ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.

фото: ИНИС

Историчари су својеврсни "извиђачи" који на основу тумачења прошлости у садашњости, нарочито глобалистичких које се намећу као догма, могу да препознају трендове у креирању будућности.

Управо зато Институт за новију историју Србије (ИНИС) данас и сутра организује велики међународни скуп "Дијалог о трендовима у модерној српској историографији" на коме у Дому војске у Београду учествују стручњаци Србије, Русије и Републике Српске. Они упозоравају да политичка злоупотреба историје, некритичко преписивање западних аутора и лоши школски програми замагљују истину

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Однос српске историографије и њене комуникације са токовима у свету је веома важан. Увек је пожељно да се огледамо и у туђем виђењу и пропитујемо чиме су она условљена, посебно ако нису најповољнија по нашу историографију. Требало би да се преиспитујемо и упоређујемо са трендовима у другим историографијама, и тематским и методолошким. Остати самодовољан, зачаурен, ствара ризик да страни специјалисти за историју Балкана, Југославије и Србије не могу да нађу у нашој продукцији систематизована знања, која би одговорила на питања која они постављају. Ваља стално пропитивати колико и како користимо резултате страних историографија о нашој прошлости и да ли је то преузимање критично или апологетско. Ово друго није страно једном броју наших академских историчара. Имајући такав увид, српски историчари могу да буду мотивисани да трагају и одговарају на изречене, написане тврдње страних колега за које им се чини да су пре стереотипни или идеолошки условљени погледи - каже др Миле Бјелајац, директор ИНИС, организатор и учесник скупа.

ИНИС

др Миле Бјелајац

Он наглашава да је велики број радова више од 30 учесника скупа посвећен представљању историје у школству, о чему су вођене многе полемике, нарочито о реинтерпретацији историје Првог и Другог светског рата, колаборације, Косова и Метохије...

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Морам да истакнем да бављење деведесетима на тлу Југославије још не прелази у организовани, институционални напор а прошло је скоро 35 година. Чешће то раде појединци. Можемо да поставимо питања колико се одмакло од политичких и пропагандних интерпретација или предрасуда зачињених селективним изворима, да ли још више преписујемо, а мање истражујемо - каже др Бјелајац.

Професор др Сузана Рајић са Филозофског факултета у Београду указује да су у протеклих 25 година објављена темељита истраживања којима су појашњени многи политички, друштвени, демографски, привредни и други научни проблеми.

- Резултати засновани на прворазредним историјским изворима и њиховој анализи показују и налажу нужност њихове имплементације у савременој науци. Упркос томе, бројни истраживачи их не уважавају, нити их уносе у своја новообјављена дела - наглашава др Сузана Рајић.

Статистике показују да је наука доживела хиперпродукцију, да се на свету годишње објави више од 2,5 милиона чланака, а само у Србији више од 2.500 историографских радова. Међутим, квантитет не значи и квалитет.

- С обзиром на то да је све присутнија политизација историје и историографије, питање је да ли је хиперпродукција научних радова у служби оних који желе да историју потчине дневнополитичким и идеолошким потребама - упозорава у свом раду др Татјана Милошевић, научни сарадник Института за стратегијска истраживања.

приватна архива

УЧЕСНИЦИ

СКУП је окупио врхунска имена историјске науке, међу којима су Миле Бјелајац, Борис Милосављевић, Александар Растовић, Јован Чавошки, Александар Стојановић, Јелена Рафаиловић, Милана Живановић, Наталија Димић Ломпар, Гордана Кривокапић Јовић, Александра Колаковић, Ратомир Миликић, Јована Раденковић, Владан Јовановић, Петар Драгишић, Михаел Антоловић,Биљана Шимуновић Бешлин, Радосав Туцовић, Милан Радовановић, Иван Ристић, Радован Субић, Драгиша Васић, Јарослав Вишњаков, Стефан Радојковић, Синиша Вулић, Алексеј Тимофејев, Олга Манојловић Пинтар, Оливера Драгишић, Александар Лукић, Слободан Селинић, Весна Алексић, Ранка Гашић, Коста Николић, Татјана Милошевић, Маријана Мраовић, Александар Раковић, Александар Силкин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације