ЕВРОПА, бар она традиционална, се 12. септембра сећа подвига пољског краља Јана Собјеског и његових "крилатих хусара" који су 1683. у последњем тренутку разбили османску опсаду Беча. Коњанике са дугим перјаницама која су се шириле као крила док су галопирали Пољаци су називали "рацовје", у преводу "Рашани" у част Срба, оснивача Крилатих хусара.
.
ШУБАРЕ и шајкаче, чешљеви у коси, разбарушене фризуре и једри образи на зимском ветру у париској улици Симплон. Срби из Париза у слављу су, у цркви Светог Саве и испред ње, дочекали Божић.
ТРОЈЕРУЧИЦА је најпознатија српска икона, која потиче из Сирије, где је припадала породици сиријског хришћанина познатог под монашким именом Јован Дамаскин.
Прослава титуле светског шампиона у фудбалу, свечаност поводом Дана Републике и пада Бастиље, само шетња и шопинг или, као ових дана, колективни дочек Нове године на отвореном – сви разлози су добри да се оде на чувена Јелисејска поља у Паризу.
ПУТОПИС "Путовање по словенским земљама" је у ствари извештај из обавештајне мисије пољског кнеза Александра Сапјехе по Далмацији, Босни и Херцеговини и Дубровнику 1804-1805. у коме се често помињу Срби, али никада под својим именом већ као Морлаци или "Грци" у значењу-православци. За научнике је и даље енигма зашто је Пољак који је помагао Први српски устанак избегавао да у својој књизи помене Србе.
Коментари (0)