МИЛИОН ЉУДИ ПОДИГЛО ЈЕ НОВИ ТОРАЊ: Новинар Милош Бато Милатовић о рушењу авалског ТВ предајника и изградњи новог

КАДА су НАТО бомбе 29. априла 1999. године срушиле Авалски торањ, Београд је изгубио један од својих најпрепознатљивијих симбола. Те вечери, у 22.40, телевизијске екране "завејао" је "снег", радио-станице су утихнуле, а многи грађани су тек следећег јутра схватили да више нема светионика престонице.

Фото: Танјуг/В. Прелић

Један од оних којима је поглед остао скамењен у правцу срушеног торња био је Милош Бато Милатовић, некадашњи новинар РТС и иницијатор и предводник акције за његову обнову којом је сакупљено око три милиона евра. На данашњи дан навршило се 26 година од почетка НАТО агресије, а Милатовић је јуче напунио 86 година. Славио је рођендан и 23. марта 1999, дан пре него што су пале прве бомбе на СР Југославију. Тај дан остао је урезан у његово памћење као симболичан увод у трагедије које су уследиле.

- Седели смо у башти једног београдског хотела. Била је нека нестварна тишина. Ниједног аутомобила није било на улицама - говори Милатовић за "Новости". - Мој мобилни телефон је зазвонио. Јавио сам се. Дрхтавим гласом супруга је рекла да ме је звала сестра из Белгије: "Плаче, вришти, каже - на вас су кренули авиони." Рекао сам Ани да се смири, да сам близу стана и да не брине. Позвао сам сестру чим сам се вратио кући. Она плаче, плаче: "Ви ћете бити бомбардовани вечерас."

Фото: N.Skenderija

Са Милатовићем разговарамо у његовом стану на Славији. Иако времешан, памћење га добро служи.

- Спавао сам када је погођен Авалски торањ - каже он. - Пробудиле су ме бомбе, али до јутра нисмо знали шта се догодило. Моја супруга је тих година радила у једној банци на Миљаковцу. Ујутру је кренула аутобусом на посао и као по навици, окренула се ка Авали. Није могла да верује да нема торња. И остали путници су били изненађени и тужни. Авала више није била иста, поглед на њу, тако огољену, био је болан. Торањ је био путоказ да смо близу Београда.

Милатовић је родом из Подгорице, а у Београд је дошао као младић. Овде је градио живот, каријеру, постао једно од заштитних лица РТС. Осећао је, каже, дужност да нешто уради за Србију која га је као студента примила из Црне Горе.

- Породично смо били везани за Авалски торањ - прича Милатовић. - Када су долазили моји родитељи из Подгорице или Анини из Дубровника водили смо их да виде торањ или Калемегдан. Често смо ишли са децом на Авалу. Била је то нека посебна љубав. Дао сам себи реч да ћу да саградим нови торањ на Авали.

ОМИЉЕН Авалски торањ значајна туристичка дестинација, Фото Танјуг

Акцију обнове Авалског торња започео је заједно са Удружењем новинара Србије крајем 2002. Нешто касније прикључио се и РТС.

- Неколико месеци раније, отишао сам у пензију. Одједном, имао сам много слободног времена - каже Милатовић. - Решио сам да се посветим изградњи Авалског торња. Написао сам писмо тадашњем директору Александру Црквењакову да се и РТС укључи, а он ми је одговорио да је идеја изврсна, али да није време за такву акцију. Помало разочаран отишао сам у Удружење новинара Србије. Идеја се допала Нину Брајовићу, тадашњем председнику УНС, питао ме је да ли сам члан удружења, рекао сам му да нисам. "Ако хоћеш учлани се, па да почнемо", рекао ми је. Добио сам канцеларију, узео адресар и почео да зовем.

Акцији су се придружили сликари, писци, драмски и музички уметници, спортисти, привредници. А, 13. новембра 2005. одигран је спектакуларни тениски меч у препуној хали "Пионир" између Новака Ђоковића и Ане Ивановић, са уметничким програмом. Приход од улазница био је намењен за обнову торња, а директно га је преносио РТС. Сутрадан ОШ "Драгојло Дудић" са Звездаре дочекала је Новака и Ану на црвеном тепиху са шпалиром у дворишту школе. Основна школа "Васа Чарапић" организовала је акцију "Ђачки динар за обнову торња". Сва београдска позоришта су одиграла по једну представу за Авалски торањ. Приходе од продатих улазница даровала су и многа културно-уметничка друштва.

- Морао сам да одем да видим рушевину - каже Милатовић. - Некада грандиозан, торањ је био зарастао у коров, положен као свећа целом дужином. Снимио сам камером детаљ по детаљ. Осећај је у најмању руку био непријатан. И тада, и сада, дубоко сам уверен да НАТО злочинцима он није сметао у комуникацијском смислу, него зато што је важио за најлепши на свету. Сећам се да ми је књижевник Милорад Павић, док смо стајали крај рушевина торња рекао: "Кад непријатељ хоће да понизи један народ, руши нешто што је свима драго."

На рушевинама торња РТС је снимио музички спот. Текст је написао Љубомир Ршумовић, песму је компоновао Корнелије Бата Ковач, а извели су је Жељко Јоксимовић, Бора Ђорђевић, Јелена Томашевић и група "Пети елемент". У јутарњем програму организована је и аукција слика, а своја дела дали су неки од наших најбољих и најпознатијих уметника, од Оље Ивањицки до Владе Величковића.

- Продали смо више од 70 слика - истиче Милатовић. - Да не бих умањио значај представе, прибегао сам фином новинарском лукавству. Увек сам имао резервног пријатеља који се јављао ако није било интересовања за неку слику. Тако је атмосфера све време била "врела". Акцију су подржавали и Матија Бећковић, Дуле Савић, Милован Витезовић, Добрица Ерић, Воја Брајовић, Дејан Мијач, Синиша Ковачевић, Дејан Цукић, Иван Бекјарев и многи други. Ивањицки је често понављала да је торањ наша Ајфелова кула.

Милатовић додаје да је градња оваквог торња спадала у високоризичне, али да ниједан мајстор није задобио ни најмању повреду.

- Више од милион грађана учествовало је у овој акцији. Изградња Авалског торња била је својеврстан референдум грађана Србије - истиче Милатовић и додаје да је своје "градитељско чедо" последњи пут посетио прошле године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације