ШТА ВЕЛИМ, ИЗ ДУШЕ ЖЕЛИМ: Радисав Лукић из Михајловца код Смедерева три деценије сабира и казује здравице
ПОДИЖЕМ чашу вина ову, за срећу, здравље и годину нову. Наздравићу својим пићем црвеним да година што нам долази буде лепа и да роди више, са зрацима Сунцем обасјаним - Не превише, ни мало - кад затреба сељаку нек` падају кише.
Privatna arhiva
Срећом нека испуни се душа, у свакој кући слога да буде, старијега млађи нек` послуша. Удајте се девојке, жените момци - нека свако јутро осване вешћу - родила се беба. А године нове долазиће као што су долазиле ове, па дај Боже да миром испунимо све наше снове. Нека нам прошлост и будућност блиста, душе пуне среће и образа чиста. А, ја свима поручујем: Вино што је црвеније док се до уста принесе, очима се пије. Дигните чаше и заборавите на све размирице наше. Ново лето нека нам буде и лепо и срећно.
Држећи дигнуту чашу црвеног вина у руци, ово нам поручује Радисав Лукић, писац и казивач здравица из Михајловца код Смедерева. Упознали смо га недавно у Палати "Србија", на свечаности коју је организовало Министарство за бригу о селу. Цео живот је овај седамдесетпетогодишњак провео у родном Михајловцу, али се доласку у Београд увек радује. Јер, како каже, Београд је и његов град.
- Мој деда га је у Првом светском рату ослобађао, мој отац у Другом, али надам се да ће моја деца век проживети у миру - каже Лукић који се дуже од три деценије бави очувањем традиције народа српског у песми, игри и здравици.
Privatna arhiva
Радио је као туристички водич у Смедереву, а највише са младима. Прича нам како је стотине младих научио да играју коло и понашају се у духу наше традиције.
- Вредне мудрости и историјске чињенице научио сам од свог деде Никодија и преносим их својој деци и унуцима - каже он. - Никад ме материјално богатство није привлачило, са традицијом смо све, без ње смо ништа.
Радисав је породичан човек. Његова радост су деца и унучад. Ужива у рађању на њиви и винограду. На простору где је његова окућница. Прави је српски домаћин. Отуда му инспирација за здравице непрестано навире.
- Увек сам смишљам здравицу - каже Радисав. - Некад ми је потребно више дана да је напишем. Кад ме држи инспирација пишем, а кад ме не држи џабе да узимам оловку. Али, шта велим, из душе желим.
Чест је гост на весељима, не само у свом крају, већ широм наше земље, па и у иностранству.
- Увек се одазивам кад ме замоле да напишем здравицу - каже Радисав. - Кад им је пошаљем, опет ме позову и кажу: "Ти ћеш то боље рећи." И, онда морам да путујем. Било је много лепих и шаљивих догађаја на тим путовањима.
Privatna arhiva
Село пуно душе и чари
ЛУКИЋ нам каже да је срећан што су његови синови одлучили да са својим породицама остану да живе на селу. Село је, каже, пуно душе, својих чари и лепоте.
- Два сина, две снаје, четворо унучади, ја и баба Горица. Десеторо нас је у кући и то је наше богатство. Радујемо се сваком тренутку. Увек смо срећни и насмејани. Кућа је жива ако у њој хлеба и ватре има - каже наш саговорник.
Радисав пише класичне здравице за славе, свадбе, али и оне које су инспирисане разним догађајима. Међу њема има и тема које су на први поглед тривијалне - златна свадба, Срби у дијаспори, гајење и брање бостана, давање крви, празник жена, шљивовица "света мученица", ловци, атлетика-краљица спорта... Посебно необичне, а истовремено занимљиве су његове умотворине: "Здравица брижна", "Здравица за разум људски", "Здравица златним рукама", "Здравица киши", "Здравица Дунаву", "Здравица за руку пружену!, "Здравица торби", "Здравица фрули", "Здравица хармоници".
- Здравице су међу најстаријим изговорима српског језика, намењене животу у здрављу, весељу, миру, слободи, рађању деце, жита у пољу, грозда на виновој лози - говори нам. - Њихово је трајање дуго и траје до данашњих дана. Здравице увек говорим са чашом вина у руци, јер ово пиће је симбол здравља. И све што кажем, говорим из душе. Свет није почео од нас, морамо да чувамо оно што је остало од старина. Морамо да чувамо нашу културу, народну ношњу у којој су сваку нит уткале маштовите жене.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НИКОЛ КИДМАН И КИТ УРБАН СЕ РАЗВЕЛИ ПОСЛЕ 19 ГОДИНА БРАКА: Недавно славили годишњицу, али једна ствар је пресудила
ПАР ЈЕ водио одвојене животе због професионалних обавеза и удаљености.
30. 09. 2025. у 09:04
"ДОЂУ ИЗ БУТИКА И ПОСТАНУ ВОДИТЕЉКЕ" Вања Булић поткачио колегинице: "Мораш да будеш писмен и образован да би био на телевизији"
НОВИНАР и књижевник Вања Булић истакао је да се данас свако може наћи у улози водитеља.
