АТИФА НАС ЈЕ ЗАДИВИЛА КАДА ЈЕ У 60. ГОДИНИ ПОСТАЛА МАЈКА, А САД ЈЕ ВЕЋ ЋЕРКИЦА КРЕНУЛА У ШКОЛУ: Учинићу све да се моја Алејна образује

МАЛЕНА Алејна је одлучно одабрала хаљиницу плаве боје. Она јој се највише допада за први дан у школи. Видно су узбуђене и она и њена мама Атифа Љајић која се, такође, потрудила да изгледа што лепше на свечаном пријему првака, вршњака њене јединице и мезимице. Биће ту много родитеља, жели да изгледа лепо због Алејне. У двориштву ОШ "Братство" у Новом Пазару сачекала их је гужва, а потом су првачићи са родитељима ушли заједно у школу. После церемоније Атифа је изашла и стоји испред, чека ћерку да се заједно после часова врате кући.

Фото: И. Хаџибулић

- Шта ћу? И ово мора да се прегрми. Само нека ми је жива и здрава - каже нам Атифа, као да охрабрује себе.

А, мајка храброст јесте. Показала је то несвакидашњом упорношћу да добије потомство. Жеља јој се испунила у 60. години када је захваљујући бризи и уз деветомесечни надзор лекара ГАК у Вишеградској у Београду, 20. јуна 2017, на свет донела Алејну. Њеној срећи није било краја. Сада је брижна, посвећена мајка, иако су пред њом свакодневно многи нимало лаки изазови. Не само они са којим се суочавају млађе мајке.

Фото: М. Нићифоровић

Посетили смо их у њиховом изнајмљеном стану дан уочи Алејниног поласка у школу. Уз понос који не скрива, Атифа нам је отворила душу. Каже да је забринута. Школа изискује многе трошкове. Уџбенике и школски прибор добиће бесплатно, а за све остало мораће да се довија... Мисли је воде и на друге бриге: школа коју ће јој ћера похађати свега је неколико стотина метара од стана, али је улица веома прометна...

- Далеко било да је пустим саму! Водићу је сваког дана до школе и долазићу да је узмем кад се заврше часови, иако отежано ходам јер ми је пропала хрскавица у колену - одлучна је Атифа. - Надам се и верујем да ће моја Алејна да буде одлична ученица. Много је паметна. Зна да броји, да пише, одлично црта. Уписаћу је у школу сликања, ако будем могла.

Фото: И. Хаџибулић

Онако узгред, каже ћерки:

- Не пристајем на тројке, само петице да нижеш.

- Можда ћу понекад и тројке и једнице да добијам, да знаш -кроз смех добацује Алејна.

- Не дај Боже - одлучна је Атифа.

Очекивали смо да Атифи није важно да ли ће њена ћерка бити добар ђак или не, већ само да је жива и здрава, али када је реч о школи, она другачије мисли.

- Много је важно да се женско дете, па и моја Алејна, образује, да буде свој човек, да не зависи од другог. Мораће да учи! Хоћу да сутра има добар посао, да је нико не понижава, да не живи као ја - прича Атифа.

Док говори гледамо Алејну. Изузетно је весела, храбра, разборита. Прича нам о школи и како се не плаши нових ситуација. Већ сада има много другара из предшколског са којима се дружи, а жели и више да их стекне у школи. До сада је највише времена проводила са мајком. Помаже јој у кућним пословима, али је нервира што јој мама не дозвољава да ради неке теже, занимљивије послове.

Алејна и АтифаFoto: Фото: И. Хаџибулић

POGLEDAJ GALERIJU

- Не волим математику јер је много тешка. Нећу је добро знати, али бићу учитељица кад порастем и то учитељица која предаје само математику! Баш из ината себи - са осмехом каже Алејна. - И бићу веома строга. Сви ће морати да ме слушају.

Усред нашег разговора у посету им је дошла мама Алејнине другарица из вртића. Донела пуне торбе ствари. Другари који су са Алејном били у предшколском и њихови родитељи одлучили су да обрадују другарицу. Донели су јој нову гардеробу за полазак у школу, понешто од школског прибора и одређену своту новца. Атифа јој се срдачно захваљује, а Алејна одушевљено разгледа поклоне. Згрлила је и пољубила ову хуману жену. Причају о поласку у школу и очекивањима...

Док њих две ћаскају, Атифа нам прича да су упоредо са срећом због рођења ћерке дошли и проблеми. Атифином супругу је рођење детета више представљало терет, него срећу. Он из свог првог брака у Турској, где живи још од шездесетих година прошлог века, има већ одраслу децу. Некако се тај брак између њега и Атифе одржао до Алејнине друге године.

- Рекао ми је да му његова деца не дозвољавају да има другу породицу. Вратио се у Турску да буде са њима. Остала сам сама са дететом. Ништа нисам умела, а много сам се бринула да нешто не урадим погрешно. Ближњи које имам никада ми нису помогли. Никад нису ни дошли да виде моју девојчицу! Сестре су ми далеко, у иностранству. Али, Бог помаже! Све је добро, само кад ми је Алејна добро - поносна је Атифа.

Њих две живе у скромном, изнајмљеном стану, са Атифином пензијом од 24.000 динара. Од бившег супруга добила је скромну алиментацију од свега 8.000 динара. Срећом, хумани суграђани јој често помажу, а град јој је дао једнократну помоћ када се породила и ништа више!

- Кирију за стан, у ком живим већ две године, не плаћам јер не бих ни могла то себи да приуштим. Плаћа је једна Новопазарка која живи у Америци. Да јој Бог подари свако добро! Од својих примања плаћам остале комуналије и једва ми остане да преживим. Али, шта да радим - слеже Атифа раменима.

Ова предивна, храбра жена искрено нам прича да схвата да се њена ћерка полако одваја од ње:

- Алејна ће свакодневно постајати самосталнија и све мање ће јој требати моја помоћ. Тако је то са децом! 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације