ДУЖЕ од 1.000 година се на данашњи дан, уочи великог празника Преображења Господњег, колоне поклоника крећу са морске обале Свете Горе Атонске на успон ка њеном врху од белог мермера на 2.033 метра надморске висине. Међу њима је мноштво православаца чије су цркве (међу којима је и Грчка) прихватиле грегоријански календар по коме је празник већ прошао, али они више поштују светогорско мерење времена по јулијанском календару, који се користио у време "хришћанског Рима", Ромејског царства, у коме је хришћанство постало светска религија.
Најновије из рубрике
ОСМЕСИ НА ЛИЦИМА ЗАХВАЉУЈУЋИ МАРКУ: Ево како је подвижник "Новости" помогао осмочланој породици Долама (ФОТО)
ПОРОДИЦА Долама, њих осморо, из Уздине код Ковачице добила је нови, привремени дом.
12. 02. 2025. у 07:00
САКУПЉА САТОВЕ И ДОБРА ДЕЛА: Стеван Лаловић из Сремских Карловаца и кроз хоби нађе начин да помаже другима
ВЕЛИКИ заљубљеник у археологију, страствени колекционар ручних сатова, песник танане душе, а изнад свега човек великог срца и хуманиста. Тако би се у најкраћем могао описати Стеван Лаловић (33) из Сремских Карловаца, који се стасавајући у овом граду српске културе и духовности, на сваком кораку сусретао са богатом историјом своје родне вароши и Србије.
12. 02. 2025. у 07:00
ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
11. 02. 2025. у 21:00
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)