ТАМО ГДЕ ЉУДИ И ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕ У МИРУ: У националном парку Нгоронгоро Масаји "колевку човечанства" деле са слоновима и лавовима (ФОТО)

ПРЕ два и по, до три милиона година, вулканска планина већа од Килиманџара, у две узастопне, тектонске ерупције, експлодирала је и иза себе оставила највећи кратер (калдеру) на свету: пречника 19 километара, површине 260 квадратних километара, и дубине 610 метара.

Фото Приватна архива

Ту се, у области Аруша у Танзанији, сместио Национални парк Нгоронгоро, са својих 25.000 великих сисара - слонова, нилских коња, црних носорога, бивола, антилопа, жирафа, гепарда, леопарда, лавова ... и око 500 врста птица, међу којима је и велика колонија фламингоса.

Овај биодиверзитет, каквог нема другде на планети, у коме буја живот, у јединственом, природном кругу рађања и страдања, доспео је 1979. на Унескову листу Светске баштине у Африци. На том подручју је и кланaц Олдувај који је познат као "колевка човечанства", где су пронађени остаци првих хоминина (Homo habilis), стари око 3,6 милиона година. Ту су откривене и прве окамењене стопе наших предака који су се успели на две ноге. Копију тих трагова, мушких (већих) и женских (мањих) ногу, излажу и у Националном музеју у граду Аруши, уз оригиналне, милионима година старе остатке вилица, лобања, шака, наше врсте... И како рече сарадница овог музеја, Федха Јума: "Да не заборавимо, бели човек води порекло од афричког човека".

Фото Снежана Лаловић приватна архива

А као да почиње неку бајку, са оним "једном давно, давно...", на видиковцу где поглед обухвата читав Нгоронгоро, оивичен небом на коме се комешају бели облаци, брзо мењајући облике, Бонифације Алфред Лимо, који деценијама, знатижељницима из целог света, открива тајне овог дела Танзаније, прича:

- Само име Нгоронгоро, води порекло из језика Масаја, који га зову "коронгоро", што значи звоно, оно које се ставља ово врата говедима. У самом кратеру постоје и два језера, са слатком и са сланом водом - издвајајући као занимљивост да је минерални састав веома сличан оном у Викторијином језеру.

Мајмунска посла

Фото Снежана Лаловић приватна архива

ОКО улаза у Национални парк Нгоронгоро, настанила се једна група бабуна. Како прича Ева Марча, по образовању просветни радник, која је и планинарски водич, они су стекли навике које их разликују од осталих мајмуна из овог подручја. Не хране се дивљим мангом и инсектима, већ људском храном, коју успевају да дограбе од туриста. Извештили су се да брзо примете отворени прозор, или отшкринута врата аутомобила, и у само неколико секунди открију где се налазе "ланч пакети" и - похарају их. Ови "лопови" раде и самостално, у пару, или већим групама.

- Некада украду и целе торбе, из којих, када се домогну сигурне гране, побацају све што није храна, и поједу сендвич, или већ шта нађу - открива Ева.

Спуштање у равницу, испод које је окамењена лава, због чега биљни свет углавном чине траве, односно жбуње, које не пушта дубоко корење, доноси узбудљив сусрет са потпуно слободним животињама, које у већем делу света, људи гледају иза решетака у зоо-вртовима.

Фото приватна артхива

У овом наизглед бескрајном пространству, антилопе, зебре и бизони, посматрају се у слободном трку, а лавови у лењој поподневној дремци.

- Не постоје две зебре са истом шаром, јер су оне за њих идентификациони знаци, као отисци прстију код људи - открива млађи Лимов колега Паскал Омбаи, звани Паско, професионални водич за сафари, родом из Аруше, говорећи како је природа уредила свакој животињској врсти судбину у борби за опстанак, односно улогу коју имају у непрекидном кругу живота. - Рецимо, сви бизони имају у једном крду истовремено репродукциони циклус. Тако да су сви младунци - вршњаци. То чине због одржавања врсте.

Фото приватна архива

Слонови своје младунце од предатора штите, тако што они старији, крупнији, окруже своје потомке.

- Слонови живе у групама, са мушким и женским представницима, и бебама - наставља Паско. - Иако су у групама по броју доминантни, не служе сви мужјаци за оплодњу. Само један, или двојица. Тако да међу слоновима, групу не предводе мужјаци, него женке. Оне су те које носе панталоне. У животињском царству, такав матријархат постоји још само међу хијенама. И њима су женке предводнице.

Слонове, саговорник издваја као изузетно корисне и за остале врсте:

- Својим сурлама, у сушним сезонама, они као пумпама праве рупе у коритама река, и извлаче воду, коју користе и остале животиње. Сурле им служе и да рашчишћавају високе траве и шибље, и тако крче пут и за антилопе и друге животиње, када беже од грабљивица.

Иначе, слонови се "туширају" блатом и прашином, које сурлама набацују себи на леђа. Тако се штите од врућине и инфекција.

- Унутар исте врсте, групе животиња се међусобно препознају по мирису - објашњава Паско. - Не дешава се да се међусобно сукобљавају око територије, или хране. Обично се млађи мужјаци "туку" око женки, или да докажу доминацију.

Жирафе живе близу слоноваFoto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Станишта слонова су често близу жирафа. Тако је и у оближњем Националном парку Тарангире (налази се на обалама истоимене реке), где живи једно од највећих крда слонова у Африци.

- Мужјаци жирафа се разликују по томе што имају мање крзна међу роговима, због туча око женки - објашњава Паско.

У великом сланом језеру парка Нгоронгоро, могу се видети у тучи и нилски коњи, који то раде "да прекрате време". И најчешће због тога израњају из воде која их штити од подневног сунца. А најугроженија врста су - носорози:

- У Кенији живе бели, а у Танзанији црни носорози. Толико су у опасности од нестајања, да у Нгоронгороу, тренутно постоји само девет примерака ове врсте - додаје водич.

Поред фламинга из сланог језера, ову равницу украшавају и златни ждралови са својим крунама (има их и на застави Уганде). Живе углавном у пару.

Нгоронгоро је место са највећом концентрацијом лавова у Африци. Мужјаци са гривама, а и елегантне женке, не беже од џипова који крстаре са туристима, који их "лове" својим мобилним телефонима. Управо између овог, и следећег, једног од најславнијих танзанијских националних паркова - Серенгети, ловио их је својевремено и Ернест Хемингвеј. Лавова има и у парку Тарангире, где веома лукаво вребају свој плен, кријући се у стаблима баобаба, старим неколико стотина година.

- Уз реку Тарангире, расте и дрво кобасица, чији плод је храна за слонове, а у Кенији га користе за прављење алкохолних пића - открива Паско.

Плес којим дочекују госте МасајиFoto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Унутар националног парка Нгоронгоро, али и све до Тарангире, и даље према Аруши, бројна су и насеља Масаја, племена крактеристичних за Источну Африку, који у великом броју, још живе као пре пре неколико стотина, па и хиљаду година, не одустајући од сопствене културе и начина живота, пред налетом 21. века.

- Племена Масаја, и њихова говеда, не чине никакву штету дивљем животу у националним парковима - тврди Бонифације Алфред Лимо. - Они су ту одвајкада, и сродили су се са свим врстама са којима деле Нгоронгоро. Дивље животиње ту живе према природним законима, без икаквих проблема, као и Масаји, према својим правилима. Једина опасност за већину животиња, као и људи, су предатори, лавови, или леопарди, када су гладни, и када лове. Сви остали међусобно живе у миру.

Само са разнобојним, карираним огртачима преко себе, у сандалама које сами праве од гума за мотоцикле, и копљима у рукама, могу се видети како поред пута на испашу терају стада говеда - углавном крава или коза. А Масаји жене, како перу веш у речицама, или језерцима. Ту купају и децу. Богатство једног Масаја, мери се бројем говеда. А у зависности од броја крава или коза, зависи и колико пута могу да се жене.

