БОГОМОЉА СТАМЕНА, А ОГЊИШТА СЕ ГАСЕ: Богата прошлост цркве брвнаре у Оровици, навршава се 180 година од њеног завршетка

МИРИС тамјана по најудаљенијим селима Азбуковице шири се вековима, а управо у овој години навршава се 180 лета од завршетка богомоље - брвнаре у селу Оровици, која је посвећена Сабору дванаесторице светих апостола, каже протојереј ставрофор Мирко Вилотић, архијерејски заменик Епархије шабачке.

Фото Википедија

Оровичка парохија "лежи" испод планинског масива Медведика у предивном пејзажу падина Тисовика и Бобије. Кроз средишни део парохије протиче река Љубовиђа, а већина парохије простире се изнад 750 метара надморске висине.

- Оровичка парохија са седиштем у Доњој Оровици, покрива села Доња Оровица, Горња Оровица, Оровичка Планина, Горња Љубовиђа и Савковић. Има парохијске цркве у Доњој Оровици посвећена Сабору Светих 12 апостола, саграђена 1839, која слави велики јубилеј, на Бобији код Добре воде посвећена Светом мученику кнезу Лазару саграђена 1944, Горњој Љубовиђи посвећена Вазнесењу Господњем, прва црква грађена 1840, потом 1892. и садашња саграђена 1982. године и црква на Оровичкој планини посвећена Светом великомученику Георгију саграђена 2001. године - представља парохију свештеник Ненад Тешмановић.

Често је живот становника Оровичке парохије био испуњен борбом за националну самосталност и слободу, али и за очување своје вере.

- У тим тешким тренуцима они су на скровитим местима градили своје мале богомоље, чували свој род, своју цркву, своју веру и грчевито се борили за голи живот и зрачак слободе који се након дугогодишњег турског ропства помаљао почетком 19. века - прича Милан Младеновић, хроничар Азбуковице. 

- И постојање старих црквених здања на простору Оровичке парохије указује на богат духовни и културни живот на тим просторима. Историчари су понешто забележили од бројних догађаја и то остаде у сећању.

Оровичка парохија је након успостављања турске власти на овим просторима, по речима Младеновића, припадала Сребреничкој епископији, потом је припадала Зворничкој епархији све до 1830. године, када је припојена Ужичкој епископији, да би крајем 1836. године била придодата Шабачкој епархији, где је и данас.

- Са траговима црквеног деловања на просторима садашње Оровичке парохије први пут се сусрећемо у средњем веку у периоду владавине краља Драгутина, тј. крајем 13. века. На простору садашње Оровичке парохије у средњем веку, у различито време и на различитим локацијама, постојале су четири цркве и један манастир и о њиховом постојању остадоше само предања и ништа друго - сведочи Младеновић.

Фото Википедија

Један од првих записа о постојању цркве у Оровичкој планини сведочи о храму у потесу Петриц, коју је саградио краљ Драгутин око 1290. године, посвећен Богородици Пантанасе.

О постојању цркве у потесу Петриц има помена и 1356. године, али се не наводи на којој локацији нити којој је целини припадала.

Историјски записи наводе да је поп Максим Јовановић, звани "Максим Ореовчанин" са својим сународницима око 1693. године обновио порушену цркву из 13. века (цркву краља Драгутина) у тадашњем месту Петриц. На простору некадашњег римског утврђења Петрус, односно средњовековног утврђења Петриц, направљена је велика зараван за црквене и народне потребе.

Црква у Оровици је постојала почетком 19. века, а 1813. године су је Турци током слома Првог српског устанка спалили и разорили у знак одмазде. Верници некадашње цркве су се четири пута годишње на црквишту окупљали и обављали свету литургију, саборавали, договарали и изразили жељу да на истом месту подигну и обнове цркву. Садашња црква је саграђена 1839. године на темељима старе цркве и до сада је задржала аутентичан изглед из времена када је настала.

Храм у Оровици је једна од ретких цркава брвнара којој се тачно зна време почетка и завршетка градње. У једном од записа, који се чува у Архиву у Шапцу, наводи се да је црква саграђена "трудом попа Максима", а да су радови на њеној унутрашњости трајали дуг низ година, и да су мајстори били из околних села.

Њена аутентичност је сачувана до данашњих дана и представља право ремек-дело тадашњих оровичких неимара. Број породица које обележавају крсну славу из године у годину се смањује и претежно по селима преовлађују старачка домаћинства.

Речи свештеника Максима

ИЗ времена изградње богомоље сачуване су речи овдашњег свештеника Максима Протића:

"Драги моји Оровичани, скуписмо се данас овде да замолимо Господа нек благослови почетак а надам се и брз довршетак ове богомоље, а то чинимо по правилу хришћанском, које прописује да се сваки рад и почетак освети Божјом славом и молитвом..."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације