ЗАБЛИСТАЋЕ ЗАДУЖБИНА НА СРБИНИ: Обнова Српске поморске закладне школе у Херцег Новом
Херцег Нови, осим што је град сунца, степеница, мимоза... јесте и град задужбина. Неке од њих живе „пуним плућима“, по вољи оставилаца, док су друге запуштене и(ли) у рушевинама попут некадашње зграде Српске поморске закладне школе у насељу Србина. Али, за њу извесно следе бољи дани и обнова.

Фото: В.В.
- Завршен је идејни пројекат, при крају је и главни, а након што га пројектант преда, следи расписивање тендера и избор извођача радова.Средства за пројектовање и за извођење радова буџетом државе планирана су још 2022. године - каже Стеван Катић, председник Општине Херцег Нови.
Општина је минулих година интензивније него раније инсистирала да се прича о задужбинама у Херцег Новом покрене са мртве тачке, а секретаријат за културу и образовање 2018. године сачинио је њихов регистар. Из општине су посебно инсистирали на уређењу задужбине у Србини.

Фото: В.В.
Српска поморска закладна школа је формирана обједињавањем оставштина Јована Бошковића са Топле, који је 1825.године оставио имање, Ђура Ђуровића са Жлијеба, који је 1838. оставио две куће у Трсту и Јевросиме Владиславић Лакетић, која је 1847. оставила кућу. Жеља знаменитих дародаваца била је да се у Херцег Новом изгради школа језика и поморства што је и урађено и школа је отворена 31. јануара 1858. године као једна од најстаријих националних поморских школа на источној обали Јадрана.
За првог управитеља и професора морепловства постављен је поморски капетан Мато Мрша. Међу предавачима су били Симо Матавуљ, Томо Крстов Поповић, Ристо Ковачић, Косто Кулишић, Милан Јовановић...Шолу су похађали ученици православне и римокатоличке вероисповести. У почетку је био само поморски одсек, од 1867.године и српски језик. Настава је организована на српском језику и за време аустроугарске власти. Поморски одсек је, нажалост угашен 1837. Између два светска рата, школа је претворена у Државну нижу средњу школу.

Фото: В.В.
Општина Херцег Нови је 1932. средствима од продаје кућа у Трсту, проширила и надоградила задужбински објекат на Србини. По завршетку Другог светског рата, до земљотреса 1979.године, у објекту је радила Основна школа „Милан Вуковић“. Али, после разорног земљотреса зуб времена и људски немар чине своје. Између зидова некада репрезентативног објекта данас расте жбуње и шибље, ограде са каменог степеништа су поломљене, нема прозора, врата, крова...
После деценија пропадања и упркос жељи да школа у Србини што пре засија старим сјајем, рокови за завршетак нису пресудни. Важно је да ову новску задужбину чекају бољи дани и можда још важнији све одговорнији приступ надлежних у граду. Јер, неке задужбине још чекају и реконструкцију и обнову делатности а имале су у прошлости значајну улогу у развоју херцегновског образовања и културе.

Фото: В.В.
Раме уз раме са Београдом
Још од 18. века знаменити Новљани тестаментом су остављали целокупну или делове своје имовине граду и роду на управљање. Град је тако по броју задужбина у односу на број становника, у некадашњој социјалистичкој Југославији, стајао раме уз раме са Београдом који је задужбинама био најбогатији. На ову сјајну слику лепе традиције задужбинарства надовезује се нажалост немар и небрига оних који су задужбинама требали да управљају и да о њима брину. Уз дивне изузетке, попут Градског музеја „Мирко Комненовић“ и неколико школских зграда, делимично и задужбине Дуковић (тестаменом остављена за студенте „лепих уметности“ Србе, православце) која је уређена споља али је ентеријер недовршен.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)