БЕЛЕЖИ УСПОМЕНЕ НА ВАЉЕВО КОЈЕ НЕСТАЈЕ: Публициста Милорад Радојчић сачувао од заборава приче из прошлости града на Колубари

ГРАДОВИ су као и људи. Настају, развијају се и одумиру. Једни их подижу и улепшавају, други руже и руше.

Foto B. Puzovic

 Као и већина места у Србији, и Ваљево је град у транзицији. Добија све више становника, а све чешће губи грађане. Губи се његов дух, атмосфера која га је вековима красила. Она се још донекле осећа у старој градској чаршији Тешњару. У Ваљеву је све више оних који у њему живе, али их оно не интересује. Нови житељи Ваљева све мање хају за његову прошлост, изглед, развој, заједнички живот и интересе његових житеља. Они су опседнути својим личним хтењима и потребама. Ближа прошлост Ваљева, или бар један њен део, остао је да живи у сећањима и казивањима.

Овако публициста Милорад Радојчић (77) објашњава мотиве писања књиге "Ваљево које нестаје", у којој су сабране бројне значајне чињенице, догађаји, личности, појаве, институције, удружења из бурне историје града на Колубари. Књигу, илустровану мноштвом фотографија, објавила је Књижевна заједница Ваљева.

- Време чини своје, сећања бледе, приче, ако се не забележе, заборављају - каже Радојчић. - Пошто је Ваљево у ближој прошлости било варош, паланка, мали град, људи су се у њему дуго међусобно познавали, па и дружили. Међутим, има се утисак да је његова друштвена средина била непријатељски расположена према њиховом личном животу. Отуда, о познатим и јавним личностима могла су се чути, или прочитати, различита често и опречна мишљења. Ова књига, пре свега, представља бележење некадашњег живота, људи и прилика у Ваљеву, с намером да се подробније упознамо са прохујалим временима. Ово, међутим, није покушај да се заустави стварност, већ и да се део ње сачува од заорава, пошто старо Ваљево све више нестаје.

Забележио је, између осталог, Радојчић, ишчезле установе, попут Ваљевске штедионице, јавних купатила, Ђачког дома и трпезе, Школе за нудиље и чуварице здравља, Ваљевске житарске задруге, Дринске дивизијске области...

Набројао је и описао стара и ретка, необична занимања - уличне фењерџије, фијакеристе, сакаџије, добошаре, ледаре, чак и гатаре и врачаре, те нестале кафане, животарење старих значајних грађевина, као што су конак кнеза Јовице Милутиновића, Тадића млина, општинских кантара, хотела "Гођевац", "Секулић"...

- Мало је познато да је Ваљевац, др Милорад Гођевац, лекар, тада шеф Општинског санитета у Београду, први организовао и иницирао комитске акције за заштиту угроженог народа у Старој Србији и Македонији - каже аутор. - Прва ваљевска хранитељица била је Милица Соколовић, која је наводно више од пола века у свом стану, у Београдској, сада Карађорђевој улици, чувала и подизала туђу децу, углавном без родитеља. Главни актер "Шећерне афере" 1939. године, која је узбудила овај део Србије, био је Милан Вукосављевић звани Бонфило, када је група Ваљеваца обијала дућане, а украдену робу, углавном дуван и марке, продавали. Кад им се работа осладила, почели су да краду и шећер, по чему је афера и названа. Бонфило је осуђен на седам година затвора и трајан губитак часних права.

Међу корицама књиге је и податак да је први аутомобил у Ваљеву припадао команди Дринске дивизије, још пре Балканских ратова. Тек 1911. године, први приватни аутомобил швајцарске производње "арбенц" имао је Божидар Павловић, бравар из Ваљева, а службени француски "берлот" Ваљевска штедионица, те Ваљевска пивара, парни млин Петра Пековића...

Један од првих Ваљеваца који су имали аутомобил и личног возача био је чувени тровац алкохолним пићима Милан Јовановић, отац народног хероја Жикице Јовановића Шпанца, народног хероја, чији су пушчани хици 7. јула 1941. године, на жандарме у Белој Цркви код Крупња деценијама обележавани као Дан устанка у Србији...

- Немам тежњу да ова књига има научна обележја, ни да буде систематизована историја - истиче Радојчић. - У њој је присутно не само настојање да сазнамо и пренесемо истину, већ и покушај да се ухвати и забележи душа Ваљева. Циљ је да савременици освеже сећања, потомци и наследници приближе традицију, да се подстакну да их брижно чувају и негују. Надам се да ће бити од користи за завичајну историју, али и подстрек за нова и студиознија истраживања и проучавања Ваљева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације