СРПСКО ИМЕ ПРОНЕО ПЛАНЕТОМ: Навршава се девет деценија од смрти великог проналазача и родољуба Михајла Пупина

ПАРАСТОСОМ у Цркви Свете Благовести у којој је крштен, поменом и полагањем венаца на његов споменик и академијом у Народном дому у Идвору, данас се обележава 90 година од смрти Михајла Пупина (1854-1935), славног научника и великог родољуба.

Фото: Википедиа

Пупин је прошао пут од сиромашног дечака из Идвора до једног од најцењенијих научника света. Био је пионир истраживања и изума у телекомуникацијама и рендгенологији, чувени Пупинови калемови су омогућили пренос телефонских сигнала на веће даљине, допринео је бежичној телеграфији и електромагнетној резонанци, развио је методу скраћења времена експозиције у рендгенском снимању... 

Један је од оснивача Америчке свемирске агенције НАСА, био је члан Америчке акадмемије наука, Српске краљевске академије, почасни доктор 18 универзитета... Његова аутобиографија "Са пашњака до научењака" овенчана је Пулицеровом наградом. И њоме и својим делима српско име је пронео планетом. Био је и заљубљеник у уметност и Народном музеју у Београду поклонио је дела наших знаменитих сликара Паје Јовановића и Уроша Предића, свог школског и друга за цео живот.

Али изнад свега Пупин је волео свој народ и Србију и увек је био ту да помогне када је Србији било најпотребније, а листа његових доброчинстава има више хиљада давања. Позната је његова несебична помоћ у Првом светском рату. Он је са тадашњим председником САД Вудроом Вилсоном иницирао мобилизацију америчких добровољаца, који су са српским добровољцима устали против Аустроугарске империје.

Михајло је ставио под хипотеку целу имовину да би прибавио оружје. Када су му рекли: "Шта то радиш, Михајло, пропашћеш", одговорио је: "Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја. Ко не даје за своју отаџбину, не заслужује да је има".

Foto Arhiva

- За српске националне интересе Пупин се борио као амерички држављанин, а пријатељство са председником Вилсоном било је кључно за разумевање улоге наше земље у компликованим међународним односима - каже Владан Шкорић, извршни директор пројекта "Михајло Пупин". - Када је био прелаз преко Албаније, њему је речено за тежину ситуације и он је одмах отишао код америчких бродара. Питали су га: "Ко ће то да плати?". Пупин је одговорио: "Краљевина Србија". Када су рекли: "А ако не плати?". Он је заложио своју имовину. Пупин je продао свој изум фирми "Сименс" и тако зарадио велики новац којим је финансирао помоћ Србији. Организовао је све како би помогао свом народу.

Године 1912. Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. По завршетку Великог рата, Пупин је као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајан у Америци, допринео коначним одлукама Париске мировне конференције када се одлучивало о одређивању граница будуће Краљевине СХС, између осталог и да већи део Баната припадне Србији.

Foto Arhiva

Готово пола века постоји иницијатива да се Пупинови посмртни остаци, који се налазе у Њујорку, на гробљу Бронкса, донесу у нашу земљу. О томе се причало још 1979. на скупу у Идвору, приликом обележавања 125. годишњице од његовог рођења. Да је Пупин желео да почива у Србији, писани траг оставила је његова ћерка Варвара. Аманет великог научника покушала је да испуни проф. др Радмила Милентијевић, али, нажалост, није стигла.

- Пренос Пупинових посмртних остатака био би велики чин за српски народ - говорила је она. - Пупин је желео да буде сахрањен у Србији, а та жеља се види из писма његове кћери Варваре упућеног епископу Николају Велимировићу 1946. Написала је како је "његов интерес за српску Цркву био део природног изражавања његове љубави само за Србију. Његова стварна заповест мени била је да спалим његово тело и пренесем његов пепео у Србију".

Гигантски посао је Милентијевићева узела на себе, покушала да пронађе све потомке из лозе Пупинових сестара који су били спремни да потпишу да одобравају да се Пупинови посмртни остаци пребаце у Србију, али после њене смрти та иницијатива као да је замрла. Милентијевићева се, такође, залагала да се у Београду изгради споменик Пупину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације