"КРВ ЗА НАФТУ", НЕМАЧКА ФОРМУЛА КОД СТАЉИНГРАДА; ЗАПАДУ ЈОШ МИЛА: Пре 82 године завршена је преломна битка Другог светског рата

ОКО поднева 2. фебруара 1943, пре 82 године, одјекнули су последњи хици Северне групе немачке Треће армије у рушевинама Стаљинграда, означивши крај највеће и најокрутније битке у историји ратовања. Историчари често користе фразу да је њој "сломљена кичма Трећег рајха" што звучи помпезно, али не објашњава зашто се, заиста, од августа 1942. до фебруара 1943. тако бесомучно гинуло за град на Волги.

vikipedija

Објашњење се може наћи у стенограму разговора Хитлера са јапанским амбасадором 3. јануара 1942. када је фирер најавио: "Одлучио сам, чим се побољша време да задам ударац у правцу Кавказа, то је најважнији правац. Потребно је дочепати се нафте, Ирана и Ирака..." Хитлер је 1. јуна 1942. уочи почетка офанзиве нагласио својим командантима на Источном фронту: "Ако у своје руке не добијемо Мајкоп и Грозни, обуставићу рат".

Та наредба довела је до Стаљинградске битке у којој се пролило море људске крви ради стицања контроле над нафтним пољима. Процењује се да је у њој животе изгубило око два милиона војника и милион цивила.

vikipedija

Код Стаљинграда је први пут у историји промовисана смртоносна формула "крв за нафту", којој се данас може додати и гас. Да није изгубила на актуелности, показују непрекидни ратови за контролу енергената који се воде од краја Другог светског рата до актуелних сукоба у Украјини и на Блиском Истоку.

Стаљинградска операција се водила на простору од 100.000 квадратних километара, много већем од самог града у коме се налазило чвориште саобраћајница ка нафтним пољима која су давала 30 милиона тона "црног злата", три четвртине укупне производње у СССР. У рат за нафту Хитлер је у лето 1942. упутио најбоље што је имао од људства и ратне технике: 430.000 војника Трећег рајха, са савезницима из Румуније, Италије, Мађарске, Хрватске, Украјине, Шпаније, Литваније, Француске, са 3.000 артиљеријских оруђа, 250 тенкова и самоходних топова и 1.200 авиона.

vikipedija

Први немачки удар примило је 386.000 бранилаца са 2.200 артиљеријских оруђа, 230 углавном застарелих тенкова и 454 авиона. Хитлер је унапред давао изјаве да је Стаљинград заузет и поделио немачке трупе, упутивши половину ка Кавказу. Оне су претрпеле тешке губитке не остваривши циљ, јер и када би освојиле неку нафтну бушотину, затекли би је потпуно онеспособљену. За бушење нових изворишта било је потребно исувише времена, а и она би била бескорисна без рафинерија. Транспорт сирове нафте са Кавказа железницом и реком до рафинерија контролисао је Стаљинград. Без његовог освајања није било могуће добијање рата за гориво и зато су се све немачке снаге упутиле ка граду развученом дуж обале Волге.

- Фирер је наредио да се елиминише све мушко становништво, а женско депортује, пошто је Стаљинград, с милион људи прожетих комунистичким духом, посебно опасан - записано је у дневнику Врховне команде Вермахта.

vikipedija

Стаљин је 27. јула 1942. потписао наредбу број 227 познату као "Ни корак назад" у којој пише:

"Немачки окупатори журе к Стаљинграду, ка Волги, и хоће по сваку цену да освоје Кубањ, Северни Кавказ, његова нафтна и житна богатства. Становници наше земље, који се према Црвеној армији односе с љубављу и уважавањем, почињу да се разочаравају и губе веру у њу, а многи и проклињу Црвену армију за то што она издаје наш народ под јарам немачких угњетавача, а сама бежи на исток. Ни корак назад без наредбе више команде! Командири, комесари и политички радници, који напусте борбене позиције без наредбе, издајници су Отаџбине и с њима треба поступати на одговарајући начин."

vikipedija

Незахвални задатак одбране Стаљинграда добила је 62. армија, на чије је чело постављен генерал Василиј Чујков, који је примајући команду рекао: "Одбранићемо Стаљинград или ћемо изгинути у њему". Његово командно место се током шест месеци налазило се 200-300 метара од прве линије фронта. Само у првој недељи бомбардовања од 23. августа 1942. убијено је 40.000 људи. До 2. фебруара 1943. уништено је 85 одсто стамбених зграда, 115 школа, 86 дечјих диспанзера, 60 библиотека, 18 болница и 24 поликлинике. Битке су се водиле у рушевинама, дословно за свако степениште, стан, собу. Немачка премоћ у тенковима и авионима је изгубила смисао, јер велики гусеничари нису могли да маневришу кроз брда бетонског крша. Браниоци су увлачили нападаче у борбу на блиском растојању, јер је тада немачка авијација смањивала дејства да не би убијала своје војнике. Битка за Стаљинград био је то сасвим нова врста ратног окршаја, урбани рат. Победника су одлучивали морал и мотивација.

vikipedija

- До самог краја Црвена армија је огорчено бранила мостобран широк неколико стотина метара на северној обали Волге у Стаљинграду. Совјетска 62. армија, 75.000 припадника Радничке милиције, 7.000 омладинаца комсомолаца и безброј жена задржали су борбено најјачу војну јединицу немачког Вермахта... Пет месеци је беснела убитачна борба за сваку кућу и сваку улицу, за пристаниште, за обалу Волге, главну железничку станицу, фабрике - борба коју, по оцени Артура Шмита, начелника генералштаба Шесте армије, "још нико од учесничких трупа у овом рату није доживео". То је била кланица док све није отишло у парампарчад - каже немачки историчар др Гвидо Кноп.

vikipedija

Стаљинград се бранио незабележеном упорношћу, а губици су смањени захваљујући генералу Константину Рокосовском, који је увео нову доктрину у Црвену армију: није херојство улудо погинути, већ се треба повући када ситуација налаже, преживети и наставити борбу до победе. У позадини је совјетска ратна индустрија даноноћно радила на производњи тенкова и авиона и формиране су нове армије.

vikipedija

У новембру 1942. почео је контранапад у коме је Донска армија генерала Рокосовског разбила 200.000 румунских и 235.000 италијанских фашиста. Тиме су почела да се затварају клешта око Шесте армије чији је командант Фридрих Паулус тражио од Хитлера дозволу да се повуче и спасе од окружења. Хитлер није дозволио. Пропао је и покушај генерала Манштајна који је покушао да споља пробије совјетски обруч и омогући дотур муниције, хране и горива.

vikipedija

Немачки војници су у јануару 1943. добијали 20-30 метака, следовање хлеба од 70 грама, килограм кромпира је дељен на 15 људи. Пошто су последњи коњи поједени у децембру, меса више није било.

- Залихе дошле до краја. Има више од двадесет хиљада рањених. Какве наредбе могу да дам војницима који немају муницију - писао је Фон Паулус 22. јануара Хитлеру, који је одговорио да је капитулација немогућа.

vikipedija

Он је командату Шесте армије дао титулу фелдмаршала уз поруку да се "немачки фелдмаршали не предају". Било је то прикривена наредба Паулусу да почини самоубиство, али он није хтео више да слуша "каплара из Бохемије". Његов преводилац Борис фон Најтхарт је ујутро, 31. јануара дошао руског тенка испред опкољеног штаба Шесте армије.

- Наш највиши официр хтео би да разговара с вашим највишим

официром - обратио се поручнику Федору Јелченку.

- Наш највиши официр има много посла. Сада се до њега не може

доћи. Тако да можете имати посла са мном - одговорио је Јелченко.

Са групом Црвеноармејаца он се упутио у подрум накрцан немачким војницима у коме се једва дисало од задаха. Фелдмаршал Паулус, потпуно запуштен, устао је војничког кревета и предао се младом тенкисти.

- Најмање 260.000 немачких, италијанских, мађарских и румунских војника немачке Шесте армије било је ту у новембру 1942. опкољено од стране осам совјетских армија. Два и по месеца касније, совјетски војници су могли да скупе око 91.000 физички и психички потпуно исцрпљених противника и да их пошаљу на дуг пут у логоре за ратне заробљенике - пише др Кноп.

vikipedija

ДВА ДНЕВНИКА

ГЕНЕРАЛ Чујков је у дневнику оставио сведочанство о борбама најкритичнијег дана за браниоце, 14. октобра: "У току тога дана набројали смо око 3.000 авио-полета непријатељске авијације. Фашистички авиони су бомбардовали и јуришали на наше положаје без предаха. Непријатељска артиљерија и минобацачи су од раног јутра до мркле ноћи засипали гранатама и минама читаво бојиште. Био је диван сунчани дан, али се од дима и чађи видљивост смањила до 100 метара. Наша склоништа су се тресла и рушила као кућице од карата... Борба се водила непрекидно, дању и ноћу. Опкољене и одсечене јединице су настављале борбу извештавајући преко радија: "Изгинућемо за отаџбину, али се нећемо повући".

Истога дана немачки генерал Дер је забележио: "14. октобра почела је у то време наша највећа операција, напади дивизија на фабрику трактора Ђержински, у чијем се источном делу налазио штаб руске 62. армије. Са свих одсека фронта, чак и са крила јединица распоређених на Дону и у калмичким степама, долазиле су као појачање инжињеријске и противоклопне јединице, које су биле преко потребне и тамо, одакле су их повлачили. Пет пионирских батаљона било је пребачено авионима из Немачке у рејон операција. Напад је подржавао 8. ваздухопловни корпус пуног састава. Наше јединице нису биле у стању да савладају отпор три руске дивизије које су браниле фабрику и да заузму стрму обалу Волге. Ако би наше трупе успевале дању да на неким одсецима фронта избију на обалу, оне би се ноћу морале повући, пошто су их Руси, који су засели у јаругама, одвајали од позадине".

vikipedija

НЕПРИЈАТНА СЛИЧНОСТ

ЗАПАДНА историографија се бави Стаљинградом као битком над биткама, али не помиње да је Црвена армија у њој суштински сломила немачку ратну машину јер јој је онемогућила снабдевање горивом. Можда због сличности амбиција Хитлера да освоји руске ресурсе са сличним амбицијама које је открила изјава некадашњег државног секретара САД, покојне Мадлен Олбрајт, да је "неправда" то што Русија са тако мало становника располаже тако великом територијом и природним ресурсима".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације