ТРАГАЊЕ ЗА КОРЕНИМА: Годишњак "Стари Влах" пише о ризници старина, настанку презимена, јунацима, неимарима...

СВЕ што је поседовала - кућу са плацем, три дућана, шталу и башту са благородним воћем - госпођа Софијана из Нове Вароши 1789. године поклонила је манастиру Ковиље у селу Смиљевац између Јавора и Голије, "за душу и вечни спомен" упокојеним члановима породице.

ОГЊИШТА Задруга Поповића из Кућана 1930. Фото Летопис "Стари Влах"

До сада непознате чињенице о даривању светиње на другом крају Старог Влаха пред читаоце другог броја годишњака "Стари Влах" износи Зорица Златић Ивковић, историчар уметности из Сирогојна на Златибору. Открива их у турским документима у касаби Нова Варош, најпре 1764. године, па 3. јануара 1789. године, а о богатим даровима Софијане Лазинице, чији се отац звао Дмитар, а супруг Лазо, сведоче и записи на празним странама Ковиљског четворојеванђеља, уз опомену упућену ономе ко би се усудио да прилог одузме од свете цркве.

Први пут су, такође, бар за овдашње прилике, светлост дана угледали и подаци о првом турском попису 1850/51. године. Касаба Нова Варош је, како пишу Кемал Нуркић и Мирослав Главоњић, имала 274 куће и и 903 мушке главе, међу којима 499 глава немуслиманског становништва, 351 становник је био муслиман и 53 Рома. Турски дефтери кажу да је било 27 земљопоседника, 22 кириџије, 18 кројача, 13 трговаца, 11 пекара...

Часопис у издању Истраживачко-издавачког центра "Стари Влах" из Београда, са испоставом у Новој Вароши, где је штампањем књига покренута запустела издавачка делатност, посебну пажњу поклања двема скрајнутим темама - ћирилици и дигитализацији грађе.

- Ћирилица је, уз Српску православну цркву, једина духовна вертикала која повезује српски народ и његову културу од Светог Саве до данашњег дана - пише један од најистакнутијих српских лингвиста, проф. др Милош Ковачевић, тумачећи наш однос према властитом писму.

ПОЧАСТ Милинко Бујишић, Фото Летопис "Стари Влах"

Манифестација "Ћирилична баштина" у Бајиној Башти постала је значајан културни догађај, а о низу активности групе ентузијаста који чувају српско писмо сведочи историчар Марко Ковачевић. Часопис доноси и прилог о прогону ћирилице у Новој Вароши током два светска рата, уз факсимиле докумената.

ТЕРОР Усташка "сведоџба" 1941. Фото Летопис "Стари Влах"

Уредник часописа Миломир Краговић подсећа на пример прегнућа у комшилуку: Библиотека "Вук Караџић" у Пријепољу је 2016. године, међу првима у Србији, започела дигитализацију културно-историјске грађе и већ има 45.000 дигиталних страница.

На страницама Летописа "Стари Влах" су и портрети географа Јована Цвијића и ђенерала Крста Смиљанића, команданта Дринске дивизије, као и истраживања Вукомана Шалипуровића о Раоничкој буни.

Фото Летопис "Стари Влах"

Уз "рапорте" о новим књигама, настанку презимена и археолошким истраживањима, те градитељском наслеђу, осветљена су народна предања и записи о именима старовлашких планина, а читаоци се враћају у времена јела са огњишта и старовлашке трпезе.

Странице часописа не заобилазе ни привредне теме на југозападу Србије, анализирајући лепоте и туристичке шансе Златара, као и актуелности из живота општина Прибој и Рудо.

Душан Пурић, Фото Летопис "Стари Влах"

За мном, јунаци!

ИВАЊИЧАНИН Душан Пурић (1873-1914), потпуковник, командант IV ужичког пука "Стеван Немања", на Мачковом камену, у борби против Шваба, издао је последњу команду: "За мном, јунаци, да бранимо отаџбину!"

- Ивањица је заборавила свог хероја - подсећа новинар Емил Протић. - После Првог светског рата улица у којој се родио понела је његово име, а након ослобођења је избрисано. Данас на њега подсећа само некадашња Пурића башта и у њој давно пресахла чесма?!

ШАНСЕ Златар чека инвеститоре, Фото Летопис "Стари Влах"

Конкурс за кратку причу

КОНКУРС за кратку причу "Милинко Бујишић" расписују ИИЦ "Стари Влах", Библиотека "Јован Томић" и Дом културе у Новој Вароши. Конкурс поводом годишњице смрти Бујишића, београдског новинара и афористичара, рођеног у Кокином Броду, једног од покретача издавачке делатности "Старог Влаха", отворен је од 20. марта до 1. јула. Аутори могу слати две необјављене приче (до 6.000 карактера), а жири ће 1. септембра новчано наградити три приче, уз повеље. Биће одштампана и књига прича.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације