ПЛЕТЕНА ОД ЗЛАТНИХ НИТИ, БИЛА ЈЕ СИМБОЛ ПРЕСТИЖА: У Кикинди организована обука везиља за израду чувених капа - златара (ФОТО)

ЧУВЕНА капа - златара, у 19. веку била је симбол престижа. Имале су је само жене из богатих кућа, први пут су је стављале на главу на венчању, па се зато каже да је то капа удатих жена.

Фото: Р. Шегрт

 Веома је скупа, а таквом је чине не само скупоцени материјали, већ још више дуготрајан и тежак начин ручне израде. Тако раскошну капу није једноставно направити, каже нам Добрила Боба Ашкрабић, менторка полазницима радионице за израду овакве врсте оглавља, коју је организовала женска певачка група "Мелизми" из Кикинде.

Та капа је део културног наслеђа Баната, настала је у 17, а процват је доживела у 18. и 19. веку. Врло је ретка, јер је то ритуална капа, а не свакодневна ношња.

- Имале су је искључиво девојке из богатих породица, као свадбену капу. Златара није била приступачна сиромашнијим слојевима, не само због златних конаца и шљокица, већ и због дужине и вештине израде.

Не може се прецизно одредити време потребно за израду једне капе, али све што се ради у златовезу, дуго траје - објашњава Боба Ашкрабић, велики познавалац израде украсних делова народне ношње.

Овакве капе, каже, нису радиле жене појединачно, већ су настајале искључиво у специјализованим радионицама. Најпознатије "златарке" биле су у Меленцима код Зрењанина. Иако се сматра да их је било и у Срему и Бачкој, ипак, је оваква капа највише карактеристична за Банат.

- Она не може да се пере, јер има подлогу, односно калоту од картона и дебелог платна.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Ради се од скупљих материјала: плиша, сатена, свиле, броката, али се подлаже картоном, јер је калоти потребна чврстина да одржи облик. Калота комплетно сакрива косу, а са задње стране су две другетраке или шлајфне које сежу до испод појаса. Оне су, такође, украшене златовезом и двослојне су, јер имају подставу. Традиција је била да се на капи извезе и година израде, а најчешће иницијали младе којој је припадала. Данас нема много примерака оваквог оглавља, а сачувани примерци чувају се у музејима - описује Ашкрабићева.

Фото: Р. Шегрт

Иначе, оглавља, па и капе су традиционално врло различите код Срба, зависно од подручја до подручја, а сматра се да је оваква, издигнутог облика, у Војводину стигла са сеобом Срба. За разлику од југа Србије, где су капе другачије орнаметике, банатске златаре имају флоралне мотиве, само понекад неку извезену птицу, а вез је обогаћен полудрагим камењем, шљокицама, перлицама.

- Народни музеј у Кикинди у својој збирци има неколико капа златара, а једна је део сталне поставке. Она је имала и традиционално и симболичко значење. Обично је свекрва поклањала млади која долази у кућу. Драго ми је да се кроз овакве пројекте негује традиција - каже Славица Гајић, виши кустос етнолог кикиндског Народног музеја.
Радионицу за обуку жена за израду капе златаре група "Мелизми" организовала је као пројекат "Очување традиције и економска ревитализација кроз производњу капе златаре", уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

- Данас се на тржишту овакве капе продају по цени од око 1.000 евра и све чешће представљају иновативни модни детаљ познатих модела - наводи Биљана Мандић, председница групе "Мелизми".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације