ШТА ВЕЛИМ, ИЗ ДУШЕ ЖЕЛИМ: Радисав Лукић из Михајловца код Смедерева три деценије сабира и казује здравице

ПОДИЖЕМ чашу вина ову, за срећу, здравље и годину нову. Наздравићу својим пићем црвеним да година што нам долази буде лепа и да роди више, са зрацима Сунцем обасјаним - Не превише, ни мало - кад затреба сељаку нек` падају кише.

Privatna arhiva

Срећом нека испуни се душа, у свакој кући слога да буде, старијега млађи нек` послуша. Удајте се девојке, жените момци - нека свако јутро осване вешћу - родила се беба. А године нове долазиће као што су долазиле ове, па дај Боже да миром испунимо све наше снове. Нека нам прошлост и будућност блиста, душе пуне среће и образа чиста. А, ја свима поручујем: Вино што је црвеније док се до уста принесе, очима се пије. Дигните чаше и заборавите на све размирице наше. Ново лето нека нам буде и лепо и срећно.

Држећи дигнуту чашу црвеног вина у руци, ово нам поручује Радисав Лукић, писац и казивач здравица из Михајловца код Смедерева. Упознали смо га недавно у Палати "Србија", на свечаности коју је организовало Министарство за бригу о селу. Цео живот је овај седамдесетпетогодишњак провео у родном Михајловцу, али се доласку у Београд увек радује. Јер, како каже, Београд је и његов град.

- Мој деда га је у Првом светском рату ослобађао, мој отац у Другом, али надам се да ће моја деца век проживети у миру - каже Лукић који се дуже од три деценије бави очувањем традиције народа српског у песми, игри и здравици.

Privatna arhiva

Радио је као туристички водич у Смедереву, а највише са младима. Прича нам како је стотине младих научио да играју коло и понашају се у духу наше традиције.

- Вредне мудрости и историјске чињенице научио сам од свог деде Никодија и преносим их својој деци и унуцима - каже он. - Никад ме материјално богатство није привлачило, са традицијом смо све, без ње смо ништа.

Радисав је породичан човек. Његова радост су деца и унучад. Ужива у рађању на њиви и винограду. На простору где је његова окућница. Прави је српски домаћин. Отуда му инспирација за здравице непрестано навире.

- Увек сам смишљам здравицу - каже Радисав. - Некад ми је потребно више дана да је напишем. Кад ме држи инспирација пишем, а кад ме не држи џабе да узимам оловку. Али, шта велим, из душе желим.

Чест је гост на весељима, не само у свом крају, већ широм наше земље, па и у иностранству.

- Увек се одазивам кад ме замоле да напишем здравицу - каже Радисав. - Кад им је пошаљем, опет ме позову и кажу: "Ти ћеш то боље рећи." И, онда морам да путујем. Било је много лепих и шаљивих догађаја на тим путовањима.

Privatna arhiva

Радисав пише класичне здравице за славе, свадбе, али и оне које су инспирисане разним догађајима. Међу њема има и тема које су на први поглед тривијалне - златна свадба, Срби у дијаспори, гајење и брање бостана, давање крви, празник жена, шљивовица "света мученица", ловци, атлетика-краљица спорта... Посебно необичне, а истовремено занимљиве су његове умотворине: "Здравица брижна", "Здравица за разум људски", "Здравица златним рукама", "Здравица киши", "Здравица Дунаву", "Здравица за руку пружену!, "Здравица торби", "Здравица фрули", "Здравица хармоници".

- Здравице су међу најстаријим изговорима српског језика, намењене животу у здрављу, весељу, миру, слободи, рађању деце, жита у пољу, грозда на виновој лози - говори нам. - Њихово је трајање дуго и траје до данашњих дана. Здравице увек говорим са чашом вина у руци, јер ово пиће је симбол здравља. И све што кажем, говорим из душе. Свет није почео од нас, морамо да чувамо оно што је остало од старина. Морамо да чувамо нашу културу, народну ношњу у којој су сваку нит уткале маштовите жене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације