ТОЧКОВИ ГА ГАЗЕ 173 ГОДИНЕ: Камени мост у Вршцу, који и даље служи за друмски превоз, сматра се најстаријим у Србији
ЗА мали камени мост са полукружним сводом, који прелази преко потока Месић на углу улица Патријарха Рајачића и Краљевића Марка у Вршцу, кажу да је најстарији мост у Србији који се и даље свакодневно користи за друмски саобраћај. Поједини извори тврде да он датира још из 18. века, док постоје и они који сматрају да је саграђен тек 1852, те да има „свега“ 173 године. Али, чак и у том случају, ова титула му се, према нашим истраживањима, не може оспорити.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Исте те 1852. у том старом српском крају у Вршцу подигнуте су још две камене ћуприје - у Брегалничкој и Радаковој улици. Саграђене су на месту где су некада биле дрвене преводнице, које нису успевале да издрже налете бујичног потока, који је у прошлости - колико год то садашњим генерацијама деловало немогуће - умео да поплави цео град, да руши куће и односи чак и људске животе. Зато су неимари нове мостове студиозно градили.
- За градњу су користили гнајс, карактеристични светлуцави камен са Вршачких планина, док су једноставну декорацију извели од опеке. Ослањали су се на средњевековни стил градње, те сва три моста, као и касније дозидани мост у Улици Патријарха Рајачића, имају полукружни свод - записано је у студији, коју је 2019. урадио Завод за заштиту споменика културе из Панчева.
Ови мостови, иначе, нису једини у Вршцу. Иако град нема реку, у њему укупно постоји чак 19 ћуприја, због чега га појединци с правом називају војвођанском Венецијом. Преко Месића, који градским улицама вијуга у дужини од четири километара, подигнуто их је 14, а остатак преко Јовановог потока.
-Најлепшим вршачким мостом сматра се онај код Мале цркве, који обилује сецесијским детаљима и који, као мало уметничко дело, на најбољи начин дочарава дух старог Вршца. Изграђен је 1882, као и мост у Змај Јовиној улици, на чијој се кованој огради види да је направљена у гвожђари у румунском граду Решица. Иначе, она је у најлошијем стању од свих, јер су јој поједини делови одломљени – каже нам вршачки библиотекар Тамаш Фодор, уз напомену да су сви ови мостови дугачки тек десетак метара, а да преко неколицине не могу прећи два аутомобила истовремено.
Чекају заштиту
ОД свих вршачких мостова, под заштитом државе се налазе само два – код Мале цркве и у Змај Јовиној улици – али не због своје старости или естетске вредности, већ само због чињенице да су део заштићеног старог градског језгра. Завод за заштиту споменикa културе из Панчева је у студији из 2019. издвојио седам најзначајнијих ћуприја, које се налазе дуж потока Месић од Улице Краљевића Марка до Мале цркве, а које би на основу тога могле да буду заштићене као група објеката.
Упркос својој малој дужини, они имају велику историјску вредност, јер сведоче о томе како су некадашњи неимари различитим техникама градње успели да направе толико чврсте грађевине, да оне и данас могу да издрже сав терет савременог саобраћаја, о ком тада нису могли ни да сањају да ће постојати.
-Занимљиво је, међутим, да су инжењери својевремено проценили да преко њих не би могао да саобраћа трамвај, због чега наш град никада није добио то јавно превозно средство – открива нам Фодор и образлаже да је време демантовало њихове тврдње, с обзиром на то да их данас прелазе чак и теретњаци.
Бетон их наружио, али и ојачао
ДЕЦЕНИЈАМА је Месић био највећи еколошки проблем Вршца, јер је цео ток био зарастао у густо шибље, па су и сами мостови били запуштени и готово невидљиви. Та је слика делимично промењена 2019, када је локална самоуправа дуж Улице Патријарха Рајачића избетонирала цело корито и тако заштитила град од поплава. Том приликом темељи шест мостова су ојачани, али је та бетонска конструкција, ипак, наружила њихов изглед, који је управо био карактеристичан по томе што је „вештим коришћењем конфигурације терена остављао утисак природног пејзажа“. У плану је да цео ток Месића једног дана буде избетониран.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СЛОМЉЕНА ОД БОЛА: Огласила се ћерка Жељка Рутовића, не може да задржи сузе
ЈАВНОСТ је изненадила вест о смрти Жељка Рутовића, контроверзног бизнисмена.
31. 03. 2025. у 17:32
САД УМРО ЈОШ ЈЕДАН: Ко су, где су и шта раде ПРЕЖИВЕЛИ актери "Видимо се у читуљи"
ФИЛМ "Видимо се у читуљи" сниман је 1994. године, имао је 19 саговорника из криминалног миљеа, а циљ овог документарца био је да прикаже нагли пораст криминала у Србији током грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини.
31. 03. 2025. у 22:20 >> 11:58
ЗАТВОРЕН САЛОН СНЕЖАНЕ БОРЈАН: Пореска управа излепила локал у престижном делу града
ПОРЕСКА управа привремено је затворила салон Снежане Борјан у престижном насељу у Београду, преносе домаћи медији.
01. 04. 2025. у 18:36
НОВИ ЗАПЛЕТ ЗБОГ УБИСТВА ПОПОВА У ХРВАТСКОЈ: Милановићева партизанка поново на испитивању због ликвидације 12 фрањеваца у II светском рату
ЖЕНА СТАРА 101 годину тужитељима је постала занимљива крајем фебруара ове године.
01. 04. 2025. у 11:55
ШПАНИЈА ЈЕ ЗАПАЊЕНА: Не само да Предраг Мијатовић "смењује" Карла Анћелотија, већ се "зна" ко је нови тренер Реала!
Предраг Мијатовић је био и остао легенда мадридског Реала, а као такав - решио је да предложи нешто председнику славног клуба из престонице шпаније, Флорентину Перезу. И то нешто што се многи не би усудили ни да помисле. Тај фебруарски став чувеног фудбалског аса добио је "наставак" последњег дана марта.
31. 03. 2025. у 20:45
"НЕМА ТЕ, ПРИЈАТЕЉИЦЕ МОЈА" Ана сломљена, страдала је у пожару: "Жао ми је што сам ја преживела, а она не"
"ЈА САМ ту изгубила пријатељицу, и мислим да је то нешто најгоре што ми се десило у животу."
31. 03. 2025. у 18:25
ДРЖАВА ОДРЕДИЛА ОГРОМАН ПОРЕЗ ЗА КУЋУ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА: Ево колико мора да плаћа
ДРЖАВА је одредила огроман порез за кућу Жељка Митровића.
01. 04. 2025. у 14:12
ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња
СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.
01. 04. 2025. у 12:17
ЈЕДАН РАКИЈА, А ДРУГИ... Нећете веровати КАКО се зову пси новог амбасадора САД у Србији Марка Брновића
МАРК Брновић је увек поносно истицао своје порекло, уосталом ћерке му се зову - Милена и Софија.
31. 03. 2025. у 19:31
Најновије из рубрике
КУЛА ОСМАТРАЧНИЦА ЧУВАЛА РИМСКИ ДРУМ: Значајно археолошко откриће изнад чувеног Манастира Ћелије код Ваљева - откривени остаци из трећег век
ШУМОВИТО брдо крај чувеног манастира Ћелије код Ваљева, уз прелепу клисуру реке Градац, једне од најчистијих у југоисточној Европи, скривало је доскоро остатке утврђења из трећег или четвртог века! Четвороугаона кула, од ломљеног камена, лоцирана је на самој ивици стеновите литице, а значајно је и што су уз њу пронађени и остаци пута, који је повезивао ваљевску и пожешку котлину уз које су, како се претпоставља, оваква утврђења и подизана.
31. 03. 2025. у 16:27
ЗБОГ НЕПРАВДЕ ОТИШЛИ ПРЕКО ОКЕАНА: Педесет потомака легендарног српског јунака разасуто на тлу Америке
ШИРОКИ траг остао је иза легендарног српског јунака Благоја Мићкова Крушића из села Приградина у Бањанима код Никшића, учесника битака код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Кајмакчалана и Солунског фронта. Иза сокола - соколићи! Чак 50 његових потомака данас је разасуто на тлу Америке од Калифорније до Аризоне, Јуте.
31. 03. 2025. у 16:06В.К.
ОВЦЕ СПАСАВАЈУ ТЕКУНИЦЕ: Становници Делиблата и научници из Србије и ЕУ нашли начин да сачувају глодара са црвене листе угрожених врста
СПЕЦИЈАЛНИ резерват природе Краљевац, у близини села Делиблато, једно је од ретких уточишта текунице (Spermophilus citellus), малог глодара из породице веверица, која је широм Европе критично угрожена и налази се на Црвеној листи.
31. 03. 2025. у 07:00
ЕТНО-ТРАГ БАЛКАНА У УНЕСКУ: Наступ бањалучке групе "Траг" у Паризу
"Ајде Јано коло да играмо", "Ај мене мајка једну има" и друге бисере из ђердана музичког наслеђа Балкана изводила је бањалучка етно-група "Траг" у седишту Организације Уједињених нација за науку, образовање и културу у Паризу.
30. 03. 2025. у 22:55
У ХАТУШИ, ПРЕСТОНИЦИ ПРВОГ ЦАРСТВА У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ: Човечанству проследили митове, законе и божанства
ЈАТО донедавно љутитих гусака, корумпираних и орасположених комадићима топле анадолијске погаче допратило ме је до капије једног од најзначајнијих споменика баштине човечанства под заштитом Унеска, остатака Хатуше, престонице првог царства у људској историји. Њега су створили Хетити, први индоевропски народ који је у Малу Азију стигао са Балкана, како сматра већина научника.
30. 03. 2025. у 08:39
Коментари (0)