Немци су благонаклоно гледали на такве поступке ако су власници били Јевреји. Окупатор је са своје стране отету робу одвозио камионима. Пљачке, развлачење државне имовине, па и убиства за мале суме новца, били су карактеристични за многа подручја Србије у првим данима окупације - каже историчар др Милош Тимотијевић, који је истраживао овај затамњени део ратне прошлости.

vikipedija, архива Новости

Затвореници из Главњаче су опљачкали провалнички алат из полицијског музеја и наставили да га користе

Окупација је правно укинула Краљевину Југославију, а робијаши су у њеним првим данима масовно бежали из затвора.

- Окупациона власт је 31. маја 1941. поручила одбеглим затвореницима да ће, ако се врате на издржавање казне, имати "погодност", опраштање дела осуде. Криминалци се углавном нису обазирали на овај позив и највише су боравили изван градова, често организовани у банде које су пљачкале по селима. Један део криминалаца остао је у градовима, а полиција је нарочито истицала чињеницу да су затвореници приликом бежања из Главњаче, у ноћи између 10. и 11. априла 1944, "похарали криминални музеј" и узели изложени обијачки алат, који им је касније послужио за нове пљачке - каже др Тимотијевић.

М. Тимотијевић

Др Милош Тимотијевић

Окупација је изнедрила преваранте који су као и њихове данашње "колеге" глумили комуналне службенике.

- Са пропашћу државе нису нестале и обавезе градског становништва према локалним властима. Рачуни за воду, струју, телефоне и друге услуге су морали да се плате. У Београду су већ почетком маја 1941. почели да се појављују наводни "општински службеници" који су обилазили станове и куће и наплаћивали заостале рачуне - наводи др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Затвор на Ади Циганлији

Варалице су бескрупулозно злоупотребљавале и породице заробљених војника Краљевине Југославије.

- Раздвојене породице мучили су многи проблеми, нарочито потреба да се успостави контакт који су Немци забрањивали. Такво стање користили су многи преваранти са различитим стратегијама измамљивања пара емотивно растројеним породицама. На улицама Београда су се појавили људи који су у име "Црвеног крста" од пролазника узимали новац за заробљене Србе. Потом су кренули да залазе у куће тражећи паре за "браћу у ропству" - указује др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Поштанска марка из времена окупације

Злато је у рату било најцењенија монета, а овејани преваранти су то вешто користили.

- Тако су у Београду Радомир Кудић, Јован Никишевић, месар Костадин Милошевић, звани Касапче, и молер Ратислав Јовановић, звани Лимун, подметали уместо правих златника тантузе, плочице налик за новац које су коришћене у коцкарским играма - наводи др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Војник колаборационистичког Српског добровољачког корпуса држи на нишану осумњиченог

Крађе су биле веома разноврсне, а новински извештаји сведоче о сложеној окупационој стварности.

- Вест о томе како је у Ћићевцу Милутин Мирковић наводно покрао жену кафеџије Јоцића, који је био у ропству, узевши чак 72.000 динара, имала је поред сензационализма и "распредања" паланачке љубавне "заврзламе" и ноту прекора и опомене женама чији су мужеви одведени у заробљеништво. Када су у питању биле најважније намирнице попут млека, срџба и бес јавности због несташице и слабог квалитета, усмеравана је према несавесним појединцима, а не окупационој управи. Тако су београдске млекаџије проглашене за уцењиваче и гангстере, јер су наводно имали организацију нелегалне трговине, попут мафије, па ко није желео да купи њихово млеко помешано са водом није могао да добије никакво млеко - наводи др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Ратна црна берза била је уобичајена тема карикатура

Потернице и вести о женама преступницама у окупациониој штампи сведоче да ни лепши пол није одолео изазовима криминала.

- У Пожаревцу су ухапшене Нађена Јовић и Видосава Голубовић из села Кушиљева које су биле део банде која је крала у Моравском и Пожаревачком срезу. У Ужицу је ухваћена Јагода Луковић из Горичана код Чачка, жена џепарош, и то у тренутку када је на железничкој станици сељаку Ивану Савићу извукла 2.200 динара - наводи др Тимотијевић.

Посебан проблем за окупационе власти била је "аматерска" неконтролисана проституција, поред оне "професионалне".

- Као посебан друштвени проблем проституција је и пре Другог светског рата уређивана многим законима и прописима, јер је постојао страх од ширења заразних болести, нарочито полних. Већ 10. јуна 1941. издата је наредба да се за јавне куће не смеју узимати девојке млађе од 18 година. Истовремено је наложена истрага о лицима које подводе малолетнице на проституцију и строго кажњавање ширења полних болести. Већ у првим месецима окупације појавио се проблем жена које су се виђале са немачким војницима, а нису биле "званичне" проститутке. То је смањило приходе регистрованим проституткама, због чега су оне избегавале обавезне лекарске прегледе које су морале да плаћају. Заражене проститутке упућене на хоспитализацију су бежале из болница и настављале рад, па их је полиција тражила у неколико срезова - открива др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Програм Немачког војног радија уживо, пред припадницима окупационих трупа, пратиле су оскудно одевене "плесачице"

Окупациона штампа је тврдила да су постојале намере "бандита" да проститутке злоупотребе чак и као биолошко оружје.

- Колаборационистичка штампа често је објављивала моралистичке тираде против "слободне љубави" код комуниста као посебном облику "идеолошке" проституције. У једном тексту цео проблем је обогаћен извештајем у вези са "бактериолошким ратом" који су водили комунисти ("бандити") против оружаних снага Владе Милана Недића 1941. године. Владин четник Светислав Петровић, глумац Народног позоришта у Београду, приметио је у Аранђеловцу сумњивог типа, бившег робијаша Зечевића, кога је његов политички комесар задужио да пронађе "већи број покварених жена које су заражене венеричним болестима". Идеја је била да се оне на "згодан" начин доведу у везу са добровољцима (љотићевцима) и четницима (снагама Косте Пећанца) како би их заразиле "опаким болестима" и на тај начин избациле из борбе - наводи др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

И еротске фотографије су биле у понуди црне берзе

Током окупације велики број напуштене и васпитно запуштене деце је нову породицу нашао међу криминалцима.

- Штампа је отворено објављивала вести о томе како је, на пример, "ухваћен најмлађи београдски обијач", стар шеснаест година, са набрајањем кривичних дела, као и "подвига" других младих преступника. Било је јасно да појединачна хапшења неће решити проблем који је имао много дубље социјалне узроке. Пре рата је захваљујући залагању Милана Аћимовића установљена "Дечја полиција" (1937), посебно одељење које се бавило малолетним преступницима и интернат са школом како би се они социјализовали и извукли из криминала. Штампа је инсистирала на потреби за таквом институцијом и на почетку окупације, јер су старији криминалци правили банде у које су увлачили младе преступнике "учећи их занату" - наводи др Тимотијевић.

vikipedija, архива Новости

Робијаши са Аде Циганлије

ЗАПРЕЖНА МАФИЈА

ТОКОМ окупације крало се све што има вредност, указује др Милош Тимотијевић:

- У условима опште несташице све што је могло да се препрода било је мета крађе - од бензина на шлеповима који су пролазили Дунавом, до иструганих и исцепканих дрва у подрумима стамбених зграда. Слично данашњим дрским крадљивцима аутомобила, тада су оперисали пљачкаши запрега, понекад усред "белог дана", као у случају Жике Белића коме су украли кола и коња које је оставио на улици у Београду. Слично је прошао и сељак Цветко Ивановић коме су у Нишу украли кола и пар волова.

vikipedija, архива Новости

Многи су после окупације постали бескућници и борили су се за опстанак на све начине

"ПУТЕР" ОД КРОМПИРА

ПРЕВАРЕ су се догађале и на пијаци, па је у децембру 1941. забележено да су сељаци у Умки Београђанима продавали кувани кромпир обложен танким слојем путера као "прави путер".

- Сељаци су такву робу продавали само у већим количинама и нису дозвољавали да се сече, тако да се превара могла открити тек после одласка са пијаце - наводи др Тимотијевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ШТА ЋЕ РЕЋИ НОВАК ЂОКОВИЋ КАД ИХ ВИДИ? Овако су аустралијски пливачи дошли у Париз на Олимпијске игре (ВИДЕО)