СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита
УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.
Foto: Printskrin, Vikipedija
- Овај значајан културни и историјски споменик, који потиче из 9. века, један је од најстаријих споменика хришћанске литургије на Балкану, и као такав има дубоко верско и културно значење за све Србе - саопштено је из Удружења.
Званична хрватска наука, међутим, сматра ову крстионицу спомеником најраније државности и црквености Хрватске! Уз њен горњи руб уклесан је натпис: "Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава, и то у част Светог Јована Крститеља, да посредује за њега и његовог штићеника". Хрватска хипотеза гласи да се крстионица налазила у бискупији у Нину и да је Вишеслав први хрватски кнез, иако нема ниједног историјског извора који то потврђује. С друге стране, византијски цар Константин Порфирогенит у делу "О народима" наводи име српског кнеза Вишеслава.
- Једини познати словенски владар са именом Вишеслав с краја 8. и почетка 9. века јесте српски кнез који се помиње у делу Порфирогенита. Поред временског подударања и облик овог имена који се јавља на крстионици и у спису византијског цара је исти. Такође, земља српског кнеза Вишеслава пружала се у јужним деловима некадашње античке провинције Далмације, а најзначајније црквено средиште на том простору, између Сплита и Драча, био је Котор, на челу чије епископије се у ово време налазио свештеник по имену Јован. Он се помиње међу присутнима на црквеном сабору у Цариграду 787. године - наводи археолог Марко Алексић.
Foto: Printskrin, Vikipedija
Ову тезу је 2016. потврдио чак и један од оснивача ХДЗ др Никола Јакшић, професор емеритус Универзита у Задру, рекавши да крстионица кнеза Вишеслава никада није била у Нину и да је направљена у Венецији као дар за "неког словенског кнеза" коме никада није испоручена.
- У Венецији остаје до Другог светског рата, када је по споразуму између Павелића и Мусолинија доспела у Хрватску - рекао је Јакшић. - Не зна се ко је био Вишеслав. Био је сигурно неки словенски кнез, то стоји у натпису. Сматрам да није био Хрват. У то време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав.
Фото: Државни архив Хрватске
Стару и некоришћену крстионицу из свог манастира су 1853. фратри капуцинери са острва Ђудека поклонили Музеју Корер у Венецији. Директор музеја Лазари и тадашњи европски стручњаци сматрали су да је она посвећена српском кнезу Вишеславу. Анонимни али утицајни ватикански аутор је у штампи тврдио, без икаквих доказа, да крстионица потиче из Нина. Затим је фратар Дон Лука Јелић, образован у ватиканском Заводу Светог Јеронима 1911. ископавао око жупне цркве у Нину и објавио да је пронашао темеље бискупије у којој се налазила крстионица. Ревизиона ископавања која је 1960. извео хрватски археолог Анте Суић раскринкала су превару. Суић је у извештају написао да не постоје "ни најскромније индиције" да је ту постојао баптистеријум, штавише да: "Сам 'баптистериј' из Нина треба да се брише из каталога споменика наше старохрватске и било које друге археологије".
Игноришу све научне доказе
ИСТРАЖИВАЊЕ археолога Анте Суића које је, 1960. године раскринкало превару фратра Дон Луке Јелића о крстионици кнеза Вишеслава, игнорисани су у хрватској и југословенској науци, као и став академика ХАЗУ Ива Петричолија из 1984. да је Јелићева "бискупија" плод маште.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (0)