ПОСТАЛИ МАЈСТОРИ ЗА ЦОЉЕ И ТУТУМИШ: Малишани у селима под Јавором уче бројне вршњаке из градова старим играма свог краја
ТОКОМ летњег распуста ђаци Основне школе "Кнезови Рашковићи" из нововарошког села Божетића са вршњацима, који из градова долазе у завичај дедова и родитеља, размењују игрице.
Фото Приватна архива
Док им гости показују шта има ново у мрежи дечје белосветске забаве, они их подучавају вештини и знању старих игара краја, које су учили у школи.
Распуст је и прилика за обнављање градива и преслишавање десетак игара које су у ваннаставним активностима учили двапут недељно. На часовима су у првом реду биле игре мице, пиљака, прстена, цоље, дићања, тутумиша, а дечаци су и бацали камен с рамена, надвлачили кличак и конопац, наравно уз појачање екипе са другарицама из клупа.
- У прикупљању података о старинским играма помагали су нам родитељи и комшије, који памте игре са прела и забаве уз петролејку у дугим зимским ноћима или чобанске занимације на пашњацима и ливадама од Градине до Јанковог врха, Јасиковца и Смудинога.
Једва смо чекали да се надмећемо у школском дворишту или у учионици и покажемо део некадашње свакодневице - каже ученица Миланка Тртовић.
Неке од родитеља није изненадио нестанак дугмади са капута и џемпера или из кутија и фиока у креденцима и орманима. При одласку у чаршију куповали су дугмад, не завирујући у ђачке торбе, знајући да је међу малишанима омиљена игра дићање - ко ће више дугмади ("пуљки") убацити у рупу ископану у земљи.
- Ученици су подстицани на истраживачки и тимски рад, развијање креативности и такмичарског духа, али и промовисање завичајних вредности. У активностима су се истакли ученици 5. и 6. разреда, којима је распоред часова дозвољавао веће укључивање у овај пројекат - истиче професор историје Филип Бјелић.
Фото Приватна архива
Тако је, према речима "уче" Бјелића, у дићању била ненадмашна Андреа Палић, ђак петог раузреда. У игри цоље и тутумиша предњачили су шестаци из фамилија Татовићи, Куртићи и Корићанци, док у кличку и бацању камена с рамена премца нису имали Јован Обућина и Милан Славковић, најстарији ђаци школе.
У селима између Јавора и језера на Увцу, као и читавом Старом Влаху, увелико су се измениле животне околности. Малишани не проводе цео дан у чобанлуку, као некадашњи њихови вршњаци, док их у школу возе готово од кућног прага да учионица у Божетићима.
Зато им за игру, дружења и забаву остају школско двориште или ретка окупљања у засеоцима и предасима од мањих послова на имању.
Занимљиво је да је професор Бјелић недавно, у првом броју Летописа "Стари Влах", у издању Истраживачко-издавачког центра Стари Влах из Београда, објавио текст о заборављеним играма "У кога је прстен", али и годинама сабирани "Речник старих речи и израза нововарошког краја".
Фото Приватна архива
Трећи албум
СВЕ сакупљено о играма у засеоцима ђаци су уносили у ручно израђени "албум старих игара", који садржи опис и правила са фотографијама извођења игара. Ово је трећи албум у школској библиотеци, који остаје генерацијама које долазе. Раније су припремили албуме о топонимима и архаизмима краја.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Професорка из "Курсаџија" објавила фотку у бикинију - и даље "држи час" (ФОТО)
ПОЗИРАЛА поред базена.
01. 12. 2025. у 17:22
Како је Душко Радовић предвидео крах Југе или "мислили сте да је песма о чудној и старој госпођи Клари тужна само због белих мачака шест"
КЊИЖЕВНИК и новинар Душко Радовић оставио је иза себе велики број песама за децу које су обележиле детињство многих генерација. Ипак, једна његова песма намењена најмлађима протумачена је као пророчка, и то само неколико година пре Титове смрти и каснијег распада Југославије.
01. 12. 2025. у 21:00
ИВАН О ЖИВОТУ У АУСТРИЈИ: Мисле да си краљ, али рећи ћу вам оно што НИКО НЕ ВИДИ - ја сам се ПОКАЈАО
ПЕНЗИОНЕР Иван (60) више од 30 година радио је у Аустрији, а сад признаје да се каје: "Сви мисле да си краљ, али рећи ћу нешто што нико не види".
02. 12. 2025. у 08:17
Глумац из "Игре судбине" наследио дворац и све уложио у пољопривреду: "Краљ Александар је крстио децу у нашој породици"
"КО ГОД од пољопривреде живи, знајте да је радан човек."
01. 12. 2025. у 18:06
ДОК УКРАЈИНА ГОРИ: Откривено ШТА су јели на састанку Вашингтона и Кијева - НИЈЕ СЛУЧАЈНО
НАМЕРНИ дипломатски гест.