29. 09. 2025. у 08:02
СМРТНА КАЗНА ЗА ГРЕХЕ: 11 чланова породице осуђено на смрт, 11 на доживотну робију, а кажњено још њих 17
СУД У КИНИ осудио је данас на смрт 11 чланова породице Минг која се бавила криминалним активностима у Мјанмару, јавила је кинеска ЦЦТВ.
29. 09. 2025. у 18:19
"НИСАМ ИМАЛА НИ 200 ДИНАРА У ЏЕПУ": Била самохрана мајка, а о оцу детета никада није рекла ни реч
ИАКО глумица данас нема проблеме са финансијама, није одувек било тако.
29. 09. 2025. у 08:45
КАКВА ИЗДАЈА! Кошаркаш Партизана потписује за Црвену звезду
КОШАРКАШКИ земљотрес!
29. 09. 2025. у 12:40
АМЕРИ ЗАТЕЧЕНИ! Никола Јокић дошао на конференцију пред старт НБА сезоне, а причао им о Пешићу, брату, храму, ко му је непријатељ у екипи...
Никола Јокић је први пут откако је за Србију играо на Евробаскету 2025 изашао пред америчке новинаре и... мало је рећи да је та конференција за штампу Денвер нагетса пред почетак НБА сезоне била занимљива.
29. 09. 2025. у 20:06
ЕКСКЛУЗИВНО - ГЕНЕРАЛ ПОНОВО У СВОЈОЈ СРБИЈИ: Небојша Павковић слетео у Београд (ФОТО)
ГЕНЕРАЛ Небојша Павковић слетео је у Србију.
28. 09. 2025. у 17:53
АМЕРИКАНЦИ ОДУШЕВЉЕНИ ВУЧИЋЕМ! Пљуште коментари након гостовања на Њузмаксу: "Хоћемо га код Такера, дивно је чути овог мудрог човека"
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић гостовао је синоћ на америчкој телевизији Њузмакс, а његово гостовање привукло је велику пажњу америчке јавности.
27. 09. 2025. у 11:29
НЕ ДА НА ЋЕРКУ Богданин отац очитао лекцију Вељку, јасно му ставио до знања: "Можда пре ниси имао овакву девојку..."
ВЕЉКО је увек истицао да жели велику породицу са много деце којима ће усадити праве вредности и традицију.
29. 09. 2025. у 16:17
Најновије из рубрике
АДИО КЛАУДИЈИ У ПАРИЗУ: Са "Новостима" у рукама, 2002. године, позирала нашем фото-репортеру Мецановићу
ОПРОШТАЈ од чувене италијанско-француске глумице Клаудије Кардинале (1938-2025), која је преминула у 87. години, биће организован у уторак 30. септембра у париској цркви Светог Рока.
29. 09. 2025. у 16:41
БРАНИО ОТАЏБИНУ, ОДЛЕТЕО У СМРТ И ВЕЧНУ СЛАВУ: Како је мајор Милан Тепић дигао у ваздух магацин са оружјем да га се не докопају "зенге"
МАЈОР Милан Тепић погинуо је на данашњи дан пре 34 године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама "зенгама" дигао у ваздух складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, да оружје и муниција не би били предати непријатељу. Мајор Тепић је разнео магацин са 170 тона експлозивних средстава, а том прилком је страдало на десетине "зенги". Због овог чина, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије.
29. 09. 2025. у 16:31
ЗАСИЈАЛЕ ФРЕСКЕ ИЗ 13. ВЕКА: Завршени конзерваторско рестаураторски радови у Сопоћанима
У МАНАСТИРУ Сопоћани завршени су конзерваторско-рестаураторски радови, којима јестабилизовано и заштићено зидно сликарство јужне певнице Цркве СветеТројице. Тим Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) изБеограда, који је предводио сликар конзерватор Драган Сучевић, 38 данарадио је на око 25 квадратних метара очуваног живописа. На површинамагде није било фресака постављен је декоративни малтер, како би сезаокружила целина.
29. 09. 2025. у 16:22
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ХАМАМА РИЗНИЧАРА СУЛТАНА БАЈАЗИТА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ТВРЂАВИ: Први радови после четири деценије
Почеле су припреме за археолошка ископавања остатака турског купатила- хамама из 15.века у Смедеревској тврђави које је саградио главни ризничар благајне султана Бајазита.
29. 09. 2025. у 15:40
ПОКЛОНИО МУЗЕЈУ ЗБИРКУ СКУЛПТУРА: Пажње вредан гест академског вајара Слободана Стојановића (ФОТО)
ФОНД Завичајног музеја у Параћину однедавно је богатији за 11 вајарских дела – осам портрета, две скулптуре и један рељеф, које је овој установи поклонио академски вајар Слободан Стојановић.
29. 09. 2025. у 11:48
Коментари (0)