- Ми смо сви између себе браћа и сестре, па жене узимамо из суседних села - прича поглавица једног насеља које, како каже, за новац потребан за пијаћу воду, своје обичаје приказују туристима. - Да би добили жену, морамо да дамо десет говеда. Када доведете жену, морате да јој обезбедите материјал да направи кућу. Оне их саме граде, а у њима се и кува и спава. Постоји одвојени део у коме спавају тата и мама, као и онај за децу. Свака жена мора да има своју кућу, и да води рачуна о својој деци. Отац мора све да их обилази.

Права жена и председница

Фото приватна архива

 

ТАНЗАНИЈА је једина афричка држава на чијем челу је једна жена - Самија Сулуху Хасан. Тако да упркос чињеници да се међу Масајима, још говедима плаћа брак, у земљи је све снажнија еманципација. Жене се школују, осамостаљују. Велика је и верска толеранција између хришћана, муслимана и оних који поштују традиционална веровања, додаје Ева Марча.

- Држава дозвољава да један мушкарац склопи више грађанских бракова, али је ствар личне одлуке сваког, у зависности од вере и других назора, колико ће жена имати - наставља саговорница. - Занимљивост, када је у питању многоженство Масаја, јесте и да су све жене у обавези да једне друге воле и помажу.

Куће су углавном округле, са тршчаним крововима, без прозора и много животног простора, а морају да се обнављају сваких шест година. На путу између Тарангире и Нгоронгороа, Паско нам показује једно насеље са тридесетак кућа, у којима живе жене само једног богатог Масаја:

- Држава је морала да му сагради школу, у коју иду само његова деца.

Школа постоји и у насељу Масаја, отвореном за посете, али није државна. Ту своју децу, како каже поглавица, пре него што крену на регуларну наставу у оближње место (на шта их закон обавезује), уче их сабирању и одузимању, латиничном писму, на коме се транскрибује њихов, али и свахили језик, којим се већински говори у Танзанији, и учи се од првог разреда (за разлику од Кеније, где прво уче енглески). Мушку децу веома рано уводе у сточарство, а женска уз мајку савладавају кућне послове, али и прављење традиционалног накита од перли. Госте дочекују песмом и игром.

- То је песма о одликама које красе добре Масаји ратнике, о нашем начину живота - прича поглавица, на прилично течном енглеском језику.

Демонстрирају и како пале ватру без модерних помагала, већ као њихови далеки преци, тарући тврђе о мекше дрво, док се не појави варница. На таквој ватри кувају, и то углавном месо, јер у њиховом јеловнику нема поврћа. Пију и млеко. Њихово село нема струју, ни текућу воду. Не користе мобилне телефоне, ни друга средства комуникације, тврди поглавица, упркос уверењима скептика да је овакав аскетски живот готово немогућ.

На питања да ли одлазе у оближње градове и којим поводима, поглавица одговара:

- Нема потребе. Тамо нема ничег доброг. Бар не за нас. Такав живот није за добре Масаји ратнике.

Препоручујемо

Репортаже

0 5

"У СЛУЖБИ КИЛИМАНЏАРА, ПЛАНИНЕ БОГОВА": У Танзанији, са носачима, водичима, куварима, који помажу планинарским експедицијама (ФОТО)

05. 03. 2025. у 07:00

Репортаже

0 1

ЛЕПОТЕ ЦРВЕНОГ МОРА И ДУХ ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: "Новости" у Египту, земљи древних фараона и нестварног подводног света (ФОТО)

20. 06. 2024. у 06:15

Репортаже

0 5

ЗВЕКИРИ НА КАПИЈАМА МАГРЕБА: "Новости" у Мароку, од тргова и сукова краљевских градова, преко кањoна и пустињe, до врхова Атласа (ФОТО)

03. 06. 2024. у 19:53

Друштво

0 4

МЕСОПОТАМИЈА, НУЛТА ТАЧКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: На лицу места "Новости", у древним градовима Шанлиурфу, Мардин и Газијантеп, тик уз Сирију (ФОТО)

17. 10. 2021. у 10:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације