На данашњи дан 1806. године у Вршцу је рођен Јован Стерија Поповић, отац српске драме и један од наших највећих комедиографа.
Повезане вести
УВЕК АКТУЕЛНИ РОДОЉУПЦИ: Народно позориште „Стерија“ из Вршца обележило 80 година постојања
ВЕЛИКИ јубилеј - 80 година постојања - НП "Стерија" из Вршца у потпуности је посветило писцима из свог града.
04. 06. 2025. у 20:05
НП „СТЕРИЈА“ ВРАЋА „РОДОЉУПЦЕ“: Премијера у част 80. рођендана вршачког позоришта
НАРОДНО позориште „Стерија“ из Вршца ове године обележава осам деценија постојања, а централни догађај тог великог јубилеја биће премијера представе „Родољупци“ Јована Стерије Поповића, која је заказана за 3. јун.
28. 05. 2025. у 23:00
Најновије из рубрике
ЉУБИЦА И СТЕВАНА БРИНУЛЕ О СИРОМАШНИМА: Међу бројним смедеревским добротворима, историја је забележила и две хумане даме
У СМЕДЕРЕВУ су живели и почивају бројни људи који су задужили генерације, и чија дела не бледе.
22. 06. 2025. у 07:00
ЧЕТВОРОНОЖНИ РОБОТ "ЊУШКА" КВАРОВЕ АВИОНА: Аеронаутички салон у Буржеу у Паризу изазвао велику пажњу посетилаца из целог света (ВИДЕО)
Моћна камера прикачена на брњицу механичког пса.
22. 06. 2025. у 06:00
ВИДИКОВАЦ „НА ЧЕКАЊУ“ ЗБОГ РЕТКИХ ПТИЦА: Изградња на највишем врху Војводине почеће кад прође гнежђење
ДУГО НАЈАВЉИВАНА изградња новог видиковца на Гудуричком врху - највишој тачки Вршачких планина и читаве Војводине - почеће после 1. јула, када се на том подручју буде завршио период гнежђења ретких врста птица. Тај услов поставио је Завод за заштиту природе из Новог Сада, како би спречио да бука са градилишта уплаши те животиње и трајно их отера из тог станишта.
21. 06. 2025. у 07:00
ДВОРСКИ НАМЕШТАЈ ПЛАТИО ИЗ СВОГ ЏЕПА: Историчар Небојша Јовановић открива мало познате детаље из живота српског владара Михаила Обреновића
БИО је тих, образован и упоран. Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) веровао је да се слобода не осваја само мачем, већ и преговорима, законима и културом.
20. 06. 2025. у 07:00
КОКЕТИРА СА НАУКОМ И МИСТИКОМ: Планина у источној Србији "освојила" стручњаке из више области који су јој посветили монографију
РТАЊ није највиша планина. Није ни најзеленија, ни најкршевитија. Нема дугих пећина, нити дубоких јама, нема снажних врела, нити обиља воде, тек неколико ендемских и реликтних биљака.
19. 06. 2025. у 07:00
Коментари (0)