01. 12. 2025. у 09:19
Рекордних 3,80 одсто за штедњу у еврима у АЛТА банци
ЗА све који траже поуздано решење за своју штедњу, АЛТА банка је припремила једну од најконкурентнијих понуда на тржишту – орочену штедњу у еврима уз номиналну каматну стопу од чак 3,80% на годишњем нивоу.
26. 11. 2025. у 10:00
ЕКСКЛУЗИВНО - УРАНИЈУМ И ТЕШКИ МЕТАЛИ ОТКРИВЕНИ У ТКИВУ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Из италијанске лабораторије стигли резултати анализа (ФОТО)
У ТУМОРСКОМ ткиву генерала Небојше Павковића, које је 15. септембра послато на анализе у специјализовану лабораторију у Италији, пронађени су уранијум и тешки метали у екстремно високим концентрацијама!
29. 11. 2025. у 08:00
ОТАЦ ПАДАО У НЕСВЕСТ, ХИТНА ИНТЕРВЕНИСАЛА НЕКОЛИКО ПУТА Мучне сцене на сахрани Ане Радовић - Из породичне куће је испратили на вечни починак
ДАНАС је на Златиборском гробљу сахрањена Ана Радовић из Чајетине, која је погинула у тешкој сабраћајној несрећи на магистралном путу код Чачка.
28. 11. 2025. у 14:45
ИСПЛИВАО СНИМАК: Шериф пева - "Смрадови су преко Дрине прешли" - а тврди да песму никад није изводио
БУРА око фотографије и снимка фолкера Аце Лукаса са Насером Орићем, некадашњим командантом јединица Армије РБиХ у подручју Сребренице током рата у Босни и Херцеговини, не стишава се. И даље актери "кафанског сусрета" изазивају велику пажњу, а сад је у центру певач Шериф Коњевић, који је позвао српског певача да присуствује приватној прослави у ресторану у центру Сарајева, где је био позван и Насер Орић.
02. 12. 2025. у 12:35
Најновије из рубрике
КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником
Изложба традиционалног накита, под називом „Незаборав“, из спомен збирке Христифора Црниловића и савременог накита ауторке Иване Станковић, уметнице из Лесковца, постављена је у галерији Лесковачког културног центра.
01. 12. 2025. у 12:58
ВОДА И ЗА ВУКОВЕ И ЗА БЕЛОГЛАВЕ СУПОВЕ: На обронцима Јадовника направљено појилиште за дивљач
НА падинама Јадовника већ 16 година под ведрим небом постоји "ресторан" са најнеобичнијим гостима на свету. На хранилиште у месту Кашан, кодПријепоља, долазе белоглави супови, лисице, мрки медведи, вукови и другедивље животиње, а дивљач из тог краја недавно је добила и појилиште. Направило га је, за ретке и строго заштићене врсте животиња, Удружењеграђана "Јадовник - оаза нетакнуте природе". Пројекат који се спроводиод јуна реализован је кроз иницијативу "ЕУ за Зелену агенду у Србији", аобухватио је и постављање новог система видео-надзора и изградњу пратећеинфраструктуре.
29. 11. 2025. у 14:00
ТЕУ ЗАМЕНИЛА ВИШЊА, ЛУКА НЕ ДА ПРИМАТ: Према подацима РЗЗС млади родитељи све чешће деци дају старинска имена
ДЕЦЕНИЈАМА су у Србији доминирала кратка и глобално позната имена, алимлади родитељи све чешће "окрећу лист" и одлучују се да својој деци дајустаринска, понекад чак и помало архаична имена наших бака и прабака. Према последњим подацима, међу најчешћим именима Лука и Софија и даљезаузимају високу позицију, а тик иза њих су Василије, Богдан, Лазар, Велимир, Павле, Мила, Милица, Анђелија, Даница, Вишња, Ружа...
27. 11. 2025. у 19:01
ХРАМ КЊИГЕ ПРОСВЕЋУЈЕ 180 ГОДИНА: Библиотека у Кикинди, једна од три најстарије у Србији, обележила велики јубилеј
Нема оног ко дође у Кикинду из дугог места да неће, поред осталих, приметити лепу зграду Народне библиотеке у центру града. Али мало је оних који знају да је та библиотека једна од три најстарије у Србији и најстарија установа културе у овом банатском граду. Основана је пре 180 година, 1. маја 1845. године, када су угледни Срби у Великој Кикинди одлучили да, личним прилозима, формирају читаоницу.
25. 11. 2025. у 16:15
МОЛДАВИЈА РИЗИКУЈЕ ДА ПОСТАНЕ НОВА УКРАЈИНА: Упозоравајуће поруке на Међународној научној конференцији "Молдавија и Словени"
МОЛДАВИЈА је жртва геополитичких игара западних центара моћи који јој не дозвољавају да буде суверена и неутрална земља већ је гурају у великорумунски пројекат који треба да буде непропусна баријера за руски утицај на Балкану.
25. 11. 2025. у 11:49
Коментари (0)